fbpx

5 saveta za kratku priču

Kada je u pitanju drama i intenzitet, ostaju li vaše kratke priče… kratke? Da li čitaoci reaguju sa „hm-hm“ umesto na „oh Bože!“? Dobra vest je da je lako dati kratkim pričama uzbuđenje – ako znate trikove.

Kako da pišete dramatične i uzbudljive kratke priče

Ostavite nešto mašti. Hoćete da izludite vaše čitaoce? Dražite ih govoreći da znate tajnu, ali im nećete reći. U pričama i u stvarnom životu, često se nešto namerno ne kaže da se ljudi zaintrigiraju. Ali nemojte preterivati: previše odugovlačenja, i vaš apriča će postati pre smetnja umesto iskušenje.

Recite više sa manje. Kratke priče koje se vuku sa opširnim rečenicama i preteranim opisom obično loše zvuče. Uređivanjem (skraćivanjem) svojih kratkih priča sve do osnovnih detalja, stvorićete veći osećaj drame.

Neka čitaoci rade za vas. Nemojte previše lako darovati publici najsočnije elemente vaše kratke priče: naučite čitaoce da malo rade kako bi sastavili delove i videli veliku sliku. Nagoveštaji o padovima koji aludiraju na sporednu priču, te predstojeće završetke, kao i pojačavanje karakterizacije likova su dobre tehnike. Upotreba insinuacija može omogućiti snažno pričanje priča i dodatnu maštu čitaoca.

Počnite blizu kraja. Ako je kraj vaše kratke priče trenutak najveće drame i napetosti, počnite što je moguće bliže tom centru gravitacije – onda neka vas ostatak vaše priče neizbežno povuče unutra. Napravićete priču ispunjenu intenzitetom i naizgled nezaustavljivim procesom događaja.

Ne zaboravite na sudbinu. Kada likovi rade sa osećajem za sudbinu – ili kada se osvrnu i osete da su došli do svoje sadašnje sudbinske teškoće – priča će imati više urođene gravitacije i važnosti (zvana drama). Da li vaši likovi iskušavaju sudbinu?

Napišite kratku priču u jednom velikom potisku

Možda ćete poželeti da odvojite malo vremena kada napišete kratku priču, zagledate se u svemir, ustajete i kasnije se vraćate na posao, itd. Ili dajte sebi vremensko ograničenje i pokušajte da pišete koliko god možete što brže možete. Ovaj pristup može dati vašoj priči iskru drame i puno napretka.

Zapamtite: vaš prvi nacrt ne mora da bude lep. Pustite da se vatra koja vas prisiljava da pišete razgori što brže i jače kada prvi put sednete da sastavite svoju priču. Nakon toga možete (i najverovatnije ćete) uzeti sporiji i detaljniji pristup dok vršite revizije. I onda se vaša priča pojavi u svoj svojoj lepoti!

Povećaj vidljivost svojih postova

Ako napišeš nešto zanimljivo i korisno i želiš to da podeliš sa publikom, ne moraš da budeš ekspert za on line strategije ili marketing društvenih mreža kako bi povećao broj deljenja. Jedan od najboljih načina da generišeš saobraćaj na internetu jeste da predstaviš sebe kao verodostojan autoritet u onome o čemu pišeš. Možeš takođe i da se promovišeš tako što ćeš kroz praksu pisanja za druge sajtove, unaprediti veštine koje su ti neophodne.

Koristi od on line pisanja brojne su i značajne. Neke od njih podrazumevaju:

  • Izgradnja i jačanje sopstvenog autorskog ranga: Kriterijumi Google-a prepoznaju autora teksta onako kako se on predstavi, odnosno, da li je ponudio dobar ili prosečan tekst.
  • Generisanje unutrašnjih linkova: Ovo su linkovi o tvojim tekstovima i ka svemu onome što si napisao do sada.
  • Podizanje svesti o značaju brenda: Svaki tekst koji objavljuješ povećavaće mogućnost čitalaca da pronađe tvoj sadržaj i da poveže tvoje ime sa brendom koji gradiš.
  • Umrežavanje: Ako objavljuješ postove na web stranicama koje se već visoko rangiraju po rezultatima pretrage onda će linkovi koji vode do tvojih tekstova ukazivati na nešto što je vredno pažljivog čitanja. To će tebi pomoći da stvoriš ime autora u koga se može imati poverenja.
  • Generisanje povratnih informacija sa social medie: Poruke koje ćeš dobiti od publike takođe su važan faktor u algoritmu rangiranja onoga što pišeš. Vreme i trud koji uložiš u ovaj proces ne mora da bude nešto što će te opteretiti. Sledi ove korake kako bi optimalno prošao kroz sve to.

