fbpx

Uzmi ono najbolje od kreativne blokade

Iako neki ljudi kažu da zapravo ne postoji nešto slično poput blokade u pisanju, činjenica je da će se većina autora suočiti sa nekim izazovom u pisanju tokom svoje karijere. Postoji bezbroj razloga za tako nešto. Neki od njih su i anksioznost, strah, neka životna promena, završetak projekta ili početak nekog novog…bilo šta može da izazove specifičnu mešavinu straha i frustracije nakon suočavanja sa praznim papirom.

Veza sa pisanjem

Zapamti da si stalno povezan sa svojim pisanjem i kao što je to slučaj i sa ostalim vezama, neće uvek sve biti isto. Onaj deo kada se suočavaš sa kreativnom blokadom dok pišeš, prihvati to kao neizbežno jer imaćeš periode zastoja, periode kada se jednostavno ništa ne dešava.

Pomoćiće ti da o pisanju razmišljaš kao o ozbiljnom poslu, a ne kao o vidu umetnosti, što zavisi i od određenih uslova koji na tvoje pisanje mogu magično da deluju. Veliki pisci, poput S. Kinga, koriste metaforu kao alat za pričanje o pisanju, namerno povezujući pisanje sa fizičkim radom. Ako sebe smatraš radnikom, zanatlijom, onda je lakše sesti i pisati.

Jednostavno stavljaš reči na papir, jednu pored druge, baš kao što bi i neki zidar postavljao cigle. Na kraju dana shvatićeš da ti kreiraš stvari: tekstove, poeziju ili dramu, samo što ćeš koristiti vokabular i gramatiku umesto cigli i maltera.

Napravi raspored i pridržavaj ga se

Ukoliko ti svaki dan napišeš nešto, pregledaš neke korisne linkove, posetiš web mesta, na kraju će i tvoj um i tvoja muza inspiracije učiniti to isto. Neki autori samouvereno napišu 500 reči i samo 500 reči, svakog jutra. Pet stotina reči je samo jedna stranica, ali ova jednostavna vežba od samo 500 reči napisanih svaki dan, može da ti pomogne da napišeš i objaviš i veliki broj knjiga.

Ne budi previše strog prema sebi

Zapravo, nemoj uopšte da budeš strog prema sebi dok pišeš. Prilično je rasprostranjeno uverenje da se ljudima javljaju blokade prilikom pisanja ne zato što ne mogu da pišu već iz razloga što grčevito žele da napišu nešto elokventno i interesantno. Isključi kritičku stranu mozga. Postoji i vreme i mesto za kritku i to se zove uređivanje tekstova.

Bez panike

Ako je osnova tvoje blokade pisca strah, onda će panika samo da pogorša stvari. Takođe i u ovom slučaju, ukoliko se držiš svog planiranog rasporeda, to može da ti pomogne da eliminišeš anksioznost. Što manje razmišljaš o tome što radiš, to će ti biti bolje.

Postoje oni pisci koji odmah nakon buđenja kreću sa pisanjem. Neki to povezuju sa činjenicom da se nakon sna, ne sete odmah da imaju neku blokadu, što im olakšava pisanje jer dok se setiš svojih strahova, ti već pišeš. Ponekad moraš i da igraš razne igre sa svojim umom, kako bi nadmudrio sopstveni strah. Isprobaj različite pristupe i vidi šta je ono što tebi najviše odgovara.

Odmori se

Ako si postojano pisao neko duže vreme ili si upravo završio sa nekim važnim projektom, tvom mozgu trebaće malo vremena da se izvuče iz koncepta pisanja. Dosada isto tako može da bude ključni deo kreativnog procesa.

Daj sebi vremena da prikupiš nova iskustva i nove ideje. To može da bude i nešto obično, iz svakodnevnog života, kroz čitanje ili neki drugi vid umetnosti, pre nego što kreneš u novi proces.

Preispitaj svoja duboka uverenja

koja te možda sprečavaju da napišeš nešto. Možeš čak i da pišeš o svojim stremljenjima koja su vezana za pisanje ili o kreativnosti. Nekim autorima može da bude korisno kada se prebacuju sa jednog projekta na drugi. Da li to minimizira strah ili dosadu ili oboje ?! Ipak, to funkcioniše za dosta autora.

Šta funkcioniše za tebe, na koji se ti način boriš sa kreativnim blokadma kada se jave ? Možda će ti neke od tehnika i metoda koje nađeš ovde biti korisne, a možda i naučiš neke nove alate. Za početak, pošalji mail kako bi se više informisao.

Pisanje za marketing

 

“Čovek može da napiše šta god poželi, ukoliko istinski veruje da na tom putu mora biti spreman za naporan rad i poneko razočarenje.”

Od osnivanja industrije digitalnih sadržaja pa sve do ekspanzije postojećih content postova, sadržaji duže forme mogu da budu izuzetno korisni za tvoju strategiju on line marketinga. Duži tekstovi često postaju obrazac za primer kako treba pisati zbog utrošenog vremena, raznih ulaganja i saradnje kako bi se kreiralo više od 800 reči jednog zaista relevantnog, edukativnog i studioznog sadržaja.

