fbpx

O čemu pisati ?!

Tema može da bude neka šira oblast ili specifična poruka koju želiš da preneseš čitaocu

     Kada se radi o tekstovima i pričama, iz bilo kog žanra, tema predstavlja centralnu ideju ili bar onu ideju koja se detaljnije istražuje kroz radnju onog što je napisano. Tema o kojoj ćeš pisati može da obrađuje neku aktuelnost iz oblasti koju odabereš ili će se već predstaviti sama kao poruka, unutar tvoje priče.

Tema kao deo nečeg šireg

Ono o čemu ćeš da pišeš može da se izrazi na jedan univerazlni način. U pitanju je širok opseg pojmova. Na primer, u pisanju Džejn Ostin, tu su svakako teme o ljubavi i razne varijacije na ovu temu.

Ukoliko zamisliš svoj siže, kao nešto jednostavno za pisanje, vrlo brzo ćeš shvatiti kako rad na tome podrazumeva više od jedne teme. Obično neke priče pored akcije npr., podrazumevaju i teme smrti ili osvete. Teme o dobroti i ispravnom načinu življenja, isijavaju još i pitanja o svetlosti, pravdi, pomirenju, ludilu, izdaji i još mnogo toga..

Tema kao poruka

Pisanjem možeš da se izraziš i malo apstraktnije, kroz svoje ideje ili uverenja koja imaš, ali i kroz neke moralne poruke koje putem tekstova poručuješ čitaocima. Na primer, poruka koju stilska figura parabola prenosi u nekim pričama (uglavnom su to basne), uvek je moralna.

Gradi sopstvenu temu kroz pisanje

Ako krećeš da pišeš nešto, sa unapred definisanim tezama, neke srodne ili čak i potpuno različite teme mogu da se pojave, razviju ili samo da se prošire već postojeće za vreme pisanja.

Ovo se možda neće desiti sve do faze kada budeš doterivao ono što je napisano. Jednom kada jasno u umu budeš imao sliku teksta, možeš lakše da odlučiš šta bi iz svog rada izbacio ili šta je to što bi još moglo da se naglasi. Možda bi to izgledalo ovako:

  • Pišeš priču kroz koju se nadaš da ćeš sa publikom komunicirati o pitanjima ljubavi i gubitaka koje ljubav može da iskusi.
  • Možda si čak i formulisao poruku koju želiš da preneseš kroz dešavanja i likove u tvom pričanju. Nešto poput. „Prave vrednosti uvek pobede nad onim pogrešnim.“
  • Sada kad imaš jasno definisanu temu i poruku, jasnije su ti i neke druge stvari vezane za ono što ćeš pisati.

Simbolično vs. bukvalno

Jednom kada ti se svidi kako si koncipirao svoj rad i ako tvoje pisanje to zaista i oslikava, možeš da usavršiš bilo šta što napišeš samo pomoću ideje o željenoj temi na umu.

Korisno je i da sebi postaviš sledeća pitanja: Da li postoje neki delovi teksta koji se udaljavaju od zadate teme ? Da li ima delova koji bi mogli intenzivnije da se predstave, kako bi se naglasila tačka gledišta samog autora ? Kroz ovaj proces postavljanja pitanja, možeš čak i da otkrivaš i neke manje ili sekundarne celine u svom radu, a koje mogu kasnije da ti posluže kao inspiracija za ono o čemu ćeš sledeće pisati.

Neki ljudi veruju da ispunjavanje određenih, njihovih, kriterijuma predstavlja najvažniji element pisanja nečega jer to će pokrenuti druge stvari koje će te voditi kroz sam proces pisanja.

Ukoliko tek krećeš da pišeš, možda će ti ovo zvučati suviše apstraktno ali možeš ovo shvatiti kao činjenicu koja se više puta potvrdila kroz praksu: Dobro postavljena osnova, znači mnogo i u pisanju. Za početak, kreni da radiš na svom okruženju.

Uvek nastavi da se edukuješ kada je tvoje pisanje u pitanju. Ako želiš da stekneš pravu praksu, potrebna su ti određena iskustva. Određene knjige mogu da budu odlična osnova, sve dok ne budeš spreman za pravi čas ili radionicu pisanja. Uvek možeš da pošalješ mail i proveriš na kom nivou je tvoje pisanje.

Šta radiš kada je tvoj tekst odbijen ?

Kada je pisanje u pitanju, odbijanja se stalno dešavaju i nije nimalo lakše ni kada te odbiju putem maila. Ako imaš osećaj da se to suviše često dešava, možda postoji dobar razlog za to. Evo šta bi mogao da uradiš po tom pitanju, kako bi se to u budućnosti promenilo.

Zašto si odbijen ?

Tvoj mentor ima drugačije uvide nego tiTekst koji si poslao čini ti si savršen da bi bio objavljen, ali je ipak odbačen. To je zato što urednik poznaje publiku bolje nego ti. Na primer, priča o ukletim kućama neće biti tako popularna u nekom horor magazinu kao tekst na neku drugu, sličnu, temu. Zato i neće biti objavljen.