Pisanje prosečnih tekstova ne pomaže ti

Potrebno je da napišeš odličan tekst koji će da impresionira sve one koji ga budu pročitali. On svakako sadrži korisne, ozbiljne ili bar interesantne informacije, pravilno upotrebljenu gramatiku, podnaslove pomoću kojih ćeš da razbiješ tekst na manje celine, kao i odgovarajuće oblikovan tekst. Možeš i da analiziraš neke originalne podatke, a onda objaviš rezultate svog istraživanja. Na ovaj način javno dostupni podaci dobiće novo značenje kroz tvoj uvid u njih.

Stalno se edukuj

Piši o novim temama, budi kreativan kada su ideje u pitanju. Možeš čak i da ubaciš linkove do svojih tekstova u mailove koje šalješ, naravno ako to priroda komunikacije dozvoljava. Prati ostale pisce i uvek imaj plan objavljivanja koga ćeš se pridržavati. Pridržavajući se ovog procesa izgradićeš kredibilitet, autoritet i sjajan odnos sa publikom, ali i drugim autorima.

Počni da pišeš i deliš

Kada počneš da dobijaš od drugih pozitivne odgovore na ono što radiš i pišeš, napiši tekst na neku novu temu, eksperimentiši sa formama postova. Nakon objavljivanja postova, deli ih putem social medie, a takođe i uključi linkove do tekstova koje si ranije napisao, kada to bude prikladno. Ovo će učvrstiti veze između čitaoca i svega onog što si do sada napisao. Tekstovi će ti biti bolje rangirani što će uticati na veću vidljivost objava i veću izloženost publici.

*

 

Ako ljudi žele da čitaju ono što pišeš, oni će te tražiti na internetu. Ako imaš svoj stil, lako će te razlikovati od drugih koji pišu o sličnim temama, prepoznaće te i želeće da se upoznaju sa tvojim radom.

Tvoji postovi jesu tvoj odraz i zato bi trebalo da pišeš najbolje što možeš. Eksperimentiši sa temama, formama, kao i sa ličnim mislima jer tako ćeš dati publici razlog da obrate pažnju na tvoj rad. Ako ne znaš odakle da počneš, počni sa mailom koji ćeš poslati kako bi se onda mogli fokusirati na on line reputaciju kojom ćeš se predstaviti publici ili potencijalnim klijentima.

Zašto je za pisanje potrebna i negativna kritika

    Da li svakog dana vredno pišeš i trudiš se kako bi dobio pozitivne komentare za svoj rad ? Ako upravo to radiš, znaj da nisi usamljen u toj svojoj navici. Većina brendova, freelnacera, ljudi koji se u bilo kojoj formi bave pisanjem, trudi se da dobije najbolje ocene za to što radi.

    I nije teško razumeti zašto tako razmišljaju.

   Pre nego što pročitaš nešto online, koja je prva stvar koju uradiš ? Verovatno pročitaš sve komentare o tome što želiš da saznaš. Ako su mišljenja loša, verovatno ćeš odustati od svoje prvobitne namere, ali ako su kritike dobre, izvesno je da ćeš želeti da naučiš nešto novo.

     Dakle, trebalo bi da učiniš sve što je u tvojoj moći da dobiješ pozitivne povratne informacije i da izbegneš negativna ocenjivanja, zar ne ?!

Kako kritika može da ti pomogne ?

     Pre nego što je započela ova digitalna era, svi smo se oslanjali na preporuke ljudi koji nas poznaju. Danas se oslanjamo na mnoge druge faktore, kako bi doneli konačne odluke o mnogim stvarima, između ostalog i o stilovima i tehnikama pisanja koji nam najbolje odgovaraju.

     O svim trendovima možeš naći više informacija u stručnoj literaturi. Aktuelna situacija je takva da se ljudi najviše pouzdaju u objavljene online preporuke nego u one koje dobiju lično od saradnika ili prijatelja.

    Postoji i druga strana ove priče, a to je da čak 85 %  publike traži upravo negativne kritike kako bi se odlučili za ono o čemu je napisano u prikazu. I ovaj broj ima trend rasta.

     Previše pozitivnih komentara može da deluje i lažno tako da bi bilo pametno da imaš na umu i ovu činjenicu i da vodiš računa o tome.

   Ipak, kako da publika utvrdi da li je neki pregled autentičan i pouzdan ?

 Napravi plan pre nego što odgovoriš na negativne ocene

     Način na koji neko pristupa negativnim komentarima, može puno toga da ti kaže o njemu…

   Ne paniči. Ne ignoriši takve informacije. Jednostavno ih prihvati !

