fbpx

Podstakni akciju pisanjem

 

Kako akcija u pisanoj formi utiče na  tvoju priču?

Potreba za dinamičnijim tokom pisanja nastala je tako što su čitaoci, bez obzira na njihove godine, želeli da im bude uzbudljivo ono što pročitaju. Ubacivanje akcije u sopstveno pisanje je poput filmskog platna, sve što ti je potrebno jeste da sedneš udobno i da pustiš da neko drugi odradi posao za tebe. U ovom slučaju, to je motivacija da se pokreneš da radiš.

To praktično znači da treba pisanje da razvijaš istom brzinom kao i likove u svojoj priči. Samo pisanje ne zahteva toliko posla koliko to traži naracija ili opisivanje radnje ili same teme. Sve što napišeš trebalo bi da se odnosi na neku dinamiku u tekstu.

Primeri dinamičnog pisanja

Ako želiš da budeš gospodar u pisanju, pogledaj sledeći primer pa možda pronađeš nešto što će tebi biti zanimljivo i što ćeš moći da iskoristiš u svom pisanju.

       „Bio je zaslepljen. Okrenuo je glavu od nezgodno iščašene Lizine ruke. Ona je sada svirala besplatno, a mislio je da se okliznula i pri tom je uporno zvao i dalje skicirao njen lik na papiru. Ništa nije mogao da vidi jasno. Samo je luda konfuzija boja i dalje plesala pred njegovim očima. Zatim je došlo do histreičnog zavijanja sirena, frenetično se pucalo. Na pola klečeći, prešao je zid, došao je do nje, uzeo je za ruke i počeo je privlačiti centimetr po centimetar ka sebi, iako je i sam bio na ivici da sklizne sa zida…“

Ako dovoljno obratiš pažnju, videćeš kako ti je dozvoljeno da vidiš šta ovaj lik radi i šta on vidi. Deo onog što stvara tenzije u priči, činjenica je da naracija ide kroz percepciju ovog lika. Takođe, biće ti olakšano opisivanje ako priču pričaš iz tačke gledišta trećeg lica jednine i to iz one verzije ograničenog gledišta stvari.

Na ovaj način ne moraš da se brineš o opisu svega onog što se dešava u priči ili potpunog opisa neke scene iz tvog teksta, samo o onom delu koji se odnosi na tvog protagonistu.

Kako napisati interesantan uvodni deo

Pročitaj pažljivo obrazac za momentalno hvatanje pažnje čitaoca:

  • Uvođenje u opis likova, pri tom nemoj da započinješ opisujući kako izgleda lice tvojih likova. Umesto toga, uveri se da tvoj lik „radi nešto drugo“ od prvog momenta kada publiku upoznaš sa njim.
  • Počni tekst sa dijalogom. Linija dijaloga koja angažuje čitaoca, savršen je način da započneš sa pisanjem.
  • Počni sa nekom akcijom. Ne mora baš da se dogodi eksplozija automobila, ali učini da se desi nešto interesantno.
  • Nemoj da se brineš kako ćeš krenuti sa pisanjem u uvodnom delu. Ako ne možeš da rasvetliš neki zločin odmah na početku, ne brini se. Pusti to. Kako se radnja priče odvija, postaće već jasnije šta hoćeš da predstaviš svojoj publici.

Karijera autora pisanja od akcije ?!

Ne možemo svi mi biti poput Stivena Kinga, ali može svako da prouči njegov rad ili rad drugih pisaca koji su poput njega. To ćeš najlakše postići čitanjem njihovih romana i generalno njihovog rada.

Na taj način najlakše ćeš usavršiti zanat, odnosno, potrebne veštine pisanja. Kada svoje zadatke dobro obaviš, možeš da počneš da razmišljaš o svom ozbiljnom angažovanju kao autora. Traži projekte gde ćeš moći da izraziš svoj talenat i sposbnost pisanja i stvaranja akcije u svojoj priči. Iznenadiće te koliko postoji mnogo mogućnosti koje možeš da slediš kako bi istovremeno ostvario i svoje ambicije.

Nisi siguran koji je prvi korak u svemu tome ?! Ne brini, na pravom si mestu. Prvo pogledaj savete koji mogu da ti koriste kada kreneš sa pisanjem, a onda pošalji mail kako bi znao koji je prvi korak pravi baš za tebe.

Humor i pisanje

 

Stvaranje kreativnih ideja i održavanje kreativnog duha tokom pisanja može da bude teško poput pokušaja zatvaranja žirafe u frižider, ali dodavanje humora u tekst, članak ili esej i nije tako komplikovano kao što može da deluje u početku.

Humor je sastavni deo naših života i mnogi pisci svesno ili nesvesno teže da ga koriste za vreme pisanja, ali i u svakodnevnoj interakciji. Kako je humor svakako deo naše svakodnevnice, svako može da ga koristi dok piše. Pre početka pisanja, potrebno je poznavati najčešće tehnike humora, koje pre svega moraju da se pravilno razumeju pre nego što se počnu koristiti u radu.