  Niko ne želi da eksponira „ne testiranog“ pisca– Ukoliko urednik ne poznaje tvoj rad ili tebe, teško ćeš uspeti da ga ubediš da bi trebalo da ti pruži šansu. Iz tog razloga bilo bi pametno da, pored teksta, pošalješ i kratku biografiju o svom pisanju.

Tvoje pisanje ne uklapa se u koncept sajta– To nije nekada fer, ali dešava se. Ako tvoje pisanje ima nešto u šta urednici ne veruju, nešto što je u suprotnosti sa njihovim mišljenjem, bićeš odbijen.

Tekst ti nije čitljiv– Ako je iz bilo kog razloga teško pročitati ono što si napisao, to neće biti objavljeno. To može da se desi kada dokument koji si poslao nije mogao da se otvori ili gramatika i pravopis nisu adekvatni. Ako tvoj tekst ne može da se pročita, odmah će biti diskreditovan.

Nisi pravilno procenio publiku– Tvoji tekstovi mogu biti neverovatno napisani, ali poslao si ih pogrešnim ljudima. Moraš da poznaješ svoju publiku i koja su interesovanja najviše zastupljena. Ne možeš da pišeš o temama koje nisu prihvaćene jer to je onda promašaj.

     Tekst ti nije dovoljno zanimljiv– Urednik možda misli da nije vredno truda da sazna šta se desilo na kraju tvog rada i to je realnost sa kojom treba da se suočiš. Ako urednik sajta nije zainteresovan za tvoj tekst, takođe misli da ni njegovi čitaoci neće biti.

Efekat već viđenog– Možda ne znaš, ali već je uglavnom sve napisano na mnoge teme. To praktično znači da tvoj rad neće biti prihvaćen, iako je dobar i kvalitetan.

Kao što vidiš postoji širok spektar razloga zbog kojih bi mogao da budeš odbijen. Neki od njih nisu tvojom krivicom izazvani, ali neke od njih mogao bi efikasno da ispraviš uz malo truda i znanja.

Kako se nositi sa tim ?

Značaj povratne informacije– Pre nego što čak i pomisliš da pošalješ svoj tekst, potrebno je da imaš neke povratne informacije o njemu. Oslušni reakcije o tekstu u grupi, ako si član neke od njih ili zamoli nekoga ko razume o čemu pišeš da to pročita i proceni. Ako su reakcije pozitivne, samo napred, objavi tekst. Ako reakcije i nisu baš najbolje, vreme je da promeniš nešto u pisanju.

Sledi Orvelov savet– Orvel je bio uspešan pisac i znao je kako da napiše nešto zaista efektno. Pitanja koja je on sebi postavljao prilikom pisanja, trebalo bi svaki pisac da postavi. Može li moje pisanje da bude jezgrovitije ? Da li je napisano ono što sam želeo da prenesem publici ? Prati svoja sopstvena pravila i saznaćeš šta ti je sve potrebno za dobar tekst.

      Nemoj odustati– Lako je razmišljati da naše pisanje nije dovoljno dobro i da treba prestati sa tim, ali odbijanje nije kraj sveta. Kao što je već rečeno, postoji mnogo različitih razloga zašto neki tekst nije prihvaćen. Nisu svi oni odraz tvojih sposobnosti. Nastavi da pokušavaš i da daješ sve od sebe.

Istražuj– Uveri se da pišeš za pravu publiku. Čitaj o objavljivanju pre nego što pošalješ svoj tekst. Na taj način imaš veće šanse da usvojiš sve zahteve publike prilikom pisanja, kao i da zadovoljiš njihove čitalačke kriterijume.

 

*

 

Pobrini se da odgovoriš na zahteve publike i urednika, učinićeš na taj način sebi život lakšim. Prihvati odbijanje kao još jedan korak ka usavršavanju svog pisanja. To ne znači da si ti loš pisac nego da treba da pokušaš ponovo. Sledi navedene korake pre nego što sledeći put pošalješ tekst. A kada napišeš nešto novo, pošalji i nama jer potrebno je da iskoristiš sve on line resurse kako bi bio što više objavljivan.

Kako da zaradiš pisanjem na društvenim mrežama?

 

Mnogi pisci, kako amateri tako i profesionalci, koriste društvene mreže – Linkedin,Twiter, Fejs, i slične – kako bi pronašli klijente, zaradili novac, ili ostali u kontaktu sa drugim kolegama po peru. Međutim, mislim da se poslednjih godina javlja jedan novi trend i sjajna prilika za sve koji pišu da pronađu svoje mesto i iskoriste priliku da lepo žive od pisanja.

Pisanjem za firme i institucije koje se pojavljuju na društvenim mrežama!

Zašto? Kako?

Najosnovniji poslovi na društvenim mrežama uključuju pisanje tekstova/sadržaja za web stranice (Content Writing, Blog, Copywriting), il osmišljvanje različitih web strategija za firme, kako se unapredilo njihovo prisustvo na društvenim mrežama.

Mnoge kompanije i institucije znaju da bi trebalo da budu na društvenim mrežama (marketing i promocija), ali ne znaju kako da to urade i zato se okreću stručnjacima za ovu oblast. Ovo je zlatni rudnik za sve pisce, s obzirom da je content i copy pisanje na Mreži tek u povoju.