    Ako odlučiš da prihvatiš negativne kritike na račun svog rada ili pisanja, trebalo bi da osmisliš plan pre nego što odgovoriš na takve komentare. I pre nego što kažeš nešto o tome publici.

   Istraživanja su pokazala da ljudi očekuju da odgovoriš brzo na ocenu svog rada. Bilo bi poželjno da se oglasiš u roku od sedam dana na neki negativni komentar.

     Dakle, ako ti se desi da primiš jednu takvu kritiku, trebalo bi brzo da reaguješ. Svest o pritužbama ljudi koji čitaju to što si napisao, trebalo bi da bude tvoj prioritet.

     Konstruktivna povratna informacija može da bude pravi rudnik zlata, bilo kojim poslom da se baviš. To je iz tog razloga što konstruktivni komentari predstavljaju oblik dragocenih, direktnih i poučnih povratnih informacija od onih koji su relevantni po tom pitanju.

      I negativni komentar može zauvek da ostane negativan samo ukoliko ga ignorišeš i ne pristupiš mu na pravi način.

      U zavisnosti od same ličnosti, možeš da izabereš da ton interakcije bude prijateljski ili konverzacijski ili ćeš se ipak odlučiti za formalni, ali korektan pristup.

     Bez obzira za koji se pristup odlučiš, potrudi se da ostaneš dosledan i iskren. Ne odgovaraj automatski i po šablonima. Odvoji vreme da istražiš svako pitanje i odgovoriš na njega u skladu sa tim.

      O svakom negativnom komentaru razmišljaj kao o mogućnosti da pokažeš svojim čitaocima da ti je stalo. Ukoliko imaš nekih neodumica, slobodno nam pošalji mail, tu smo da primimo sve (konstruktivne) komentare.

Jednostavni pristupi za efektno pisanje

Prema nekim istraživanjima, veliki broj čitalaca koji prate tvoj rad preko interneta dosta obraćaju pažnju na kvalitet, gramatiku i pravopis u tekstovima koje objavljuješ. Više od polovine publike ne voli interakciju sa autorima koji prave očigledne greške u svom pisanju.

Izazov je u tome što je internet pretvorio svet digitalnog pisanja u  malo mesto, a ovakve tendencije mogu da uzrokuju trajnu štetu tvom kredibilitetu. Uticaji lošijeg pisanja mogu da te podstaknu da poboljšaš svoje veštine i to bi trebalo da postane tvoja refleksna akcija kad god primetiš da nešto ne radiš kako treba, bar povremeno. Sledeći praktični saveti mogu da pomognu da pobljšaš konverziju sa čitaocima.

Raspolaži činjenicama

Efikasno pisanje svodi se na činjenice i eventualno brojke. Trebalo bi da se ovoga držiš i u svojim tekstovima. Dok pišeš koristi informacije koje se lako mogu potkrepiti. Pružanje relevantnih, ali konkretnih primera učiniće da ono što je napisano bude delotvorno kod publike.

 Daj sve od sebe

Velika greška kada je efektno pisanje u pitanju jeste držati se za nešto previše čvrsto. Čitaoci u većini slučajeva traže informaciju ili neke afirmativne objave. Potrudi se da im obezbediš sve potrebne informacije koje im trebaju. Proširi okvire u kojima pišeš kako bi odgovorio na sva pitanja koja postavljaju ili bar na ona za koje se podrazumeva da sigurno znaš odgovor. Dobra je ideja da čak u neki tekst ubaciš informaciju koja bi mogla biti korisna za tvoje čitaoce.

 Kultura na prvom mestu

Budi autoritet u svom poslu. Ipak, vodi računa da ne budeš grub i arogantan. Da bi to postigao, uvek imaj na umu potrebe svojih čitaoca i budi ljubazan pre svega. U tekstu naglasi reč „Ti“ umesto „Ja“. Razlog tome je naglašavanje značaja publike umesto samog pisanja.

Budi jasan

Tvoja dužnost je da kroz napisano naglasiš poentu da bude jednostavna čitaocima. Ne odstupaj od ovog pravila. Dođi do suštine što je pre moguće. Koristi kratke i efektne rečenice. Iako je poželjno da budu kratke, ne bi trebalo da zvuče strogo. Uveri se da je tvoja poruka jasna i da si samo relevantne informacije uključio u nju i to na atraktivan i razumljiv način.

 Umiri svoj entuzijazam

Normalno je da se osećaš energizovano ili čak napeto dok pišeš. Međutim, možda bi želeo da iskoristiš prednosti ovih stanja. Što ih više koristiš, ona imaju manje uticaja na tebe. Takođe, potrudi se da je tvoja interakcija sa drugima profesionalna, ali ipak pristupačna i topla.