Satira: Pisci satiru koriste u svom radu još od XVI veka. To je najviši oblik humora, u kom autor izlaže nedostatke pojedinca ili društva kao celine, a zatim ih ismeva. Sama satira podeljena je na dva tipa: blaži oblik ili Horatska satira i hroničnu ili intenzivnu satiru koja se još naziva i Juvenalijanska.

Ironija: Ovo je oblik humora gde pisac kaže, odnosno, napiše obično tačnu suprotnost od pravog stanja stvari ili teme na koju piše.

Preterivanja: Ovo je jedan od važnih alata svakog pisca koji se odnosi na dodavanje humora tokom pisanja. Pravilnom upotrebom, ova tehnika uvek izmami bar blagi osmeh na lice čitalaca tako što ukrašava atribute likova ili situacija.

Podcenjivanje: Kao i kod preterivanja, ovo je odličan humoristični alat za tvoje pisanje. Prava je suprotnost od prethodne tehnike, ali daje isti rezultat samo malo drugačijeg senzibiliteta.

Iako se humor javlja u raznim oblicima i tehnikama, ovo su neke koje su najčešće u upotrebi.

Kako dodati humor pisanju

Uvek obrati pažnju na sarkazam: Pre nego što počneš da koristiš humor u svom pisanju, moraš da znaš tačnu granicu između humora i sarkazma. Zapamti da humor uvek donosi zabavu ili osmeh dok je sarkazam uvek uznemiravajući. Iz tog razloga, izbegavaj sarkastične šale. Umesto toga zaintrigiraj čitaoce sa umerenim humorom pomoću već spomenutih alata.

Ne krivi sebe ako ne ispadne onako kako si očekivao: Trebalo bi da prihvatiš činjenicu da svaki pisac ima drugačije mišljenje o stvarima, a samim tim i jedinstvenu percepciju stvarnosti. Bez obzira na koji način koristiš humor, ne možeš sa sigurnošću znati koga to može da uvredi, čak i ako je u pitanju bezazlena šala. Iz tog razloga nikada se ne opterećuj da li ćeš uvrediti čitaoce, ali uvek budi veran svom stilu i svojim stavovima.

Koristi humor umereno i strateški: Kao pisac, moraš da budeš oprezan gde i koliko ćeš upotrebljavati humor dok pišeš. S obzirom da u kreativnom pisanju i nema puno komičnih tekstova, neophodno je da tokom rada štediš na humoru kako bi se održala ona tanka granica između stripa i kreativnog pisca.

Ponekad upotrebi i klišee: Ako nisi inspirisan da napišeš nešto što je zabavno, a pri tom i dalje prikladno za čitaoce, pokušaj sa onim što je već proverena metoda. Kliše. Možeš da koristiš sinonime ili homonime kako bi pisao različite verzije klišea u cilju da bude istovremeno i zabavno i jedinstveno ono što pišeš.

Koristi moć izražavanja koja se nalazi unutar tebe: Izražavanje ili tačno razumevanje nečijeg govora, osnova je dobrog humora. Dakle, bez upotrebe suvišnih metafora ili sličnih stilskih figura jer na taj način nikada ne možeš dosegnuti pravi značaj humora koji želiš da vidiš u svom radu.

Iako su sve navedene tehnike i alati više puta dokazani u radu mnogih autora, nećeš u roku od dan ili dva početi uspešno dodavati humor svojim tekstovima. Potrebno je puno prakse kako bi ispolirao sopstvene veštine pisanja sa humorom, kako bi se videli rezultati.

*

Pisanje podrazumeva da detaljno proveravaš svoj rad kako bi se uvidele greške, neskladna ponavljanja reči, slučajno kontradiktorne informacije i slični propusti. Iako je ovo zamarajuće raditi, posle nekog vremena primetićeš nagradu za trud tako što više nećeš ponavljati iste i slične greške kao što si to na početku činio.

Dakle, uvek možeš da probaš našu Autorsku radionicu i da dobiješ korisne uredničke savete za svoj rukopis, recenziju pa čak i da objaviš knjigu ! Vredi usavršiti postojeće veštine pisanja i biti bolji pisac, višestruko se isplati.

 

Zašto pisci vole metaforu ?

 

Dobra, loša i nepoželjna metafora

  Upotreba stilskih figura u pisanoj formi, poput metafore, korisna je za pružanje kratkog opisa ili načina na koji je obojeno tvoje pisanje, bez prelaska u previše verbalnih objašnjenja. Metafora može da pruži jasnoću ili da identifikuje skrivene sličnosti između neke dve ideje.

Drugim rečima, ako možeš da uputiš čitaoca na odgovor na jedan pronicljiv način pomoću ove stilske figure, onda svakako to treba i da učiniš kroz svoje pisanje. Skot Ficdžerald imao je o tome mišljenje koje je iskazao kroz metaforu: „Svako dobro pisanje je plivanje pod vodom i zadržavanje daha.“

Dobra metafora upoređuje pojmove bez da koristi neke pomoćne reči: kao ili poput. Upotreba ovih, tzv. sporednih reči predstavlja već neku drugu tehniku, kao i stilsku figuru koja je poznatija kao similacija.

Upotreba sledećih metafora može da bude koristan alat za poboljšanje veština pisanja.