Ako si već bio sam sebi društvena mreža, i pisao po zidovima, forumima, tuđim sajtovima ili protalima, ili već imaš svoj blog, trebalo bi da shvatiš da već imaš određeno iskustvo koje je raznim firmama potrebno. Uloži samo još malo u zanat pisanja za web i marketing, i posaćeš stručnjak za ove poslove, a to firme sve više traže.

Čak i u ovoj našoj Nedođiji su u poslednje vreme nikle agencije (malo primitivno, doduše), koje nude usluge pisanja sadržaja firmama na Mreži. Čak su i neki moji studenti bili neko vreme angažovani za dve domaće firme koje se ovim bave (imali praksu što se posle pretovrilo u posao).

S obirom da je pisanje za društvene mreže i web stranice sasvim novo polje, prostora za proboj i zaradu ima na pretek. Ne samo u svetu, već čak i u ovoj našoj prokletoj avliji. Još ako dobro znaš i neki strani jezik, onda si na konju.

Iskoristi to dok nije kasno i ne počne gužva u šesnaestercu!

Koje poslove možeš da radiš kao pisac i zaradiš novac:

Bloger. Iaš svoj blog, pšeš na određenu temu i plaćaju te firme da ih reklamiraš ili uđeš u neki od programa za affiliate marketing.

Content Writer. Pisac sadržaja za web. Praviš tekstove za fun page ili komapnijske web stranice na netu. Može i prodajne tekstove za prozivode ili usluge klijenta.

Copywriter. Pišeš reklamne tekstove za firme nanjihovim sajtovim ali na društvenim mrežama. Prodaješ u njihovo ime, širiš brand awerness, povćeavaš im saobraćaj na sajtovima…

Šta ti treba za ovo?

Ovo su tri glavne vrste posla za sve koji imaju talenta da pišu i ne gadi im se pisanje za novac. Za one koji imaju isključivo autorsko-književne ambicije, ostaje da greju guzicu za kompjuterom i smišljaju neki bestseler sa kojim će da zarade veliku lovu. Ili da love neku prestižnu nagradu i tako pomisle da su konačno postali veliki pisci.Ccc.

No, i za  jedne i za druge važi da bez alata nema zanata. Ispeci pa reci. Znači uloži ogroman rad, nauči zanat, aktiviraj se na Mreži, piši i budi sam svoj guru, ekspert za pisanje na Internetu.

Uspeh neće izostati. Sasvim sigurno!

Šopenhauer, Andrić i Hemingvej o pisanju

 

Čitamo i volimo njihova dela. Da li znate kako su velikani svetske filozofije i književnosti govorili o pisanju?

Artur Šopenhauer

„Sva opširnost i isprepletenost besmislenih zapažanja koja nisu vredna čitanja trebala bi biti izbegnuta. Pisac mora štedeti vreme čitaoca, njegovu koncentraciju i pažnju; na ovaj način on navodi čitaoca da veruje kako je ono što mu izlaže vredno čitanja i da će nadoknaditi trud koji je uložen. Bolje je izostaviti nešto dobro nego napisati nešto što nije vredno pominjanja.“

„Najlepša je ona istina koja je gola, i što je izražavanje jednostavnije to je dublji utisak koji proizvodi; delom je to zbog toga što doživljaj ostaje neometeno zadržan u umu slušaoca bez uplitanja sporednih misli i delom zato što oseća da nije bio potkupljen i prevaren umetnošću retorike, već da je ceo efekat došao od same stvari.“

„Kao što nemar prema odeći odaje prezir prema društvu u kom se čovek kreće, tako i grub, nemaran i loš stil pokazuje sramno nepoštovanje prema čitaocu, koji onda to pravedno kažnjava time što neće pročitati knjigu.“

Ivo Andrić

„Čitajući dobre pisce, dešavaju se pred nama čuda. Često na početku neke rečenice, kad vidimo kako se pomalja jedna misao, mi zastanemo zadivljeni i uplašeni. I sa nevericom se pitamo: “Je li mogućno? Hoće li se to što naslućujem zaista desiti? Je li ovo zaista ona ista misao koju smo i mi, ne jednom, naslutili pri dodiru naše svesti sa svetom oko nas, skrivani deo naše unutarnje stvarnosti? Zar ima još neko da je ovo ovako video i osetio?”