Investiraj u dobar naslov

U proseku, osam od deset ljudi pročitaće naslov i nastaviće dalje da pretražuje. Mali broj njih se zaista potrudi i pročita napisano do kraja. Moraš da budeš u poziciji da uhvatiš i zadržiš njihovu pažnju kako bi nastavili sa čitanjem. Dobar naslov ima tendenciju da privuče publiku da ostane do kraja teksta.

Poboljšana veština pisanja može napraviti dobar brend od tebe ili te potpuno diskvalifikovati. Ti si alat za komunikaciju između čitaoca i napisanog. Stvori vezu između publike i svog pisanja. Najvažnije je stvoriti temelje koji će pomoći da te veze budu pozitivne i koje će te predstaviti u najboljem svetlu. Ovde ćeš pronaći sve što ti je potrebno da razviješ svoje veštine i talenat kako bi tvoje pisanje zaista bilo efektno i produktivno.

 

Kako angažovati čitaoce na blogu

Kada su u pitanju tekstovi koje objavljuješ, angažovati publiku ne znači samo imati kvalitet. To se često odnosi i na broj konverzija koji generiše tvoj tekst, orijentisan ka zadovoljenju potreba onih koji te čitaju. Kako je većina SEO parametara zasnovana na ljudskom ponašanju, anagžovanje čitalaca zaista je važan kriterijum za optimizaciju nekog kvalitetnog teksta, koji će se zatim pojaviti na prvim stranicama pretraživača.

Problem bi mogao da se javi kada većina autora svoje napore uložene u pisanje meri po Google analitici, što u suštini ograničava tvoju sposobnost da optimizuješ svoje tekstove u cilju većeg angažovanja publike. To je ono što predstavlja izazov.

Vreme provedeno na sajtu- pogrešan kriterijum

Postoje dva  razloga zašto je vreme koje čitaoci provedu čitajući tvoj tekst na internetu, lošiji parametar angažovanosti publike. Podrazumevano je da se Google analitika aktivira samo kada postoji interakcija sa čitaocima koji prate tvoj rad. To znači da će Google propustiti podatke o čitaocima, bez obzira koliko vremena oni provedu čitajući tvoje postove.

To je u osnovi pogrešna metoda jer se u isti rang stavlja neko ko je intenzivno čitao ono što pišeš sa nekim ko je samo otvorio tvoj tekst i nastavio dalje da pretražuje nešto drugo.

Napiši zadivljujući naslov

Element koji ima najveći uticaj na angažman publike, upravo je naslov. To je prva stvar koju će ljudi pročitati kada vide neku tvoju objavu jer naslov im pomaže da se odluče da li će nastaviti dalje da čitaju ili da traže nešto drugo. Iz tog razloga od suštinskog je značaja da testiraš svoje naslove, koliko su funkcionalni kada je reč o angažovanosti čitalaca.

Piši zanimljivo

Najproduktivniji pristup pisanju uvodnog dela je to da zamisliš kako pišeš o nečemu čega ima u ograničenim količinama, a što bi trebalo da stimuliše čitaoca da se pokrene na akciju čim završi sa čitanjem uvodnog dela.

Kako ćeš pokazati da je ono što si napisao način da postignu svoje ciljeve i želje ? Kako ćeš pisanjem podstaći publiku da racionalizuje i ostvari svoje odluke ? Ovo su samo neka od pitanja koja će ti pomoći da napišeš upečatljiv tekst, a da se pri tom ne osećaš kao da si ograničen rokovima. Ovo je svakako dobar početak, koristi personalizovano pričanje priče ili kontroverzno mišljenje kako bi postigao pravi efekat.

Povećaj percepciju tekstova dobrom grafikom

Svidelo ti se to ili ne, ali ljudi sude o knjizi na osnovu njenih korica. Ako si ikada zabeležio dobro dizajniran marketinški sadržaj da bi mu se kasnije ponovo vratio, znaćeš onda koliko je tačna ova tvrdnja. Ovaj efekat koristi i kod interakcije sa čitaocima.

Vizuelni utisak, dobro iskorišćen, najbolji je način da povećaš konverziju i klasičan način za povećanje percepcije vrednosti teksta.

Formatiraj tekst, za sve grupe čitalaca

Neka istraživanja pokazuju da se on line tekstovi čitaju na veoma raznovrsne načine, odnosno, većina čitalaca ne pročita kompletan tekst do kraja. Umesto toga, imaju tendenciju da se zaustave na podnaslovima, početku pasusa i tu izaberu informacije koje su relevantne za njih.