Tokom proteklog perioda, content autori bili su obučavani da se u svom radu oslanjaju na kratke i jasne postove, za banere, objave na društvenim mrežama ili kod slanja elektronske pošte.

U bilo kojoj situaciji da se nalaziš, ključna stvar nije niti duga niti kratka forma teksta već da osvestiš koja ti je strategija najbolja ukoliko si se malo zaglavio u pisanju. Zato ove ključne srategije učimo u radionici pisanja za internet.

Tvoje content planiranje trebalo bi da podrazumeva i duže forme tekstova iz sledećih  razloga:

  Postavlja ekspertizu u oblasti o kojoj pišeš

Upotrebom elektronskih knjiga, vodiča, proširenih blogova dobićeš šansu da pokažeš svoju ličnost i na koji način možeš da pomogneš svojoj publici. Objavljivanje dobro osmišljenih, dobro napisanih, relevantnih dužih tekstova pomoćiće ti da pokažeš svoju stručnost, verodostojnost, kao i da razviješ lidersku poziciju kao autor koji zaista pravilno razmišlja o onome što piše.

Privlače više pažnje

Čitaoci provode više vremena sa sadržajem duže forme jer im je jednostavno potrebno više vremena da ga skeniraju i pročitaju. Google algoritam bolje rangira stranice čiji se posetioci duže zadrže na njihovim sadržajima, kao i one koje imaju veću aktivnost na društvenim mrežama.

Odlična su podrška za social media

Prema nekim istraživanjima, iako postoji jako puno sadržaja ispod 1.000 reči, tekstovi sa rasponom reči 3.000-10.000 više se u proseku dele po društvenim mrežama. Duži tekstovi- oni koji puno toga nude i u koje su upakovane korisne informacije- imaju više mogućnosti da odgovore na sva pitanja koje čitaoci žele da čuju i podele naravno.

Daju novi izgled postojećem sadržaju

Duže content forme pružaju ti šansu da ponovo pregledaš tekst putem video zapisa, štampanih medija ili vebinara  kako bi ponovo mogao da ga objavljuješ u obliku drugih formi. Na taj način možeš da izvučeš više iz nekog teksta koji više i nije tako aktuelan.

Omogućavaju investiranje u pisanje

Sadržaji duže forme mogu da se skrate na serije blogova, infografike, kao i na manje interaktivne sadržaje i na taj način da povećaju vrednost onoga što si investirao u napisani tekst. Koristi alate za rangiranje ključnih reči kako bi shvatio koje su to teme koje su vredne pisanja dobrog contenta.

Izaberi pažljivo nekih 1.000 reči jer su čitaoci voljni da ulože vreme kako bi pročitali duži tekst jer očekuju adekvatnu informaciju koja je njima potrebna. Pre nego što kreneš sa pisanjem, identifikuj svoj cilj, suzi fokus na jednu određenu temu i napravi sebi beleške koje će te voditi kroz tekst.

*

Kada jednom napišeš nešto, šta ćeš uraditi sa tim ? Samo on line objavljivanje nije dovoljno. Kako bi se tvoj trud isplatio, angažuj se malo oko promotivnih aktivnosti u svom početnom planiranju. Ove odluke mogu da vode tvoje pisanje jer bilo koji pristup da odabereš, ostani veran sam sebi. Kada znaš svoj cilj i imaš plan, preostaje ti da napisani tekst podeliš sa nama kako bi dobio smernice koje će ti pokazati način kako da pametno iskoristiš svoje potencijale.

Šopenhauer i pisanje

O pisanju i stilu

Do mojih ruku je davno stigla knjiga kojoj se rado i često vraćam. Reč je o delu „O pisanju i stilu“, Artura Šopenhauera.
Ukoliko volite da pišete, ova knjiga će vam, uverena sam, biti od koristi.

U nastavku ću napisati nekoliko pojedinosti koje su mi se posebno dopale.

Oblik iznad predmeta

„Knjiga nikada ne može biti više nego otisak piščevih misli. Vrednost tih misli ili je u predmetu, dakle u onome o čemu je on mislio, ili u obliku, tj. u obradi predmeta, dakle u onome šta je o tome mislio.“

Šopenhauer dalje razrađuje ovu svoju misao tako što navodi da je zasluga pisca koga vredi čitati utoliko veća ukoliko treba manje da bude zahvalan predmetu. Jer ono što daje vrednost onome što pišemo u manjoj meri je predmet o kome želimo da pišemo, već je to sam oblik našeg shvatanja i sadržina našeg mišljenja.

Ponovo dolazimo do jednog od najvažnijih principa pisanja – nije toliko bitno šta, već kako. Od onoga o čemu pišemo, mnogo je bitnije kako pišemo.