A kad, pročitavši do kraja, vidimo da je zaista tako, mi ostajemo nad tom rečenicom zamišljeni, zahvalni i srećni, jer nam je pao u deo najveći dar koji čitanje može da nam pruži: osetili smo da nismo sami nikad, ni u najtežim ni u najlepšim trenucima, ni u svojim najgorčim nedoumicama, ni u najsmelijim zaključcima, nego da smo povezani sa drugim ljudima mnogostrukim i tajnim vezama koje i ne slutimo, a koje nam “naš” pisac otkriva. To je spasonosno.“

„Prva rečenica je tu, na hartiji, sama iz sebe nikla, jasna i neizmenljiva. Ali tu gde treba da dođe druga – beli se praznina. Ja stojim pred tom pustinjom, zbunjen i izgubljen. Kao da nikad niko pre mene nije pisao ovim jezikom, i sad ja treba da pokažem šta umem i mogu.“

Ernest Hemingvej

„Ako prozni pisac dovoljno dobro poznaje stvari o kojima piše, on može i izostaviti ponešto što zna i čitalac će, ako pisac piše dovoljno iskreno, osećati te stvari jako, kao da ih je pisac izričito naveo. Dostojanstvo u kretanju ledenog brega potiče od toga što je samo jedna osmina njegova iznad vode. Pisac koji izostavlja stvari zato što ih ne poznaje stvara šupljine u svom pisanju. Pisac koji nedovoljno ceni ozbiljnost pisanja, nestrpljiv da ljudima pokaže koliko je formalno obrazovan, kulturan ili fino odgojen je samo papagaj. Ozbiljan pisac može biti soko, ili jastreb, ili čak i papagaj, ali zakleti pisac je uvek prokleta sova.“

„Sve dobre knjige imaju jednu zajedničku stvar – realnije su nego da su se zaista i desile u stvarnosti.“

„Ne postoji ništa što se može uporediti sa pisanjem. Sve što radiš jeste da sediš za pisaćom mašinom i krvariš.“

Malo talenta, mnogo rada i stalnog učenja esencija su pisanja. Ukoliko želite da usavršite svoje pisanje i učinite nešto korisno za sebe, pridružite nam se, upišite neku od radionica Kreativnog pisanja.

Pisanje i naracija

Naracija kroz drugo lice jednine je oblik pisanja u kome se tačka gledišta naratora iskazuje kroz percepciju tzv. posmatrača, a to je obično, u većini slučajeva sam čitalac. Percepcija iz drugog lica jednine retko se koristi kada je u pitanju pisanje fikcije na primer, zbog određenih poteškoća koje pri tom mogu da se jave. Prilično je izazovno razviti priču, ali i karaktere u njoj, u kojoj je prikladno i poželjno prisustvo druge osobe.

Pored toga, nije jednostavno održavati tok naracije drugog lica u pisanju neke duže forme. Nešto je drugačije kada je reč o pisanju eseja ili nekog kraćeg sadržaja.

Primeri percepcije „druge osobe“

Uprkos izvesnim izazovima koji mogu da se jave kada je ovaj način pisanja u pitanju, postoje takođe autori koji odlično balansiraju sve elemente pisanja u skladnu celinu kako bi to na kraju zaista i zvučalo kao dobro napisana priča.

Kao primer možeš možda da osmisliš nešto poput ovoga:

„U narednom semstru profesor je bio opsednut pisanjem iz ličnog iskustva. Moraš da pišeš na osnovu onoga što ti je već poznato, na osnovu onoga što ti se dogodilo. Razmisli malo o svojim iskustvima, možda pronađeš neku vrednu ideju, inspiraciju.“

Izbor percepcije baš po tvojoj meri

Nemoj da te zbuni naracija drugog lica jednine, pisac se jednostavno na taj način obraća čitaocu. Mnogi veliki pisci na taj način direktno izražavaju svoje komentare i mišljenja, kroz likove svoje priče.

Autori modernog vremena takođe koriste ovaj tip percepcije kada imaju da poruče nešto korisno i pametno.

Postoji još jedan detalj koji bi eventualno mogao da te zbuni, a koji se takođe razlikuje od percepcije trećeg lica. Kada pisac postavi pitanje čitaocu, on to radi iz perspektive trećeg lica. Na primer: „Da li uživaš u pisanju kao i ja ?“ Ovo pitanje postavlja narator, a on je treće lice jednine.

Kada se to preformuliše da zvuči kao da je pitanje iz druge perspektive onda to zvuči ovako: „Voliš da pišeš tako da možeš da planiraš da radiš neke vežbe pisanja večeras.“

Primetiš li razliku ?!

Zašto da se odlučiš baš za ovaj tip naracije ?

Većini ljudi prirodno je da piše u prvom licu jednine ili eventualno u trećem licu. Za pisanje kroz percepciju druge osobe potrebno je malo truda i iskrena namera da se piše u ovoj formi. Razlozi za to su:

  • Želiš da ubaciš čitaoca u to stanje i iskustvo protagoniste
  • Želiš angažovati publiku kroz razne senzibilitete svoje priče. To se najbolje postiže tako što čitalac zamisli sebe kao deo iskustva o kom pišeš.
  • Želiš da napišeš zaista ubedljiv i zanimljiv tekst koji će postići svoj maksimum kroz percepciju drugog lica.
  • Želiš da probaš novi i drugačiji stil pisanja.

Nema ništa loše u eksperimentisanju sa raznim stilovima pisanja. Možda će ti samo za neku percepciju trebati malo više vremena ili vežbanja. Nema ničeg čudnog ili pogrešnog ako tvoji prvi pokušaji čitaocima budu zvučali konfuzno ili nervozno. Samo usavršavanjem sopstvenih veština i tehnika postaćeš dobar autor čiji trud i rad će drugi itekako da primete. Mi ti možemo pomoći u tome.