Da bi maksimizirao svoj sadržaj, prilagodi format kriterijumima prosečnog čitaoca koji preferira skeniranje teksta po delovima koji su njemu interesantni. Kako bi bio dobar u tome piši kratke pasuse i izbegavaj velike delove teksta. Pasusi sa prosečno tri rečenice, daju najbolje rezultate. Zapamti da je velike delove teksta teško pregledati na prvo čitanje. Koristi i grafiku kako bi prikazao neke od svojih ideja i privukao pažnju publike.

Ako optimizuješ angažman čitaoca, na taj način ćeš ih i najbolje upoznati. Međutim, nijedna strategija neće ti pomoći ako nemaš odličan tekst što bi trebalo i da ti bude prioritet kada je pisanje u pitanju. Mi ćemo ti pomoći da središ svoje prioritete u pisanju, kao i da budeš odličan u tome.

 

Inspiracija

Piše: Vanesa Stošić

Mnogo toga sam želela da postanem kada sam bila dete. Balerina, stjuardesa, dizajner.

Dok sam rasla, moj deda je pisao. Bio je pisac i prevodilac. Obožavala sam njegove rituale – nije ustajao rano, što je mene kao veliku spavalicu oduševljavalo, zatim bi doručkovao uz čaj i odlazio u svoje šetnje – od Slavije do Kalemegdana i nazad, sa obaveznim svraćanjem u hotel Moskvu na kafu i kolače.

Posle ručka sedao bi da piše ili prevodi. Uvek sveže obrijan kao da ide na posao, u odelu, a kad dodje kući skinuo bi sako i preko košulje obukao svoj kućni ogrtač. Sve mi je to delovalo tako opušteno, puno slobode, a opet je bio posao. Tada sam požela da i ja radim to isto.

Upisala sam Filološki fakultet. Vremenom sam upoznavala dobre pisce i intervjuisala ih o njihovom životnom stilu. Neki su bili ranoranioci – za njih je pisanje bilo kao odlazak u kancelariju. Doručak, kafa i sedanje za radni sto do ručka. Popodne bi obavljali svoje poslove, čitali, a uveče se družili. Drugi su pisali neredovno, kad im dodje inspiracija, i pisali do kasno u noć. Pokušavala sam da otkrijem koji bi to model meni odgovarao.

Stvar je u tome što je pored ovih spoljašnjih faktora, postojao i onaj unutrašnji, a to je da sam ja stvarno volela da pišem. Oduvek sam vodila dnevnik a u školi su moji radovi bili redovno nagrađivani. Imala sam razvijenu maštu, bila sam jedno od one dece koje je volelo da se druži i igra napolju, ali sam obavezno po par sati provodila u samoći, igrajući se sama, stvarajući svoje zamišljene svetove. Volela sam da čitam. Deda je uvek govorio da oni koji ne čitaju žive samo jedan, svoj život. Oni koji čitaju žive mnogo drugih života uz svoj.

Volim da pričam priče, da zabavljam ljude. Ali volim i da iz tih priča izvuku neku pouku, da one imaju smisla.

Pisanje je kao pričanje priča. Mene odmara.

Desi se da nemam inspiraciju. Tada izađem, šetam dugo i posmatram. To je važno. I inspiracija se dogodi. Ne svakog dana, ali najčešće. Važno je pisati svakodnevno.

Kada sam bila mala, pitala sam se šta je moj talenat, moja misija na ovom svetu. Volela sam da pevam, plešem, crtam, ali pisanje je uvek izranjalo iz mojih grudi. To je poziv, ne posao. I dalje pevam, plešem, ali sad sigurno znam – ako bismo definisali ljude prema onome što ih poziva iz njihove utrobe, njihove duše, moja definicija bila bi pisanje.

I nije važno da li ću se nekad proslaviti i putovati svetom potpisujući svoje knjige (mada bih to volela). Važno je da ne gušim vise onaj glas iznutra što mi kaže, svakoga dana – piši.

Stvari koje se nauče na radionici kreativnog pisanja

Na radionici nećeš naučiti da pišeš, a neke stvari su ti svakako poznate i od ranije.

U nekom trenutku inspiracije ili trenutku ludila, prijavićeš se na radionicu i tek onda  će ti jedno biti jasno- bez neke jasne slike svega toga ili bez očekivanja, sigurno nećeš zažaliti.