Upotreba u svakodnevnom životu

Ne moraš puno da istražuješ kako bi pronašao primere za ovu tehniku. Neke fraze čuješ i koristiš u svakodnevnom govoru neminovno. Primeri za ovaj tip metafore su svakako i ovi: „pasje vreme“, „noge od stola“, „stari plamen“ i sl. Svakodnevni govor pun je različitih primera. Većina njih su uobičajeni izrazi i klišei. Verovatno i nisi svestan da ih svakodnevno upotrebljavaš u kolokvijalnim razgovorima.

Primeri iz literature

Ako tražiš primere metafora u savremenoj književnosti, možda će ti primer iz detektivskih romana biti srodan. Fraza- „On je želeo da pomogne, ali noge su mu bile od gume.“ može da bude prilično inspirativan jer stvara određenu sliku u umu čitaoca, a pri tom i dalje podržava temu priče.

Sličan, figurativan jezik koriste i drugi autori u različitim oblastima i žanrovima. Jedan od najčešće citiranih primera metafore svakako je i Šekspirov monolog:

„Čitav svet je pozornica,

I svi muškarci i žene samo su igrači,

Oni imaju svoje ulaze i izlaze u njemu.

Mešovita metafora

Kao i većina alata koji se koriste u pisanju, ova stilska figura može da bude prava bomba kada se nepravilno upotrebljava. Na kraju ili zbuni čitaoca ili mu skrene pažnju na nedostatak veština pisanja kod pisca. Kombinovana metafora skače sa jedne reference na drugu, čineći samo pisanje nepovezano i nekonzistentno.

Loše metafore zvuče dobro ?!

Ponekad loša metafora može da postane koristan alat. Ova forma često može da bude upotrebljavana kao parodija metafore. U svetskoj književnosti veoma su popularne i tzv. besmislene metafore.

*

Kada pravilno koristiš sve dostupne tehnike kako bi usavršio svoje pisanje, upotreba metafore može da bude veoma korisna tehnika. Ako sumnjaš da li si dobro upotrebio metaforu u svom tekstu, najbolje je onda da je ni ne upotrebljavaš.

Zapamti da je tvoj glavni cilj dobra komunikacija sa publikom. Ponekad ovo znači odvajanje sopstvenog ega u korist jednostavne naracije. Vežbaj malo navedene tehnike ili pošalji neki svoj tekst, a mi ćemo te dalje uputiti kako da usavršiš postojeće znanje.

Kreativne tehnike za nove ideje

Ponekad se ispostavi da je najteži deo pisanja, razumeti šta treba da radiš kada se suočiš sa praznim papirom. Međutim, javljanje svežih ideja za pisanje nečeg novog ne mora da bude uvek bolan proces. Razmisli da počneš da koristiš neke vežbe koje su u skladu sa tobom i tvojim stilom i već si na putu za autentičan novi tekst.

Slobodno pisanje

Najmanje što možeš da postigneš sa ovom tehnikom jeste to što ćeš bukvalno biti primoran da staviš neke reči na papir. Ovo je takođe i dobar početak za rešavanje autorskih blokada. Vremenom, kako budeš praktikovao ovu metodu, shvatićeš da pišeš o idejama i situacijama koje zaslužuju da budu malo dublje istražene.

Podesi tajmer na samo 5 minuta i piši u kontinuitetu to vreme. Piši bilo šta. Šta god da ti dođe kao inspiracija, trebalo bi da to zapišeš. Kada završiš sa ovom vežbom, udahni i pogledaj šta je to što si napisao. Čak i jedan mali deo rečenice, možeš da iskoristiš za pokretanje ideje o nekoj novoj temi.

Tajni detalj

Sobodno pisanje je veoma efikasna vežba koja daje dobre rezultate kada se radi u grupama, ali i individualno. Ključni detalj je to što koristi tajne tvoje podsvesti da predloži teme o kojima ti obično ne bi ni razmišljao. Tvoja mala tajna može da kreira veliku, dobru ideju za pisanje.

Pisanje iz slika

Fotografije ili neki drugi vizuali često sugerišu neku priču koja može da se iskoristi za pisanje nečeg novog. Takođe, daje odlične rezultate bilo da je samostalno primenjuješ ili je radiš u paru sa još nekim. Na ovaj način prilično lako možeš da otkriješ priču, o kojoj ne bi mislio samoinicijativno.

Ima dosta on line časopisa koji motivišu autore za pisanje tako što im daju fotografije koje će im podstaći inspiraciju i kreativnost.

Pomoć iz rečnika

Ponekad je dovoljno samo da koristiš neke nove reči kako bi dobio inspiraciju koja će ti pomoći da tvoje pisanje dobije drugačiju dimenziju i pravac. Ova vežba sastoji se u tome da izabereš slučajno nekoliko reči na koje ćeš se fokusirati dok pišeš. Bilo bi poželjno svakodnevno koristiti ovu tehniku za razvijanje veština efektnog pisanja.

Kutija ideja

Počni da prikupljaš reči, fraze, slike ili čak i predmete koji mogu da te nadahnu. Ovo će ti koristiti kada se javi blokada jer uvek ćeš imati mesto gde da potražiš motivaciju.