 

Talenat kao taština

Može li se pisanje naučiti? Može, isto kao što se može naučiti glumiti, slikati ili pevati. Šta je to ili ko tačno mistifikuje proces pisanja i zašto se još uvek vode polemike oko radionica kreativnog pisanja? Možemo li živeti sa slikom pisca koji uči da piše i razvija se ili nam još uvek, za naš mir i ne uzimanje olovke u ruku, treba suvonjavi Kafka u potkrovlju ?!

Površina je ono što zanima mladog pisca, titranje mesečine na talasima. Svi oni zapravo ostaju do kraja života  pomalo uronjeni u dekadentni impresionizam pa u skladu sa tim, dive se čak i stihovima jednog Šenoe: “nad Lagunom titra mesečina…“

Zašto pišem ?!

Međutim, upravo tada, pre nekih stotinak godina, pisac odlučuje da napravi taj konačni, voljni skok prema angažovanoj umetnosti pisanja, ali to čini na takav način da uprkos višestrukim pokušajima ostaje zarobljen u kamenu dijalektike, koji ne želi i ne može razbiti. Pamet, pamćenje i taština jednog umetnika stvore briljantnog skribomana, sa nikada prežaljenom asimptotom odnosa njegovog stvarnog dela, ma koliko god ono zanimljivo bilo, prema onome što je njegovo delo moglo i moralo biti.

Ovde se uglavnom radi o nadmenom, drčnom i pomalo programiranom pisanju, ne velike vrednosti, što ne znači da ponešto od onoga razbacanog po papiru nije imalo određenu kritičku težinu. Mladi pisci većinom se hrane kritikama i napadima na vlastitu ličnost, ali sa vremenom postaju paunovi abnormalne taštine koji perverzno uživaju u napadima na njihov račun.

Ipak, sačuva se negde zrno skromnosti koje uzdiše uz treperavu muziku Debisija dok se niz kičmu penju nadražaji izazvani cenzurama titranja verlenovske mesečine. Takvi pisci još uvek su sposobni oprostiti i podučiti nove generacije.

 Zrno zrelosti

Tendenciozni tekstovi, sasvim su bezvredni ukoliko se govori o samom delu, a značajni isključivo zbog ukazivanja na devastaciju prouzrokovanu nekom vrstom monohromatskog čitanja književnog dela. Ovaj element napisanog, upada u oči kada tekst sam sebe nastoji organizovati kako bi se čitao u povišenom, kaleidoskopskom stanju svesti.

Pseudo-dijalektičko čitanje jednako je pogubno i jednodimenzionalno baš kao i samo prikazivanje pisca kao drskog piskarala. Ponekad su ionako zanimljivije podzemne vode koje krenu da izbijaju prilikom objavljivanja nekih tekstova.

Oni koji pišu o svojim egzistencijalnim problemima, kako bi ih mahom rešavali on line, uvek su mogli da računaju na podršku interneta i modernih medija, ali od nedavno situacija je nešto drugačija jer na takav prostor danas mogu da računaju i mnogi drugi. Iako su uvek postojali i tzv. pisci u senci, koji svoj prostor nisu mogli da dočekaju, neki sa pravičnim razlogom jer slabo pišu a neki od njih jer nikada nisu bili dovoljno dobro umreženi.

Sve je očiglednije da je solidarnost među piscima postala skoro pa nepoznata kategorija, gotovo na svim društvenim nivoima. Ali ako oni vole umiljavanja tipa da su savest društva, možda ne bi bilo loše da malo deluju u skladu sa tom krilaticom i u okviru sopstvenog ceha, ne nužno samo za svoj interes.

Sa one strane pisanja

Neobičan je to osećaj, mešavina sete i ljutnje, uz istovremeno javljanje nekih novih ideja. Sa vremenom dođe spoznaja da je pisac, baš kao i svaki drugi umetnik, samo instrument a onda ponos zameni taštinu.

*

     Saznaj kako potisnuti osećaji upravljaju pisanjem. Otkrij na koji način spisateljska blokada može da postane žarište novih uvida o sebi i kako pokreće kreativni tok na sasvim neočekivani način. Promeni obrasce ponašanja koji guše glas pisca u tebi i počni da slobodnije izražavaš osećaje kako bi ih što lakše pretočio u likove priče koju pišeš. Kroz vežbe pisanja učimo se nositi sa strahom i sramom od onog napisanog.

Ciljane vežbe pisanja, kao i konkretni psihološki saveti radionice, nude upoznavanje sopstvene kreativnosti iz sasvim nove perspektive. Pisanje je ogledalo unutrašnjeg sveta koje stvara mistične oblike. Uskoči u zečiju rupu i upoznaj sebe sa one strane pisanja.

 

Kreativne tehnike za nove ideje

Ponekad se ispostavi da je najteži deo pisanja, razumeti šta treba da radiš kada se suočiš sa praznim papirom. Međutim, javljanje svežih ideja za pisanje nečeg novog ne mora da bude uvek bolan proces. Razmisli da počneš da koristiš neke vežbe koje su u skladu sa tobom i tvojim stilom i već si na putu za autentičan novi tekst.