Stil kao otisak kvaliteta mišljenja

Da bi se stvorila ocena jednog dela i njegovog tvorca i nije najneophodnije znati o čemu je ili šta on mislio, već je sasvim dovoljno znati kako je mislio. Stil stvaraoca je tačan otisak kvaliteta njegovog mišljenja.

„Stoga je prvo, štaviše, gotovo samo po sebi dovoljno pravilo dobrog stila – da se ima šta reći.“

Šopenhauer govori o tome da misli treba saopštavati što jasnije, sigurnije, čistije i kraće. Treba zadržati naivnost izražavanja, bez suvišnih i pompeznih reči onde gde su one potpuno neprikladne. Jer je stil samo senka misli: nejasno ili loše pisati, znači glupo i konfuzno misliti.

Napravi ga priroda, a on tada razbi kalup

Za kraj, jedna Ariostova izreka, reklo bi se i te kako povezana sa Šopenhauerovim učenjem. Verovatno bi sve bilo bolje ukoliko bismo je se češće pridržavali, kako u stvaranju, tako i u načinu življenja.

„Natura il fece, e poi ruppe lo stampo.“
(Napravi ga priroda, a on tada razbi kalup).

Pisanje u trećem licu

Iako je lako usvojiti naviku pisanja u prvom licu jednine, od presudnog je značaja takođe pisati odlično i u trećem licu. I prvo i treće lice imaju svoje prednosti i mane, ono što će funkcionisati prilikom pisanja jedne priče, ne mora da znači da će dati iste rezulate i kada budeš pisao nešto drugo.

Kada vežbaš pisanje u trećem licu jednine, moći ćeš da posmatraš efekte pisanja iz jedne sasvim drugačije perspektive nego što je tvoja. Ovaj korisni alat ukazaće ti na uputstva kako da efektnije pišeš, a  koja ranije verovatno nisi uzimao uopšte u razmatranje.

Napravi distancu

Svako udaljavanje od teksta ili priče na kojoj radiš, novi je način na koji ćeš posmatrati ono što pišeš i ovo je veoma važno za tvoj razvoj i usavršavanje veština dobrog pisca. Često kao autor budeš previše fokusiran na ono što je tema o čemu ćeš da pišeš, umesto toga radije se koncentriši na ono šta će tvoje pisanje i tekstovi postati.

Fleksibilna tačka gledišta može da ti pruži novu perspektivu, često osvetljavajući nove delove priče na kojoj radiš. Dobićeš takođe i inspiraciju za nove ideje i na kraju, ono što je najvažnije, bićeš podstaknut na dublje i introspektivnije pisanje.

Šta ti je potrebno

Kako bi počeo da primenjuješ ovaj proces, sve što ti treba jesu:

  • Odlomci ili scene iz teksta na kom radiš, za početak
  • Papir i olovka ili računar
  • Tiho mesto za rad

Kako da pišeš u trećem licu

  • Izaberi naročito ubedljive delove iz onoga što si nedavno napisao u prvom licu jednine. Pokušaj da koncpiraš delove koji mogu da uključuju i dijaloge i ekspoziciju.
  • Preuredi tekst sa aspekta trećeg lica jednine. Možda će ti biti potrebne neke strategije da bi napravio transformaciju. Ne žuri sa tim. Takođe trebalo bi da razmotirš da li želiš ili ne želiš da koristiš uopšte percepciju trećeg lica. Ona može da bude i ograničena po pitanju nekih stavova, ali i sveznajuća.
  • Obrati pažnju kako promena narativnog toka menja stil, ali i čitavu atmosferu priče. Kakvu slobodu imaš sa ovim tipom naracije, a koju nisi imao ranije ? Ako si odabrao ograničeno gledište treće osobe, da li postoje neki novi uvidi za koje nisi znao ranije ? Ako si izabrao onu sveznajuću varijantu, da li nove informacije obogaćuju ili inhibiraju tekst ? Isto tako, razmotri da li postoje neka ograničenja prilikom upotrebe ove percepcije pisanja.

Na šta još da obratiš pažnju

  • Čak i ako promena tačke gledišta u tekstu nije dala željeno poboljšanje, ona ipak ostavlja otvorena vrata za budući rad. Koristi ono što si do sada naučio o percepciji iz ličnog iskustva, kako bi procenio koje gledište je najbolje za tvoje pisanje. Kako ti bude postajalo udobnije raditi sa trećim licem, možeš shvatiti da ti distanca koju ova tačka gledišta pruža, pomaže da stekneš naviku da imaš drugačije uvide u teme o kojima pišeš.
  • Biće perioda kada je prvo lice neophodno za posmatranje drugih (koji nisu akteri priče koju pišeš) stilom koji istovremeno stvara karakter (obično aktera teme na koju se pisanje odnosi). Tada je treće lice neophodno, da posmatra aktere stilom koji predstavlja samu priču koju želiš ovim putem da ispričaš.