U pitanju je lista za podršku prilikom pisanja, koju si ti sam sastavio i kojoj ćeš se često vraćati. Ovo dobro funkcioniše u praksi i često se desi, ukoliko si sebi dao dovoljno vremena za svaku navedenu sugestiju, da uspešno rešiš mnoga ograničenja sa kojima možeš da se suočiš za vreme pisanja. Možeš čak i da budeš iznenađen brzinom kojom će ti se inspiracija javljati posle svake dobro odrađene vežbe.

Prisluškivanje

Dovoljno će biti samo da izađeš napolje i da osluškuješ sve. Ljudi govore dovoljno glasno da ih čuješ, a njihove reči van konteksta možeš da uklopiš bilo gde. Skupljaj slučajne rečenice, iznenadićeš se njihovom funkcionalnošću.

Recikliraj

Često možeš da budeš inspirisan i samim čitanjem svojih starih tekstova ili završavanjem neke stare priče koju nikako da završiš. Zapamti da stare priče i tekstovi mogu isto tako dobro da ti pomognu i izvuku maksimum iz jedne davne misli i ideje.

Nikada ne možeš da znaš koja od navedenih tehnika može da ti pomogne u pisanju nečeg novog, za šta si ranije smatrao da nemaš dovoljno motivacije ili vremena. Ukoliko nisi siguran odakle da počneš, na pravom si mestu.

 

5 elemenata veštog pripovedanja

 

Da bi tvoja priča bila izvrsna, u njoj sve mora da funkcioniše – likovi, zaplet, dijalog, stil, jezik… O ovim elementima možeš razmišljati i kao o sastojcima ukusnog jela. Kombinuj ih u pravim srazmerama, mudro i vešto kako bi tvoje jelo imalo vrhunski ukus. Kako bi tvoje pisanje bilo izvanredno.

1. Zanimljivi likovi

Ukoliko želiš da tvoja priča bude zaista dobra, zasnuj je na likovima, pre nego na događajima. Neka likovi nose priču. Napravi zanimljive, duboke i višeslojne karaktere. Nadahnuće možeš potražiti i oko sebe, u svom okruženju. Neka tvoji junaci imaju jasne i čvrste motive.
Osmisli njihov fizički izgled, razmotri njihovu prošlost, društveni milje iz koga potiču i razloge zbog kojih se ponašaju na određeni način.

Hoćeš li ikada zaboraviti pukovnika Aurelijana Buendiju iz romana „Sto godina samoće“, Gabrijela Garsije Markesa? Majstora ili Behemota iz Bulgakovljevog romana „Majstor i Margarita“?
Priseti se svog omiljenog junaka iz književnosti i razmisli zbog čega je tako upečatljiv i značajan.

2. Maštovit zaplet i jasna poruka

„Priča mora nešto postići i nekamo stići“, rekao je Mark Tven. Osmisli zaplet koji će naterati tvoje čitaoce da se zamisle. Imaj jasnu ideju i sledi je od početka do kraja.

Ali budi oprezan, priča ne sme da se pretvori u nekakav manifest kojim želiš da saopštiš svoje poglede na svet, shvatanja i stavove. Ostavi to esejistima i dokumentaristima, a ti se bavi umetnošću.
Saopšti šta želiš ali nikako eksplicitno, već mudro uvijeno u dobru književnost.

To da priča mora nekamo stići podjednako važi i za likove. Kada tvoji junaci stignu na sam kraj priče, neka budu izmenjeni, neka budu drugačiji nego onda kada su tek zakoračili na papir. Ako bi ostali isti, ako se ni na koji način ne bi promenili, kakav bi bio smisao njihovog postojanja?

3. Udahni život pisanju

U radionici Pisanje u prozi čitava jedna lekcija posvećena je tome kako da svoje pisanje učiniš životnijim. Kroz zanimljive vežbe naučićeš kako da udahneš život pisanju.
Koristi aktivno pisanje umesto pasivnog i upotrebljavaj dinamične reči. Poveži čitaoca sa svojim tekstom tako što ćeš u priči koristiti sva čula. Neka čitalac vidi, čuje, omiriše, oseti i dodirne tvoj književni svet.

4. Uverljiv dijalog

Dijalog je odlično sredstvo za jasnije definisanje odnosa među tvojim likovima, za prenošenje poruke, misli i osećanja. Da bi dijalog bio uverljiv, pokušaj da svakom od svojih likova daš jedinstveni verbalni iskaz. Neki od tvojih junaka mogu govoriti drugačijim narečjem ili ne moraju govoriti potpuno gramatički ispravno. Nije preterano ubedljivo ukoliko svi tvoji junaci govore na isti način, zar ne?

5. Jezik i stil

Stil bi trebalo da bude nešto što tebe kao autora izdvaja od ostalih. Tvoj lični pečat, tvoj zaštitni znak.
Kroz jedinstveni način na koji ćeš birati reči i sintakse trebalo bi da odjekuje tvoj autorski glas.