Slobodno pisanje

Najmanje što možeš da postigneš sa ovom tehnikom jeste to što ćeš bukvalno biti primoran da staviš neke reči na papir. Ovo je takođe i dobar početak za rešavanje autorskih blokada. Vremenom, kako budeš praktikovao ovu metodu, shvatićeš da pišeš o idejama i situacijama koje zaslužuju da budu malo dublje istražene.

Podesi tajmer na samo 5 minuta i piši u kontinuitetu to vreme. Piši bilo šta. Šta god da ti dođe kao inspiracija, trebalo bi da to zapišeš. Kada završiš sa ovom vežbom, udahni i pogledaj šta je to što si napisao. Čak i jedan mali deo rečenice, možeš da iskoristiš za pokretanje ideje o nekoj novoj temi.

Tajni detalj

Sobodno pisanje je veoma efikasna vežba koja daje dobre rezultate kada se radi u grupama, ali i individualno. Ključni detalj je to što koristi tajne tvoje podsvesti da predloži teme o kojima ti obično ne bi ni razmišljao. Tvoja mala tajna može da kreira veliku, dobru ideju za pisanje.

Pisanje iz slika

Fotografije ili neki drugi vizuali često sugerišu neku priču koja može da se iskoristi za pisanje nečeg novog. Takođe, daje odlične rezultate bilo da je samostalno primenjuješ ili je radiš u paru sa još nekim. Na ovaj način prilično lako možeš da otkriješ priču, o kojoj ne bi mislio samoinicijativno.

Ima dosta on line časopisa koji motivišu autore za pisanje tako što im daju fotografije koje će im podstaći inspiraciju i kreativnost.

Pomoć iz rečnika

Ponekad je dovoljno samo da koristiš neke nove reči kako bi dobio inspiraciju koja će ti pomoći da tvoje pisanje dobije drugačiju dimenziju i pravac. Ova vežba sastoji se u tome da izabereš slučajno nekoliko reči na koje ćeš se fokusirati dok pišeš. Bilo bi poželjno svakodnevno koristiti ovu tehniku za razvijanje veština efektnog pisanja.

Kutija ideja

Počni da prikupljaš reči, fraze, slike ili čak i predmete koji mogu da te nadahnu. Ovo će ti koristiti kada se javi blokada jer uvek ćeš imati mesto gde da potražiš motivaciju.

U pitanju je lista za podršku prilikom pisanja, koju si ti sam sastavio i kojoj ćeš se često vraćati. Ovo dobro funkcioniše u praksi i često se desi, ukoliko si sebi dao dovoljno vremena za svaku navedenu sugestiju, da uspešno rešiš mnoga ograničenja sa kojima možeš da se suočiš za vreme pisanja. Možeš čak i da budeš iznenađen brzinom kojom će ti se inspiracija javljati posle svake dobro odrađene vežbe.

Prisluškivanje

Dovoljno će biti samo da izađeš napolje i da osluškuješ sve. Ljudi govore dovoljno glasno da ih čuješ, a njihove reči van konteksta možeš da uklopiš bilo gde. Skupljaj slučajne rečenice, iznenadićeš se njihovom funkcionalnošću.

Recikliraj

Često možeš da budeš inspirisan i samim čitanjem svojih starih tekstova ili završavanjem neke stare priče koju nikako da završiš. Zapamti da stare priče i tekstovi mogu isto tako dobro da ti pomognu i izvuku maksimum iz jedne davne misli i ideje.

Nikada ne možeš da znaš koja od navedenih tehnika može da ti pomogne u pisanju nečeg novog, za šta si ranije smatrao da nemaš dovoljno motivacije ili vremena. Ukoliko nisi siguran odakle da počneš, na pravom si mestu.

 

Pisci i ideje

 

Jedno od najčešćih pitanja koje će svako da postavi piscu svakako jeste: Kakvo je to mesto dakle Vi crpite inspiraciju i ideje ? Svi mi volimo da mislimo da briljantne, kompletno oblikovane ideje o tome šta bi se moglo pisati, jednostavno same padnu na pamet. Možda čak i misliš kako je dovoljno da naučiš neku sjajnu tehniku, koja tebi najviše odgovara pa da izvučeš maksimum od svog pisanja, bez puno truda ili napora.

Istina je da ti imaš više odličnih ideja nego što možeš da ih napišeš. To je zaista tako. Samo, ono što predstavlja izazov nije nedostatak fenomenalnih ideja nego to što te niko nije naučio kako da oslobodiš sve te dobre stvari iz svog uma.

Gde je početak ?!

Svaka knjiga o pisanju rećiće ti da moraš početi sa nekom solidnom premisom ili dobrom idejom za svoju priču. Ono o čemu se ređe priča ili piše jeste odakle uopšte dolazi ova ideja, kako doći do nje ?

Ovo je uzrok velike konfuzije pa i frustracije kod autora početnika i dosta je doprinelo u stvaranju mita kako veliku ideju za pisanje ili imaš ili nemaš. Suština ove konfuzije je pogrešno uverenje da je stvaranje dobrih ideja pre svega događaj, a ne proces.