Napravi spisak sopstvenih ograničenja kada je pisanje u trećem licu u pitanju. Da li je to najefikasniji način za tebe da pišeš ?! Da li te je ovaj način primorao da koristiš i neke druge tehnike dok pišeš ? Da li ti je stil pisanja postao sa ovim drugačiji ? Da li je bilo vredno promene ?

Ako ti promena tačke gledišta odgovara, razmisli da li možeš trajno da je koristiš u svojim tekstovima. Ako vidiš da to ipak nije ono pravo za tebe, vrati se svom prvobitnom načinu pisanja. Ukoliko si zainteresovan da naučiš nešto više o ovoj temi, ali i mnogim drugim korisnim i zanimljivim aspektima pisanja, za početak pošalji mail.

Kakva je vaša priča?

 

Ukoliko pogledate bilo koju knjigu iz samog vrha književnosti, dela Dostojevskog, Gogolja ili Andrića, uočićete da je ključ opijajuće moći njihovih misli, upravo originalnost. Njihova dela su snažna i uverljiva zbog toga što je svaka rečenica isceđena iz najdubljih slojeva duše pisca. Oni su zajedničkom iskustvu sveta doprineli tako što su taj svet sagledavali iz sopstvenih uglova.

Zajedničko iskustvo sveta i vi

Ono što bi svako ko piše odmah na početku trebalo da razume je da je najbolji način da se piše o svetu, upravo pisanje o njemu iz jedinstvene perspektive pojedinca. Ne postoji osoba koja na život gleda istovetno kao vi. Nikoga drugog na svet nisu doneli vaši roditelji, baš u trenutku vašeg rođenja i na mestu vašeg rođenja. Niko drugi nije doživeo vaša iskustva, nikome se nisu dešavale iste stvari kao što su se dešavale vama. Niko drugi nije doživeo vaš prvi susret sa knjigom koja vas je noćima držala budnim, vaš polazak u školu, vaš prvi poljubac. Neprocenjivo blago nalazi se u vama. Imate mogućnost da svetu donesete nešto što niko dosad nije doneo na isti način. Iskoristite to.

Spoznajte sebe

Mnogi će reći da je to lakše reći no učiniti. Posebno budući da smo otkako smo  naučili slova, čitali nečije tuđe misli i na svet gledali kroz stotine tuđih očiju. Zbog toga bi trebalo da zastanemo i da u tišini posmatramo sebe. Da se sprijateljimo sa sobom i dobro se upoznamo. Niko se ne suočava sa svetom na istovetan način i sa istim shvatanjima kao što to vi činite. Što pre utišate buku oko sebe i počnete da osluškujete puls sopstvenog bića, tim pre ćete zakoračiti putem originalnosti.

Zapitajte se koja su vaša ubeđenja. Čega se bojite? U šta verujete? Koji su vaši ciljevi? Kakvi vas motivi pokreću? Dok odgovarate na ova pitanja činite i prve korake ka pisanju o važnim stvarima.

Pogledajte ono o čemu ste dosad pisali. Da li u vašim tekstovima postoji motiv koji se ponavlja? Koja su to pitanja koja vas opsedaju i koja su vama važna? Pratite ih i pišite o njima. Donesite nam sopstveno viđenje sveta. Sopstveno viđenje pokretačkih snaga junaka vaše priče. Pružite nam jedinstveno sagledavanje njihovih odnosa. Rasvetlite nam zbog čega se junaci ponašaju na način na koji se ponašaju. Iskažite sve to svojim stilom. Kada pišete iz samog jezgra ličnosti, vaše delo će imati snagu, istinitost i uverljivost koji su neophodni da bi ono bilo originalno.

Preporuka za čitanje: Ovakve i još mnoge korisne savete možete pronaći u knjizi Doroteje Brend (1893-1948) , “Kreativno pisanje”. Čitajte i učite što više. Upišite neku od radionica kreativnog pisanja. Stalno uvećavajte riznicu znanja.

Autorski studio

Ukoliko već imate nešto napisano, nemojte se bojati da to pošaljete u Autorski studio. Dobićete korisne savete i povratne informacije od iskusnih pisaca i urednika. Spoznaćete snažne strane svog teksta, kao i delove koji bi mogli biti uverljiviji.
Ispričajte nam svoju priču!

Kako angažovati čitaoce na blogu

Kada su u pitanju tekstovi koje objavljuješ, angažovati publiku ne znači samo imati kvalitet. To se često odnosi i na broj konverzija koji generiše tvoj tekst, orijentisan ka zadovoljenju potreba onih koji te čitaju. Kako je većina SEO parametara zasnovana na ljudskom ponašanju, anagžovanje čitalaca zaista je važan kriterijum za optimizaciju nekog kvalitetnog teksta, koji će se zatim pojaviti na prvim stranicama pretraživača.

Problem bi mogao da se javi kada većina autora svoje napore uložene u pisanje meri po Google analitici, što u suštini ograničava tvoju sposobnost da optimizuješ svoje tekstove u cilju većeg angažovanja publike. To je ono što predstavlja izazov.