Vidljiva je forma, ali za suštinom treba tragati

Toga ćeš postati svestan čim krene predavanje. Može da se desi da počneš da se kolebaš između upijanja informacija i stečenih utisaka jer sada si već korak bliže tome da postaneš pisac i instinkt krene da radi i kad ne bi trebao i pri tom moguće je da si verovatno malo i zatvoren prema svemu tome novom što te okružuje pa te upoznavanje sa  novom sredinom ispunjava mešavinom teskobe i uzbuđenja.

Nerado pričaš o sebi, a na prvi pogled jedino što deliš sa ljudima na radionici je sam trenutak i činjenica da u privatnosti svog doma svi nešto piskarate i ne znate šta biste dalje sa tim. Ipak, tu ste, to nešto znači – a i samo slabići odustaju. Takođe, prvi stečeni utisci mogu da budu i pogrešni, a do kraja uvodnog dela zapitaćeš se: Šta mi je ovo trebalo? barem nekoliko puta.

Bez muke nema nauke

Ako si prihvatio kako stvari stoje i novo (nepoznato) okruženje, sledi uvodni razgovor, uglavnom o tvojim omiljenim likovima i knjigama koje si pročitao ili onima koje nisi, a trebalo bi. Zatim sledi ono zbog čega si tu, a to je pisanje. Zvuči jednostavno, ali baš i nije. Za početak, pisanje je možda nešto što si poslednji put radio u srednjoj školi, a naglas čitao pred zainteresovanom publikom- možda i nikad. I da, tvoj rođeni glas zvuči ti grozno, za šta niko osim tebe ne brine, ali svejedno, imaćeš malu tremu.

Dalje, neki te zadaci jednostavno ne inspirišu i osećaš da nemaš volje da ih izvršiš onako kako treba  i možda se čak osećaš promašeno dok pokušavaš osmisliti nešto zanimljivo u predviđenom roku.

Pobedi unutrašnjeg neprijatelja

Kada se izboriš sa samo- sabotažama, napišeš i pročitaš svoj tekst, čeka te iznenađenje. Možda čak neprijatno. Ako očekuješ da će ti neko reći šta zaista misli, varaš se. Svi su pristojni, što znači– u rukavicama. Nećeš čuti ni “ovo je katastrofa, ostavi se pisanja i nađi nešto što ti ide”, a verovatnoća da će publika ostati bez daha zbog tvog nebrušenog talenta, takođe je slaba. Umesto gole istine, dobićeš poneki smešak ili prilično mlake potvrde tvog rada.

Što se samog zanata tiče, do kraja radionice najviše koristi imaće oni koji su na početku pisali malo lošije pa kroz par serija vežbi naučili pisati bolje. Ljudi koji pišu solidno i imaju potencijala, čuće za neki novi pojam iz teorije književnosti, naslov ili autora, ali to je u principu sve. Srećom, ti isti ljudi najčešće i sami znaju što ih blokira, a radionica će im samo potvrditi sopstvene sumnje. U kriznim trenucima, a biće i njih, obuzdaj svoju malodušnost, ali i  provale smeha jer zbog ravnoteže među stvarima, biće i njih i to dosta.

Ništa te ne sme iznenaditi

Na radionici možeš da upoznaš ljude iz različitih sredina, koji žive drugačijim stilom života nego ti ili vole neke sasvim drugačije stvari. Ovo je prava igra na sreću, Razlog tome je što ćeš možda biti okružen divnim ljudima, moguće je da se sa svojom ličnošću savršeno uklopiš sa drugima, a moguće je i da se većinu vremena osetiš izolovano, neshvaćeno ili ozlojeđeno. Sve je moguće.

Nekome ćeš otvoriti poneka vrata poverenja, a neko će to učiniti tebi. Sudar svetova je neizbežan, a svako je pri tom priča za sebe. Sa druge strane, ako si sasvim mlad i neiskusan, na ovoj radionici možeš da čuješ razne informacije i naučiš ponešto novo o svetu, stvari koje bi ti mogle biti korisne u budućnosti, ako ne praktično, onda bar da se informišeš.

Romantične ideje o tome kako ćeš jednog dana živeti od svog pisanja, možeš okačiti tamo gde i svoju jaknu. Zaključak je da je za pisanje potrebno imati volju i disciplinu i po mogućnosti stalan posao. Ljudi koji pišu, pišu kada imaju vremena za to i pišu zato što to vole, a ljudi koji rade ono što vole imaju ono nešto zbog čega je druženje sa njima sasvim prijatno iskustvo. Dođi na radionicu i uveri se u sve napisano.

 

O pisanju

Piše: Ana Jerinić

Dar. Šta je zaista dar? Prava definicija bi glasila ovako: ,, Poklon, nešto što posedujemo , a prethodno nije bilo naše.“ . Za mene je to pisanje.