Početnici u pisanju veruju da se do velikih naslova dolazi putem jednog događaja- iznenadnim talasom inspiracije, koja iz njihovih umova izlazi kroz jednu kompletno oblikovanu ideju za dobar tekst. Jedan ovakav, pojedinačni događaj potom dovodi do širenja procesa te ideje u završni deo posla pisanja. Istina je da je samo javljanje jedne plodonosne i produktivne ideje, proces sam po sebi.

Znajući da je ovo ključ, možeš da generišeš više ideja nego što misliš.

Tajna beskonačnih ideja

Ključni detalj generisanja ideja isti je onaj koji rešava i svaki problem u pisanju- to je svakako samo pisanje. Neka stara poslovica koja kaže kako „pisci samo pišu“, tačna je na mnogo načina i nije ništa manje značajna od generisanja ideja.

Ukoliko samo sediš ispred praznog papira i čekaš da se inspiracija sama od sebe pojavi, to ipak nije recept za uspeh velikih pisaca. Odlične ideje dolaze upravo kroz pisanje.

Ipak, ako još uvek nisi dobio onu pravu ideju, o čemu ćeš pisati ?! Zapamti, jednom kada se oslobodiš koncepta same misli o pisanju, kao neke vrste događaja i počneš da posmatraš sve to kao jedan veliki proces, bićeš iznenađen koliko toga ima o čemu možeš da pišeš.

Kako to deluje ?!

Kako bi počeo da pišeš nešto, potrebno ti je samo malo inspiracije i podstreka. Kreni od nečega što ti je zaista zanimljivo. Može to da bude i mesto koje te fascinira, crtež nekog lika, detalji nekog pametnog dijaloga ili samo inspirativan naslov.

Kao autor, počećeš da sakupljaš ovakve detalje tokom svoje svakodnevnice. Počećeš da primećuješ kada čuješ ili vidiš nešto što bi ti eventualno moglo biti zanimljivo da iskoristiš u nekom od sledećih tekstova. Taj mali impuls u pozadini tvog mozga koji kaže da ima nešto vredno u istraživanju nekog detalja, samo ga poslušaj. I kada kasnije sedneš da pišeš, počni od ovog detalja.

O čemu razmišljaš, šta osećaš, koja pitanja sebi postavjaš dok pišeš ?! I piši brzo. Jedan od ključnih detalja za generisanje ideja je i to da pišeš što je brže moguće.

I zapamti, ne želiš ništa da analiziraš još uvek. Samo da napišeš što više reči na svom papiru. Ukoliko u međuvremenu shvatiš da pišeš nešto potpuno drugačije nego kada si krenuo sa pisanjem, počni onda od tog detalja. Ideja nije da se naglasi struktura pa čak ni o tome kuda će te ta priča odvesti. Ti želiš volumen, bogatstvo i različitost misli i mogućnosti koje ćeš da prevedeš u pisanu formu.

Ne donosi nikakve odluke, samo ostani otvoren i prijemčljiv za sve ono što ti bude dolazilo kao inspiracija. Bićeš iznenađen kada otkriješ šta se sve nalazi u tvom mozgu. A u međuvremenu, kada napišeš nešto samo pošalji nama. Znaćemo već da od toga oblikujemo dobru stvar.

SEO i Content writing

 

Da li se SEO pravila mnogo menjaju, u nekom kratkom vremenu ? Moguće, zavisi od percepcije, ali osnove ostaju uvek iste. Ne možeš se služiti prečicama do uspeha niti menjati principe po kojima SEO funkcioniše, ali možeš da se baciš na posao kada je tvoje pisanje u pitanju.

Istina je da je potrebno vreme kako bi zaista bio upoznat sa svim pravilima uspešnog on line pisanja. Sa preko stotinu pravila Google algoritma, nije ni čudo što sve to deluje prilično konfuzno. Kako bi postao konkurentan autor, uloži vreme i napor kako bi ponudio pravu vrednost. Ne pokušavaj da koristiš neke primamljive taktike, samo se drži prave vrednosti onoga što napišeš.

Većina pisaca koji žele da budu zapaženi na internetu, počinju da primenjuju određena pravila, poput pokušaja da se rangiraju po nekoj velikoj i veoma konkurentnoj ključnoj reči. Nakon nekog vremena, pošto su probali sve mogućnosti i načine, okreću se proverenim metodama koje daju vidljive rezultate- odmah.

Ipak, postoji veliki broj varijabli koje su uključene u dobro pozicioniranje na internetu. Koja su to pravila za apsolutnu dominaciju u digitalnom svetu ? Kako biti konkurentan na Google-u ili bilo kom drugom pretraživaču ?!

Autoritet

Autoritet se odnosi na kvalitet i obim veza napravljenih tokom vremena. Ukoliko si više zastupljen on line to su bolje veze koje si izgradio sa svojim čitaocima. Međutim, nijedan rezultat neće doći brzo, a bilo kakve promene ili poboljšanja u tvom SEO-u, mogle bi da potraju nekoliko sedmica ili čak i meseci dok ne vide rezultate.