Vreme provedeno na sajtu- pogrešan kriterijum

Postoje dva  razloga zašto je vreme koje čitaoci provedu čitajući tvoj tekst na internetu, lošiji parametar angažovanosti publike. Podrazumevano je da se Google analitika aktivira samo kada postoji interakcija sa čitaocima koji prate tvoj rad. To znači da će Google propustiti podatke o čitaocima, bez obzira koliko vremena oni provedu čitajući tvoje postove.

To je u osnovi pogrešna metoda jer se u isti rang stavlja neko ko je intenzivno čitao ono što pišeš sa nekim ko je samo otvorio tvoj tekst i nastavio dalje da pretražuje nešto drugo.

Napiši zadivljujući naslov

Element koji ima najveći uticaj na angažman publike, upravo je naslov. To je prva stvar koju će ljudi pročitati kada vide neku tvoju objavu jer naslov im pomaže da se odluče da li će nastaviti dalje da čitaju ili da traže nešto drugo. Iz tog razloga od suštinskog je značaja da testiraš svoje naslove, koliko su funkcionalni kada je reč o angažovanosti čitalaca.

Piši zanimljivo

Najproduktivniji pristup pisanju uvodnog dela je to da zamisliš kako pišeš o nečemu čega ima u ograničenim količinama, a što bi trebalo da stimuliše čitaoca da se pokrene na akciju čim završi sa čitanjem uvodnog dela.

Kako ćeš pokazati da je ono što si napisao način da postignu svoje ciljeve i želje ? Kako ćeš pisanjem podstaći publiku da racionalizuje i ostvari svoje odluke ? Ovo su samo neka od pitanja koja će ti pomoći da napišeš upečatljiv tekst, a da se pri tom ne osećaš kao da si ograničen rokovima. Ovo je svakako dobar početak, koristi personalizovano pričanje priče ili kontroverzno mišljenje kako bi postigao pravi efekat.

Povećaj percepciju tekstova dobrom grafikom

Svidelo ti se to ili ne, ali ljudi sude o knjizi na osnovu njenih korica. Ako si ikada zabeležio dobro dizajniran marketinški sadržaj da bi mu se kasnije ponovo vratio, znaćeš onda koliko je tačna ova tvrdnja. Ovaj efekat koristi i kod interakcije sa čitaocima.

Vizuelni utisak, dobro iskorišćen, najbolji je način da povećaš konverziju i klasičan način za povećanje percepcije vrednosti teksta.

Formatiraj tekst, za sve grupe čitalaca

Neka istraživanja pokazuju da se on line tekstovi čitaju na veoma raznovrsne načine, odnosno, većina čitalaca ne pročita kompletan tekst do kraja. Umesto toga, imaju tendenciju da se zaustave na podnaslovima, početku pasusa i tu izaberu informacije koje su relevantne za njih.

Da bi maksimizirao svoj sadržaj, prilagodi format kriterijumima prosečnog čitaoca koji preferira skeniranje teksta po delovima koji su njemu interesantni. Kako bi bio dobar u tome piši kratke pasuse i izbegavaj velike delove teksta. Pasusi sa prosečno tri rečenice, daju najbolje rezultate. Zapamti da je velike delove teksta teško pregledati na prvo čitanje. Koristi i grafiku kako bi prikazao neke od svojih ideja i privukao pažnju publike.

Ako optimizuješ angažman čitaoca, na taj način ćeš ih i najbolje upoznati. Međutim, nijedna strategija neće ti pomoći ako nemaš odličan tekst što bi trebalo i da ti bude prioritet kada je pisanje u pitanju. Mi ćemo ti pomoći da središ svoje prioritete u pisanju, kao i da budeš odličan u tome.

 

Dobar stil- Šta je zaista važno

U izvesnoj meri, način na koji izražavaš svoje misli na papiru razvija se prirodno tokom vremena. Stil predstavlja kombinaciju tvoje ličnosti, tvog izbora stvari koje čitaš, kao i odluka koje svesno donosiš za vreme pisanja.

Razmišljanje o sopstvenom načinu na koji pišeš može da rezultira usiljenim ili čak i pompeznim tekstovima koji nisu održivi dugoročno. Nastoj da uvećaš fond reči i obogatiš rečnik i drži se onih reči koje koristiš i u svakodnevnom govoru. Ako koristiš neke izraze samo da bi zvučao impresivno, verovatno ćeš ih nesvesno zloupotrebiti ili će oni zvučati nespretno.

Stilizovan jezik

Pisanje je i umetničko izražavanje, koje je pre svega emocionalno. Emocionalnost je osnovna karakteristika svakog umetničkog dela. Autori često vrše inverziju, odnosno, na ovaj način naglašavaju određenu ili željenu reč. Stilizovano pisanje odlikuje se i figurativnim načinom izražavanja misli i emocija, zatim posebnim obrtima reči i njihovim specifičnim slaganjem i grupisanjem u rečenici. Jezik kojim se služiš dok pišeš trebalo bi da bude jezgrovit i slikovit.