Ukoliko želiš da pišeš, gramatiku, jezik i pravopis jednostavno moraš da znaš. Kako bi inače čitaocu jasno preneo svoje misli i ideje i činio mudre igre rečima ukoliko ne poznaješ jezik? To je nalik pokušaju da napraviš kuću bez alata.
Proveri gramatiku i pravopis. Ukoliko pišeš na srpskom jeziku, veoma korisna knjiga koju bi valjalo da imaš pri ruci je i Rečnik jezičkih nedoumica, Ivana Klajna. Učenje je beskrajan proces.

Ovo su ukratko bili neki od elemenata o kojima bi trebalo da vodiš računa prilikom pisanja. Ukoliko želiš da naučiš više o njima i o mnogim korisnim načinima, tehnikama i mogućnostima za unapređivanje pisanja, ukoliko želiš da produbiš svoje znanje i proširiš vidike, upiši neku od radionica Kreativnog pisanja.

I, ako već imaš svoju napisanu priču, vidmo se u Autorskom studiju!
Sledi svoje snove i hrabro zakorači u svet pisane reči!

Kako da napraviš novac od pisanja?

 

Voliš da pišeš. Imaš talenat. Hteo bi da postaneš pisac. Ili, da bar lepo živiš od svojih tekstova. Na blogu. Za neke novine. Da pišeš reklame ili web sadržaje. Možda i da radiš kao “duh pisac” za zvezde i zvezdice…Ko zna? Svašta se može sa ovim zanatom i talentom.

To je lepo. Ali…uvek ma jedno ali…ccc. Da bi to uspelo, moraš da imaš zanat u olovci. Jer pisanje, pogotovo komercijalno pisanje (bestseleri, blog, memoari, reklame, marketing) je u osnovi zanat, kao i svaki drugi. Ne možeš odmah da budeš Pikaso. Nauči prvo da crtaš. Dostojevski je pisao za novine i kratke priče. Godinama. I Hemingvej. I Stiven King.I…mnogi drugi.

Druga važna stvar u ovoj jednačini jeste rad. Veliki rad, upornost, odricanje. RAD JE STVORIO ČOVEKA. Koliko sam samo mrzeo ovu izanđalu maksimu, da bi tek pod stare dane shvatio njenu suštinu. Ne možeš da pišeš a da ne oznojiš dlanove, nažuljaš zadnjicu i cediš mozak do besvesti. To je upravo ono što razlikuje pisce od onih koji se samo tako zovu.

Tek kada pisanje počne da se bavi tobom, a ne ti pisanjem, znaćeš da si spreman i da si na pravom putu.

Šta treba da uradiš?

Prvo dobro izuči zanat profesionalnog pisanja. Uloži u sebe. To je ionako minimalno. Moraš da budeš spreman da imaš alatu ruci da bi pisao brzo i efikasno.

Drugo, otvori svoj blog ili web prezentaciju. To tvoja radnja. Tamo stavljaj svoje tekstove, tvoje pisanje i svoje reference. Napravi mesto za kontakte. Ne Fejs. Ne twiter. Linkedin je odlična ideja. To je profesionalno. Jer ljudi vole da znaju sa kim imaju posla.

Treće, postani ekspert i predstavi samog sebe na najbolji mogući način. To zahteva razmišljanje i strategiju. Jer svaki pisac je sam sebi preduzetnik. To uključuje sopstvenu promociju i lični marketing. Tu može Fejs i Twiter. Čak i Instagram.

Zašto sve ovo? Prošla su vremena kada se čekalo da neko, neki veliki izdavač ili pohotni mecena, otkrije tvoj talenat. Do tada si mogao da umreš od gladi. Uzmi stvar u svoje ruke i iskoristi moderne tehnologije komunikacije, jer su one tvoj najbolji prijatelj.

Tvoj talenat za pisanje je tvoj glavni i jedini alat koji imaš samo ti i niko drugi ga ti ne može pokloniti. Glancaj ga, voli ga, ulaži u njega, on će ti sve to vratiti desetostruko.

Šta čekaš? Uzmi olovku i počni. Tako prosto.

Pisanje i depresija: pobediti demona

 

Oduvek sam bio sklon čestim promenama raspoloženja. Introspekciji. Čudnim nemirima koje sam “lečio” najčešće kroz piće, žene, manični rad, adrenalin… Onda su dolazili duži periodi mrtvila. Depresije. Nije mi bilo ni do čega. Gledaš svoj život kako prolazi pored tebe kao voz, a ti možeš samo da gledaš nikako da se ukrcaš na taj voz…

Knjiga su bile uteha i spas. A onda pisanje. Tada sam shvatio da ako želim da mi bude bolje, da se osećam opet živim, da izađem na svetlo, treba da koristim svoju veštinu sa rečima, kako bih pomogao sam sebi.

Kroz pisanje možeš da budeš sam sebi terapeut i da istovremeno unaprediš svoje veštine pisanja.

Ključ je da opišeš svoje emocije

Kada si depresivan, mozak proizvodi intenzivne negativne emocije: strah, bes, ljutnju, žaljenje, unutrašnju bol, krivicu, brigu, samosažaljanje…i još mnogo toga.

Kao pisac, imaš na raspolaganju moćan alat da redukuješ ove emocije: jednostavno upotrebi svoje deksriptivne veštine. Efekat je neverovatan i brz!

Evo kako to da uradiš:

Kad god se osećaš loše, identifikuj tu emociju. Posmatraj gde se u telu pojavljuje i kako je osećaš.