Sadržaj

Informacija kakav sadržaj pišeš, od ključnog je značaja za dobro pozicioniranje u predstojećem periodu. Ustvari, značaj samog sadržaja dramatično se povećao u poslednje vreme. Dakle, ono što pišeš mora da bude odlično. Tekst mora da ponudi neku vrednost i da zaokupi pažnju čitaoca. Ako se većinski deo publike zaista angažovao oko onoga što si napisao, to će više čitalaca da deli tvoj post, a za uzvrat ti ćeš biti bolje pozicioniran na pretraživačima. Uloži najviše što možeš u ono što pišeš i vratiće ti se duplo.

Starosna struktura publike

Godine su bitne kada je SEO u pitanju. Iako drugi faktori mogu da nadomeste starosnu strukturu, na samom početku važno je da pišeš dobro i da gradiš kvalitetne veze koje će ukazivati na to u tekstu. To će se desiti sa vremenom. Ne možeš taj deo procesa ubrzati.

Napiši koristan post, koji dodaje vrednost

Uvek piši odlične tekstove. I ne pokušavaj da koristiš neke taktike kojima bi zamenio kvalitet samog sadržaja. Sposobnost Goolge-a da namiriše odličan post usavršava se sa svakim mesecom koji prođe. Nisi pametniji od celokupnog SEO sistema. Bilo bi čak poželjno da  izađeš iz svojih uobičajenih okvira kako bi mogao da napišeš nešto zaista vredno i moćno. Kada to učiniš, to će se odraziti i na društvenim mrežama i broj deljenja svakako će rasti.

Relevantni spoljni linkovi u tvom contentu

Spoljni linkovi su važni pa jednostavno kreiraj linkove u svom tekstu kako bi čitaoci mogli da nastave da istražuju teme o kojima pišeš. Uvek imaj najmanje dva ili tri linka koji su relevantni za navedenu temu.

*

Fokusiraj se na to da u svom tekstu imaš i par rečenica koje će oslikavati vrednost toga što si napisao. Ovi delovi posta pokreću čitaoce na akciju i veliki angažman, a to je i ono što si želeo da postigneš.

Zaboravi na sve što može da zavara i fokusiraj se samo na dodavanje vrednosti. Ne pokušavaj da preusmeriš publiku ili da zavaraš pretraživače pomoću sadržaja. Ukoliko si ozbiljan content writer, kloni se bilo kakvih taktika . Izgubićeš poverenje, bilo čije, a to ti nije potrebno. U radionici pisanja za internet,možeš da naučiš zanat content writing-a i da počneš da zarađuješ novac kao profesionalni pisac sadržaja na Interentu!

O pisanju, ljubavi i smrti

 

Jeste li ikada razmišljali o čemu govori većina književnih dela?
Govori o ljubavi i smrti.

Ljubav i smrt

Ljubav i smrt su univerzalni, sveprožimajući motivi. Setite se knjiga koje ste pročitali i uvidećete da je tako. Ove večne teme opsedaju nas od pamtiveka. To nije neobično, budući da su one i dalje toliko tajanstvene, da nas upravo njihova nedokučivost opija. Otkako je čovek počeo da misli težio je da pronikne u njihove tajne. I pisao je o tome.

Pokušajte i sami. Pišite o ljubavi i smrti. Ali budite oprezni. Ni u kom slučaju nemojte zagaziti u jalovo polje stereotiopa.

Pronicljiv čitalac

Uvek imajte na umu ozbiljnog, pronicljivog čitaoca. Ne mora baš sve da se nacrta. Ostavite nešto i nedorečeno. Neka čitalac sam popuni praznine. Neka u priču ubaci sopstvene delove mozaika.

Edmund Vilson je rekao da ne postoje dve osobe koje su na isti način pročitale jednu istu knjigu. I u tome je vrhunska magija književnosti.

Doslednost

Za sve što pomenete, kasnije u priči mora da postoji pokriće. Budite dosledni. Čitajte tekst iznova i iznova. Tragajte za nedoslednostima. Tragajte za nelogičnostima. Budite uporni i probirljivi. Izbacujte i secite. Kratite sve viškove. Neka vam ne bude žao. Setite se, uvek je bolje da ono što ste naumili kažete sa što manje reči.

Mnogi pisci ostave tekst da „odleži“ pre no što ga konačno objave. Nekoliko nedelja ili meseci. A poneki čak i nekoliko godina. Pohrane ga u ladicu i više ga ne čitaju. Vrate mu se tek posle izvesnog vremena. Tada im se nedostaci i ono što bi valjalo izmeniti jasnije ukažu.

Pokušajte i vi. Pošto ste pročitali tekst mnogo puta, kada mislite da ste najzad završili sa svim prepravkama, odložite ga i zaboravite na njega. Zaključajte ga i bacite ključ. Bar na nekoliko nedelja. A onda mu se vratite i shvatićete da ga gledate drugačijim očima.

Ukoliko već imate nešto napisano, pošaljite svoj rad u Autorski studio. Pošaljite svoj rukopis za knjigu, poeziju, publicistiku i druge autorske tekstove i zatražite profesionalni pomoć i savet. Kroz detaljni pregled rukopisa, dobićete uredničke savete sa sugestijama, predlozima, kako da poboljšate svoj tekst.