Budi precizan

Jasno, detaljno pisanje učiniće da  tvoji tekstovi i objave ožive. Potrudi se da pronađeš prave reči za ono što želiš da poručiš čitaocima. Ukoliko je potrebno, uradi neko istraživanje povodom toga. Veliko je zadovoljstvo kada znaš kako da imenuješ stvari i koristiš to imenovanje u tekstovima. Međutim, trebalo bi i da imaš na umu da preciznost ne znači da ćeš rečenicu ispuniti stilskim figurama čija značenja moraju da se tumače. Stvar je u tome da izabereš najbolje glagole i imenice koji ti odgovaraju.

Paradoks

Kada ti se javi misao koja na prvi pogled izgleda protivrečna, a koja je ustvari duboko tačna i istinita, slobodno je iskoristi. U pitanju je paradoks koji zauzima svoje posebno mestu u stilu, samo je potrebno da  ga pametno koristiš. Albert Anštajn ima sjajan primer paradoksa:

„O tom ratu ne bih znao ništa da kažem, ali četvrti svetski rat znam da bi se vodio strelama i kopljima.“

Možeš li da prepoznaš dublji smisao ovog paradoksa ?!

Fokusiraj se na izbor reči

Kao autor, moraćeš takođe da donosiš odluke o upotrebi figurativnog jezika u pisanju. Dok razmišljaš o stilu, pregledaj neke od osnovnih literarnih izraza, poput ironije ili similacije na primer. Dobro poznavanje alata sa kojim raspolažeš pomoćiće ti da razviješ bolji stil.

Koristi reči koje ti prirodno dođu

Iako treba da nastojiš da uvećaš fond reči, tvoj glavni cilj je komunikacija. Uveri se da ti je svaka rečenica direktna i jednostavna. Ti želiš da olakšaš posao svojim čitaocima tako da se oni što lakše povežu sa onim što pišeš. Nespretno pisanje lako može da pokida vezu između tvog teksta, na kom si tako vredno radio, i publike. Isplati li se onda tako pisati ?!

 

Čitaj i ono što drugi pišu

Kako bi bolje razumeo koji detalji najbolje funkcionišu u kreiranju atmosfere u tekstu, počni da čitaš druge autore koji su u tome odlični. Razmisli o tome šta te je najviše podstaklo da veruješ onome što si pročitao, bilo da je u pitanju realan ili izmišljen događaj. Postavi sebi pitanje: „Kako je autor učinio da ovo bude tako stvarno ?“

Cilj ovog teksta je da te podstakne na iznošenje artikulisanog mišljenja, kao i usmene ocene koja takođe ima vrednost prilikom ocenjivanja stilske vrednosti napisanog. Pošalji mail i saznaj kako da izbrusiš svoju autentičnost izražvanja na papiru.

Kako da čitanjem unapredite pisanje?

 

Gotovo da je nepisano pravilo da pisci jednostavno obožavaju da čitaju. Vrlo je verovatno da je čovek koji se lati pera, najpre bio strastven čitalac. Mislim da ćete se pronaći među ljudima koji u bibilioteku ulaze kao u hram. Među ljudima koje opija miris knjiga i kojima čitanje predstavlja nepresušni izvor zadovoljstva. Jesam li u pravu?

Ako je odgovor potvrdan, to je dobro i tako bi i trebalo da bude. Još od malih nogu čitanje nam pomaže da se razvijamo i usavršavamo. Možda ćete primetiti da su knjige koje su na vas ostavile najveći utisak upravo one koje ste pročitali dok ste bili deca. I da ih ni dan danas ne zaboravljate.

Verovatno ste uvideli i da vam neke knjige odgovaraju više od drugih. Jednu vrhunsku knjigu čitate sa lakoćom, uživate u svakoj napisanoj reči, dok vam čitanje druge knjige, takođe iz domena vrhunske literature, predstavlja ogroman napor.
Naučite da prepoznate koje su to knjige u koje uranjate sa lakoćom. Zbog kojih knjiga vam duša raste? Koje knjige su vaš stimulans? Često im se vraćajte, koristiće vam.

Seciranje tekstova

Svakome ko uživa u književnosti, seciranje i kritičko analiziranje teksta, verovatno zvuči kao skrnavljenje. Kao užasan napor koji će nepovratno uništiti svu magiju i tajanstvenost koju je delo dotada posedovalo. Međutim, ono što se uistinu dešava kada kritički sagledavamo jedno delo, sasvim je suprotno. Kada tekstu pristupite iz ugla profesionalca, pisca, a ne samo iz ugla čitaoca, magija tog dela će se uvećati. Pred vama će se otvoriti nova dimenzija. Dimenzija samog pisca.