Opiši to. Koristi neko poređenje (uporedi to sa nečim drugim).

“Osećam…to je kao…”
“Osećeam…to je kao da ću…”

Evo nekih primera iz mojih beležaka:

“Osećam strah. To je kao neka džinovska gvozdena pesnica koja mi udara u grudi, stiska sav vazduh iz mojih pluća”.

“Strašno se brinem. Osećam to kao neku krastavu žabu koja mi čuči na leđima, između lopatica”.

“Guši me neka bol iznutra. Osećam se kao da mi je neko zario mesarski nož u creva pa okreće i okreće…”.

Kada posmatramo i imenujemo emocije, onda vršimo njihovu objektivizaciju. Tako gube snagu nad nama.

U isto vreme postaješ i bolji pisac. Stvaraš sjajne emocionalne opise koje možeš da koristiš u svojoj prozi ili poeziji. Iznenadiš se kako tvoji likovi doživljavaju i ispoljavaju snažne emocije, i kad pogledaš svoje beleške možeš da uporediš sopsotvene doživljaje u njima. I uvek ćeš imati sveže, originalne deskripcije koje će uzbuditi tvoje čitaoce svojom sirovom i vibrirajućom autentičnošću.

I, za početak, nemoj da brineš što to neće često biti briljantna proza. Samo opiši ono što osećaš.

Moje lično iskustvo

Ovu tehniku sam otkrio nakon seanse sa jednim psihoterapeutom koji me je savetovao da imenujem i posmatram svoj emocije tako da mogu da ih prepoznam.

Za ljude koji se bore sa depresijom, izlazak na kraj sa negativnim emocijama predstavlja podvig jednog Herkula. Depresija se često opisuje kao duboka i neprozirna magla koja zamagljuje rasuđivanje i sprečava izlazak napolje. Osećaš se “loše” ali ne umeš da opišeš svoje emocije, i to te sprečava da imaš bilo kakvu kontrolu nad njima.

Kada koristiš pisanje kao terapeutski alat, iznenadiš se kada vidiš kako tvoje mutne emocije polako počinju da dobijaju oblik, pravo pred tvojim očima.Drugim rečima, ne boriš se više među senkama već na otvorenom polju.

Metaforički rečeno, sam čin stavljanja emocija na papir, simbolizuje pokušaj da se one eskternalizuju, izbace napolje. Čak i samim opisivanjem svake od njih predstavlja pokušaj da se razume koren depresije, što predstavlja i prvi korak ka olakšanju i izlečenju.

Da li se i ti boriš sa depresijom? Da li si pokuša da zapišeškako se osćeaš? Da li je pomoglo?

Plan za pisce početnike

Ako ti, poput većine ljudi, radiš pod uticajem ideje da onim pravim i ostvarenim piscima inspiracija dolazi bez mnogo napora, slobodno možeš da odbaciš ovo iluziju. Neki autori mogu da imaju urođeni smisao kako da efektno ispričaju svoju priču, ali većina njih ipak proučava sve elemente koji su im potrebni kako bi konstruisali stvarno dobru priču i iskazali se kroz ozbiljnu naraciju.

Zavisi kom žanru pripadaju tvoji tekstovi, potrebno je da naučiš osnovne elemente dobrog pisanja kako bi izvukao maksimum iz napisanog. Zapravo, verovatno si tokom svog školovanja već upoznao neke od ovih osnovnih parametara.

Koristiće ti da ih sada ozbiljnije razmotriš, iz perspektive autora a ne učenika. Možda ćeš pomisliti da ti neke od njih deluju suviše jednostavno, ali bez njih, druge veštine efektnog pisanja poput sposobnosti da oživiš uverljive likove, naracija, dijalozi ili dobar stil, neće u potpunosti doći do izražaja.

Konflikti

Uglavnom sve uvek počinje sa protagonistom, odnosno, sa glavnim likom. On će uvek morati da se suoči sa nekim sukobom. Obično su to u pitanju sukobi sa nekim drugim likom iz priče, sa društvom, prirodom, sa njim samim ili čak kombinacija nekih od ovih mogućih opcija. I obavezno, prolazeći kroz ove konflikte, dolazi do neke vrste promena kao rezultata svega toga.

Možda ćeš se pitati koje vrste promena donose ovi konflikti ? Neka velika dela nose poruku kako se stiče poniznost, priznajući površnost i praktikujući iskrenost.

Elementi priče

Tema tvoje priče, koju želiš da predstaviš čitaocima, od svog početka pa do ispunjenja cilja, proćiće kroz razne karakteristične faze. U uvodu ćeš predstaviti likove, postavku priče i centralni konflikt. Uključi svog protagonistu u taj sukob što je moguće ranije. Savremena publika neće se puno udubljivati u sve slojeve napisanog kako bi pronašla konačni smisao.

Nemoj dozvoliti da se čitaoci zapitaju zašto uopšte čitaju ono što si napisao. Zainteresuj ih odmah na prvoj stranici ili već u prvom pasusu.