Danas je uobičajna pojava da neko piše. Sa tog stanovništva moglo bi se reći da na ovom svetu ima više učitelja nego učenika. Da li smo prozborili sa čitaocem stvar koja će mu biti na korist je veliki krst svakog pisca. Reč zna da bude teška , ma koliko mi njenu formu lepo oblikovali. Pak, isprazne reči i nebitne konotacije su loše štivo.

Ja volim ( počeću to sa velikim JA ,kao najveći egoista ) da uplivam u ljudski um jednog naizgled običnog čoveka. Ali on je samo naizgled svakidašnji.

Prostodušnost i jednostavnost odlikuju dete. Ne vidim razlog zašto ne bih bila dete i zaigrala se sa kompozicijom sklapanja suglasnika i vokala, kao sa lego kockicama i kreirala ljudske umove.

Kocka jedna drugu dopunjuje, formira na drugačiji način, menja sliku svaki put kada na postojeću konstrukciju dodamo još jednu kocku. Baš kao i život što kreira nas.

Svi smo danas pomalo lauferi u zabludi kada se konstantno trudimo da budemo originalni. Ne postoje dve iste duše na ovom svetu. Zašto bismo onda jurili nešto što već leži u nama? Naše blago. Individualnost! Čemu svi ti mozaici socijalnih uloga? Da li se neprestano gušimo u delićima tog mozaika i zaboravljamo ko smo zaista? I da li smo se otudjili od nas samih?

Kao deca znali smo jasno šta želimo. Ta nevina,krhka,slatka i mala duša uglavnom zgrčeno leži u nama. Odmara se, za neke možda bolje dane. Splin je otrov sadašnjice, ali odveć poznat istoriji. On je zlo seme otudjenosti.

Kroz pisanje možemo izjaviti ljubav prema svakom čoveku. Svojim perom otvoriti ljudsko srce bez predrasuda na osnovu njegovih mana,a mastilom ostaviti siguran trag na njemu.

Ljubav nije precenjena. Samo se naš laufer negde izgubio. Ipak, šahovska tabla je velika, a boje su dve strane naše duše. Nije lako doći do ljubavi. Samim tim što pišem o tome sam pretenciozna. Ipak, to je najveća istina ovoga sveta. To je večita i najveća borba sa destrukcijom nas samih.

Kada kažemo da smo u sukobu sa sobom možemo slobodno reći ,to naš odraz u ogledalu koji nije stvaran nije naš i mi se inatimo sami sebi.

Ćutanje ima svoje decibele. Odzvanja kao poziv želim mir a ne rat, želim da praštam a ne mrzim, želim da rasudjujem a ne da budem bezuman.

Ali, ipak stavljam pero u ruku i postavljam pitanje za dalji nastavak moje ćutnje.

Naoštri olovku- Zapiši kreativan savet

Da talent nije dovoljan sam po sebi, odavno je već poznato kada se radi o bilo kom području delovanja. Njega treba brusiti da bismo postigli rezultate i ne odustajati u tome, kada ne ide sve kako smo očekivali.

Za sve one kojima je olovka dobar prijatelj i koji vole da pišu, evo nekoliko saveta koji pomažu u razvijanju kreativnog pisanja i osvešćuju koliko je zapravo truda potrebno uložiti da bismo veštinu koju imamo prezentovali na najbolji mogući način.

Čuvaj sve što napišeš, makar to bilo i loše

Svaka beleška koju si negde zapisao i reči koje ti se učine zanimljivim, pronaći će svoje pravo vreme. Ne briši rečenice koje će ti se u jednom momentu učiniti glupim niti reči neke pesme koja kod tebe izaziva emociju i budi kreativnost. Možda će ti baš to dati ideju za neku sledeću priču ili tekst ili ćeš kasnije to preoblikovati u nešto sjajno što će ti u tom trenutku biti potrebno.

Ne laži

Naravno da je vrlo važno imati intrigantan naslov koji će privući čitaoce i isto takav uvod, ali nemoj to da koristiš na pogrešan način. Jednom kad prevariš publiku, oni ti više neće verovati niti čitati ono što napišeš.

Ako imaš neku super ideju, razradi je temeljno kroz tekst. Takođe, nemoj se pretvarati jer čitaoci to uvek primete. Zato je najbolje pisati o situacijama i događajima koje smo zaista doživeli ili detaljno sagledati i razraditi emocionalno stanje koje se javilo prilikom tog događaja. Piši iskreno, ne forsiraj nikakve emocije.

Ovo pravilo posebno važi za kreativno pisanje čiju srž čine upravo emocije koje pokreću na neku aktivnost. Ako one nisu iskrene, publika gubi poverenje u tebe i ne doživljava na pravi način poruku koju si želeo da preneseš.