Kritička analiza dela

Ukoliko želite, možete uraditi jednu vežbu. Odaberite delo koje posebno volite. Dosad ste ga sigurno pročitali više puta. Ali najverovatnije uvek kao čitalac koji se prepušta uživanju u rečenicama i koji hita ka kraju. Pokušajte sada da to isto delo pročitate, ali ovoga puta kao profesionalac. Kao pisac i kritičar.

Analizirajte likove. Jesu li ubedljivi i dosledni? Da li vam se čini da je dijalog prirodan ili ne?

Razmislite o tome koji vam se deo ili pasus iz knjige najviše dopao. A onda odgovorite na pitanje zbog čega vam se baš on toliko dopada.

Primetite suptilne stvari koje nagoveštavaju dalja dešavanja. Budući da već znate kako se priča završava, pokušajte mnogo ranije u tekstu da pronađete ključeve koji su nagovestili upravo takav završetak.
Da li je kraj takav kakav jeste možda zbog posebne karakterne crte nekog junaka? Da li je pisac tu karakternu crtu glasno nametnuo ili ju je samo suptilno nagovestio?
Pratite ritam teksta i primetite da li se ubrzava ili usporava kada pisac želi nešto posebno da naglasi.

Čitajte sa kritičkom pažnjom. Neće proći mnogo vremena kada ćete početi da uočavate koristi i podsticaje koje će vam pružiti baš ovakvo čitanje.

Ako pišete, pošaljite svoj rukopis u Autorski studio gde će profesionalni pisci i urednici učinti sa vašim rukopisom upravo ono o čemu sam dosad govorila. Dobićete analizu svog teksta i savete kako da on postane još bolji. Pošaljite svoj rukopis za knjigu, članke za Internet medije, blog, poeziju, publicistiku, knjige za decu i druge autorske tekstove i zatražite profesionalni savet i pomoć. Dobićete detaljni pregled rukopisa, sa sugestijama, predlozima, ispravkama i primerima kako da poboljšate svoj tekst.

Koliki je tvoj…Ego ?

 

 

Kada je reč o nagrađivanju, mnogi pisci su skloni da teže nagradama. Kako ti proslavljaš ono što si postigao danas ? Nagrađivanje je potrebno da bi se naglasila važnost prakse svakodnevnog pisanja, kao i proslavljanje tih uspeha. Ipak, fascinantno je koliko se izbegava pitanje nagrađivanja uspeha u pisanju.

Da li mi činimo neku uslugu, sebi ili drugima, izbegavajući nagrađivati sebe za ono što smo napisali ?

Pisanje kao nagrada sama po sebi

Neki pisci osećaju kao da ne zaslužuju nagradu jer nisu ispunili svoj cilj za taj dan, čak iako su napisali sve isplanirano za taj dan. Ponekad čak i kada pišeš, osećaš da to i nije baš ono što si ti želeo pa se podsvesno kažnjavaš za to tako što izbegavaš da sebe nagradiš za ostvareni rezultat. Neki pisci čak koriste nedostatak nagrađivanja kao vid motivacije, kako bi težili nečem većem.

Dobra ideja vs. loša ideja

Ako na bilo koji način kažnjavaš sebe, stvaraš negativnu vezu sa sopstvenim pisanjem. Ukoliko nisi zadovoljan što ne pišeš dovoljno, samo ćeš još više ometati proces pisanja, tokom kog itekako pišeš prave stvari samo se tebi to ne čini baš tako. Nagrade, sa druge strane, deluju podsticajno na pisanje i ako se uzme u obzir da stalno izdvajaš vreme kako bi pisao, to je herojski deo posla koji mnogima teško pada. Zato je ometanje poslednja stvar koja ti je potrebna.

Čudno je razmišljati o nagradama

Nekada je čak i teško pronaći odgovarajuću nagradu za pisanje tako da je lakše nastaviti sa radom onoga što si i planirao ili jednostavno odustati od svega. Sa druge strane, ako si planirao nešto što već neko vreme odlažeš onda to i nije loša ideja. Kada zadovoljstvo pronađeš u stvarima koje si inače odlagao zbog pisanja, onda se i to može nazvati nagradom. Ipak, to i nije sjajan izbor za nagrađivanje. To samo znači da treba unapred da odlučiš kako ćeš najbolje nagraditi sebe za ono što si napisao i samo tada sve ono što budeš radio nakon pisanja može se smatrati nagradom.

Pretpostavka je da ti nedostatak ideje koja bi to nagrada bila odgovarajuća, stvara osećaj da je uopšte i ne zaslužuješ. Takođe, to može i da umanji sam čin pisanja. Pisci često svoje velike želje i snove, ma koliko ih intenzivno želeli, odbace u stranu zbog nekih drugih, manje važnih sitnica koje takođe čine sastavni deo pisanja. Dakle, kada radiš na prevazilaženju raznih otpora koji ti se javljaju dok pišeš, to je zapravo vredno nagrađivanja.