Od tog uvodnog dela, tvoj glavni lik suočavaće se sa različitim preprekama do ostvarenja  cilja. Ova tačka pisanja poznata je kao rastuća akcija ili razvoj, odnosno, deo statisfakcije priče. Čitaoci vole da vide borbu, to im izaziva osećaj da je sve proživljeno na kraju ipak bilo vredno truda.

Antagonizam je dobar

Veliki ljubavni klasici pružaju odličan primer za ovo. Likovi iz „Ponos i predrasude“ mogli su odmah da se zavole, da ih porodica i prijatelji podrže u svemu, da nema nikakvih prepreka među nima, ali njihov odnos bio bi mnogo manje transformativan i zanimljiv. Ništa ne bi naučili iz njega, osim već poznate činjenice da je sjajan osećaj biti zaljubljen.

 

Dramatičnost kao deo naracije

Imaj na umu i ono što drugi autori rade, odnosno, kako oni održavaju napetost dok pišu. Kako te drže zainteresovanim za ishod priče ? Koliko je prepreka dovljno da se čitaoci osećaju zadovoljni nakon čitanja ? Nijedan od ovih odgovora nije jednostavno dati.

Deo tvog razvoja kao pisca podrazumeva usavršavanje osećaja za uspešan tok priče.

Rasplet

Svaki autor na kraju obično povezuje sve slobodne krajeve. Ipak, osnovni elementi neke priče ne moraju se nužno javljati u opisanom redosledu. Pokušaj da ih identifikuješ tokom čitanja onog što si napisao ili kod drugih pisaca. Pitanje je zašto je uopšte neki autor želeo da napiše baš takvu priču ? Zabeleži sve dramatične odluke koje ti se budu javljale tokom pisanja I naravno razmišljaj kako da unaprediš tok radnje, kako bi zainteresovao publiku.

Na kraju dana nešto se mora desiti sa tim što si napisao. Sve ove stvari možda ti deluju elementarno, ali veoma su kompleksne kada kreneš da ih praktikuješ. Eksperimentiši sa stilovima i tehnikama, ali ipak ostani u okvirima osnovnih kriterijuma. I pošalji mail, kako bi pratio koliko si unapredio svoje veštine efektnog pisca.

 

Akademsko pisanje- koraci do uspeha

Malo je autora koji ne žele da budu stručnjaci u akademskom pisanju. Ukoliko napišeš nešto impresivno, svakako će ti to pomoći da dobiješ dobru ocenu za svoj rad. Ipak, poznata je činjenica da je akademsko pisanje zahtevno i da ti treba dosta vremena i napora kako bi se usavršio u ovoj oblasti. Ukoliko pokušaš da objaviš svoj akademski rad u uglednim časopisima, pripremi se da provedeš sate kako bi samo razumeo izazove formatiranja i stilizovanja teksta.

Naredni pasusi mogu da te usmere da bolje razumeš osnove koje će ti pomoći da budeš jedan od objavljivanih akademskih autora. Dovoljno je da poznaješ sledećih pet jednostavnih smernica da bi sebi osigurao uspeh:

Prati navode, uz odgovarajuće objašnjenje

Jedna od najčešćih, ali vrlo ozbiljnih grešaka, kod akademskog pisanja jeste to što pisci citiraju naučnike ili stručnjake, a zatim samo pređu na sledeću stavku. Međutim, kada je reč o tome da tvoj akademski rad bude odličan, moraš da daš odgovarajuće objašnjenje pomenutom citatu. Ovo je esencijalno jer kada adekvatno pojasniš citat, tvoj rad ostaće  fokusiran i lucidan.

Poštuj argumente prethodnih autora

Kada pišeš bilo koji akademski tekst, uobičajeno je da se susrećeš sa radom koji bi mogao da bude prilično suprotan tvojoj tački gledišta na datu temu. Ipak, ne smeš samo da tek tako odbaciš radove autora koji su o tome pisali pre tebe. U tekstu koji pišeš možeš da napomeneš svoje argumente ili percepciju, kako bi dodao akademsku vrednost tekstu. Možeš dodatno da obogatiš rad tako što ćeš navesti zašto misliš da gledišta prethodnih autora nisu relevantna u datom kontekstu.

Navedi relevantne primere, kao podršku svojim argumentima

Ako želiš da ono o čemu pišeš bude ubedljivo, onda moraš prvo da pretpostaviš da tvoji čitaoci nisu u skladu sa tvojim tvrdnjama. Zatim, moraš da koristiš jak i ubedljiv rečnik koji će ti pomoći da se publika složi sa tobom o datoj temi. Ukoliko je neophodno, navedi neke primere kako bi potkrepio ono što želiš da kažeš čitaocima.

Poveži početak i kraj teksta

Čitaoci možda neće biti dovoljno stručni, kao što pretpostavljaš i zato moraš da navedeš šta je to što želiš da kažeš svojim radom. Od presudnog je značaja da inteligentno povežeš ključne delove kako bi tvoj tekst bio koherentan ali i impresivan.

Budi precizan i oprezan u svom izlaganju

Izbor pravih reči može da napravi veliku razliku u kvalitetu onoga o čemu pišeš. Zapravo, nije uopšte preterano reći da precizne veštine pisanja mogu da podignu kvalitet tvog akademskog teksta na viši nivo.

Izbegavaj opšte pretpostavke i tvrdnje. Ono što je najvažnije, nemoj da kažeš, odnosno, da napišeš nešto ukoliko nisi voljan da svoju tvrdnju podržiš jakim argumentima i činjeničnim podacima.

Navedene ideje i saveti sigurno će ti pomoći da formulišeš ozbiljan akademski rad. Ozbiljan akademski tekst ima jednu karakteristiku- napisan je sa svrhom. Svakako ne želiš da neko na ovu tvrdnju ili nakon čitanja tvog teksta odgovori: „Pa šta ?! “

Potreban ti je plan koji će da stoji iza tvog teksta, a ti moraš da znaš razlog zbog koga si ga i napisao. Potrebna ti je ideja i potreban ti je fokus.

Izazov u akademskom pisanju je taj što ovde nema puno prostora za kreativnost. Sve teme već postoje. Pre početka pisanja, ti već imaš definisan šablon. Nepohodno je da tokom rada održavaš formalan i precizan stil. Sve što ti je potrebno da imaš u tekstu su uvod, tri pasusa u telu teksta i zaključak. Ova oblast pisanja ne dozvoljava ti da u svoj rad uneseš nešto nekonvencionalno ili da menjaš datu temu.

 

*

 

Ove i mnoge druge teme koje se prepliću u našim radionicama, omogućiće ti stvaranje kvalitetnijih, dubljih i originalnijih tekstova u kojima ćeš uživati, podjednako kao i tvoji čitaoci. A možeš i da iskoristiš priliku i da razviješ sebe u ozbiljnog i vrednog poštovanja autora.

 

 

 

 

 

 

 

 

Kratki saveti za bolje pisanje


Pisanje
vam je u krvi. To je nešto što morate da činite. Celim bićem osećate nenapisane reči koje ključaju u vama. A onda, kada se reči najzad izliju na papir, dogodi se da vas jednostavno preplave. Počinjete da gubite kontrolu nad tekstom. Ne uspevate da naslutite kako bi vaši junaci trebalo da se ponašaju, a da pritom ostanu dosledni i uverljivi. Ne znate kako da povežete delove teksta u smislenu celinu. Zapeli ste i ne uspevate da nastavite. Ili vam možda ono što ste napisali ne zvuči dovoljno ubedljivo.

Tada počinju muke, sumnje i preispitivanje. Pitate se koji je smisao onoga što radite. Zašto pišete? Da li uopšte umete da pišete? Razmišljate da ostavite sve i počnete da radite nešto logično i opipljivo.
Ovo nije nešto što se ne može prevazići i svakako nije nešto zbog čega bi trebalo da odustanete od pisanja. Naprotiv. Jedan od načina na koji možete prevazići teškoće je da poslušate savete iskusnih pisaca i učitelja. U nastavku ću napisati nekoliko korisnih saveta koje sam tokom godina čula od iskusnijih i mudrijih od sebe.

Čitanje naglas

Pročitajte naglas ono što ste napisali. Na taj način ćete osetiti kako tekst „teče“. Onde gde se tekst sliva ravnomerno kao voda, tu je sa rečenicama verovatno sve u redu. Ako počnete da gubite dah i da zastajete, postoji mogućnost da nešto ne štima. Pročitajte taj deo ponovo i razmislite o onome što biste mogli izmeniti.

Podela rečenica

Kad god je moguće, podelite rečenicu. Bolje napišite nekoliko kratkih rečenica, nego jednu dugačku u kojoj ćete se izgubiti. Svakako, to ne mora uvek da bude pravilo, u književnosti postoji mnogo primera izvrsnih složenih rečenica, ali je manje verovatno da ćete pogrešiti ukoliko pišete kraće i jasne rečenice.

Opisi

Ništa nemojte ostaviti neopisano. Kada opisujete, postarajte se da ne koristite reči kao što su neobično, fantastično, neopisivo… Npr. Bio je neopisivo mudar. Ako je neopisiv, kako ga uopšte možete opisati, zar ne?

Jezik

U svim jezicima postoje reči koje su preuzete iz jezika drugih naroda. Ima reči koje danas više i ne osećamo kao pozajmljenice, na primer: sat, violina, kralj… Postoje reči kojima i ne bismo tako lako mogli da pronađemo zamenu, kao što je na primer reč moda. Postoje i pozajmljenice koje odmah osećamo kao reči stranog porekla. Takve reči valja upotrebljavati s merom, odnosno onda kada za njih nema zamene. Kada postoji odgovarajuća domaća reč, nema razloga da je ne upotrebimo.
Na primer, ukoliko pišete na srpskom jeziku, umesto reči naivan, možete napisati prostodušan. Umesto reči inspiracija, bolje napišite nadahnuće. Umesto doza, prisenak. Zvuči lepše, zar ne?

Ako volite da pišete, ali se katkad možda osećate izgubljeno i ne znate kako da nastavite, najgore što možete da učinite je da odustanete.
A najbolje što možete da učinite je da učite od iskusnijih od sebe. Stalno čitajte i uvećavajte znanje.
Upišite neku od radionica Kreativnog pisanja i odvažno zakoračite u čudesni svet pisane reči!