    Nagrađivanje je  nešto drugo

Kada si zauzet pisanjem, ostavljanje prostora za nagrade može da izgleda kao još jedna od stvari na već dugačkoj „to  do“ listi. Da li zaista želiš da to tako  izgleda ?! Možda to osećaš kao nedostak snage koji bi te u toku dana sprečio da zastaneš i da sebi odaš priznanje za ono što si postigao kada je tvoje pisanje u pitanju.

Postoje i oni pisci koji su toliko konfuzni da se pridržavaju rokova koji ih samo opterećuju da im je nezamislivo da se zaustave na trenutak i da proslave svoje dotadašnje uspehe.

Postižu li se uspesi vredni nagrađivanja ?!

Pisci uvek imaju o čemu da pišu. Sledeći tekst, sledeći rok, sledeća ambicija. Kada imaš beskrajnu listu toga što bi trebalo da se napiše, imaš osećaj da nikada nisi postigao dovoljno. A zašto bi se onda nagrađivao kada ionako zaostaješ sa ciljevima i zadacima ?!

Pisanje koje sam sebi ne priznaš kao izuzetan rad, isisaće svu radost i život na kraju toga što je napisano. Tvoji kreativni rezultati koje si ostvario zaslužuju da budu izbalansirani sa odgovarajućim nagradama. Nemoj da dozvliš da prođe ni jedan dan a da ne proslaviš činjenicu da radiš na tome da se tvoj san ostvari, reč po reč.

 

*

       Pisanje je često samo po sebi nagrada. I ponekad to stvarno i jeste. Na kraju napornog dana, pisanje je ono što radiš da bi se opustio i nagradio sebe za svakodnevne obaveze.

Kada pišeš, imaj nameru da budeš nagrađen za to. Te namere mogu da budu direktno vezane za tvoje pisanje, a mogu da budu i neke kreativne ideje koje se odnose na nešto što si oduvek želeo. Kada želiš da budeš nagrađen, izaberi svoju nagradu pre nego što počneš da pišeš ili planiraj svoju nagradu uveče, zajedno sa onim o čemu bi želeo da pišeš naredni dan.

I na kraju, uloži napor da kroz svoj proces pisanja prođeš što brže možeš kako bi i nagrada brže došla. Nemoj da čekaš da ti se neka ideja javi pa da onda očekuješ nagradu već nagradi sebe zbog same činjenice da imaš ideju. A mi ćemo ti pomoći oko svega ostalog.

8 pravila za pisanje Kurta Vonegata

 

Pisac kultnih dela Klanica pet, Doručak šampiona, Kolevka za macu, Galapagos, Kurt Vonegat rođen je 1922. u Indijanapolisu. Njegovi početni književni napori nisu bili zapaženi i radovi su mu odbijeni od nekoliko izdavača. U Drugom svetskom ratu je, kao zarobljenik na prisilnom radu u Drezdenu, preživeo savezničko bombardovanje. To iskustvo mu je izmenilo pogled na svet. Opisao ga je u knjizi Klanica pet.

Posle rata Vonegat je počeo ponovo da piše i 1950. godine nastao je njegov prvi roman Mehanički pijanino. 1955. godine napisao je roman Sirene sa Titana. Nijedan od ovih romana pisanih po obrascima bliskim naučnofantastičnom žanru, nije bio zapažen od strane javnosti, pa bi se moglo reći da Vonegatovi književni počeci nisu bili obećavajući. Međutim, 1963. godine piše knjigu Kolevka za macu i stupa na svetsku književnu scenu.

Vonegat je sastavio 8 pravila za pisanje, koje je nazvao Kreativno pisanje 101:

1. Trošite vreme potpunog stranca tako da on ili ona ni u jednom trenutku ne pomisle da je vreme protraćeno.

2. Pružite čitaocu makar jednog junaka za koga bi mogao da navija.

3. Svaki junak bi trebalo da želi nešto, čak i ako je u pitanju samo čaša vode.

4. Svaka rečenica mora da radi jednu od dve stvari – da otkriva junaka ili da unapređuje radnju.

5. Počnite što je moguće bliže kraju.

6. Budite sadista. Bez obzira koliko su slatki i nevini vaši glavni junaci, neka im se događaju grozne stvari – kako bi čitalac mogao da vidi od čega su sazdani.

7. Pišite s namerom da zadovoljite jednu osobu. Ako otvorite prozor i vodite ljubav sa čitavim svetom, da se tako izrazim, vaša priča će dobiti upalu pluća.

8. Pružite svojim čitaocima što je moguće više informacija, i to što pre. Dođavola s neizvesnošću. Čitaoci bi trebalo da imaju potpuno shvatanje onoga šta, gde i zašto se nešto događa, kako bi mogli sami da završe priču, u slučaju da bubašvabe pojedu nekoliko poslednjih stranica knjige.

Dalje je dodao:

Najveći američki pisac kratkih priča moje generacije bila je Flaneri O’Konor (1925-1964). Ona je prekršila gotovo svako od mojih pravila, osim prvog. Veliki pisci imaju običaj da to rade.