Ne vodi se strogo tuđim emocijama

Autori često pribegavaju opisivanju emocija tako da ih opisuju, koristeći različite prideve. Taj način jeste sasvim korektan, ali je puno bolje i stilski svedenije, emocije prikazati opisima u kojima će čitaoci u pozadini prepoznati emociju. Time ćeš takođe postići uključenost publike u radnju jer će se osećati prisutnim i moćiće više da se užive u suštinu teksta.

Najbolje je da na konkretnim primerima pogledaš kako ti zvuče sledeće rečenice:

„Marko se probudio srećan.“

 

„Dok je sunce velikodušno prosipalo rane jutarnje zrake kroz poluotvoreni prozor, Marko je otvorio oči, lenjo se smešeći.“

 

Koja ti rečenica zvuči efektnije ?!

Ne nameći nikome svoj stav

Svi znaju priču o Egu i koliko on može da bude zeznuta stvar, ali pokušaj da smanjiš njegov uticaj na svoje pisanje. Nemoj ga previše naglašavati jer se čitaocima to često ne sviđa i zapravo ih odbija od daljeg čitanja teksta. Nemoj nametati svoje stavove kao jedine ispravne.

Zato je važno da iščitavaš svoje tekstove u različitim raspoloženjima i u različito dobra dana.

Već nakon nekoliko dana primene ovih smernica, primetićeš kako ti reči i ideje dolaze puno lakše. Zato ne odgađaj pisanje i ne čekaj inspiraciju.

Svi dobro znamo da one stvari za koje kažemo da ćemo učiniti sutra nikad ne učinimo sutra. Inspiracija dolazi kad sedneš i uzmeš olovku u ruke…. A kakvo je tvoje iskustvo ?

Herman Hese: pisac za večnost

Piše: Tamara Šćepović

Herman Hese je bio njemački pisac, pesnik i slikar . Skoro da nema osobe koja voli knjige ili uživa u pisanju a da nije pročitao ili makar čuo za Hesea. Njegov mentalni sklop, neosporni talenat pripovedanja, celokupan život, strast ka pisanju i sve ono što ga obuhvata i čini, neumoljivo ostavlja trag na svakoga ko upliva u njegovo stvaralaštvo.

Hese i pitanja kojima se bavio

Ovaj nobelovac u svojim delima često kao osnovu stavlja pitanja egzistencijalizma, kontradiktornosti,  duhovnog puta i razvitka,mističnih pitanja, ali i svakodnevne stvari koje senzacionalno povezuje sa čitaocima.

Heseove knjige nateraće vas da pogledate duboko u sebe, da priznate sebi ono što u sebi vidite. Hese je pisac suštine. Preispitaćete ono što već znate. Otkrićete ispred sebe sasvim novi svet, u toj knjizi od oko 200 strana videćete čitav jedan život.

Pisac i životni učitelj

Sa knjigama upoznajemo, živimo i učimo. To je duševna hrana koja nam oštri um. Herman Hese jeste jedan od onih pisaca koji je osigurao večnost. Kako nas to Hese uči kroz svoje pisanje možemo uočiti kroz neke od njegovih citata:

  • Ako nekoga mrzimo, onda u njegovom liku mrzimo nešto što je usađeno u nama samima. Ono što nije u nama samima, to nas ne uzbuđuje.
  • Srećni smo samo onda kada od sutrašnjeg dana ništa ne tražimo, a od današnjeg sa zahvalnošću primamo ono što nam nosi.
  • Što sam bivao stariji, sve manje su me ispunjavala sitna zadovoljstva koja mi je život pružao i sve jasnije sam shvatao gde treba tražiti prave izvore radosti i smisla. Naučio sam da biti voljen ne znači ništa, a da je voleti sve, da je sposobnost da osećamo ono što daje lepotu i vrednost našem postojanju
  • Heroj je onaj ko ima hrabrosti za svoju sudbinu.
  • Nije naš cilj da postanemo kao drugi, potrebno je da se međusobno razlikujemo, da naučimo da vidimo drugačije ljude od sebe i da ih poštujemo zbog toga što su.

Umeće svakodnevnice

Herman Hese se bavio kako dubljim pitanjima i ljudskim potrebama, tako i svakodnevnim problemima, nalazeći za nju izvanredne opise. Na taj način nam približava sebe kao osobu sa istim dilemam i problemama kakve i mi imamo. Jedan od takvih primera jeste Heseov opis nesanice.

„Ne pomaže ti da ideš gore-dole, da ustaneš i ponovo legneš. To je jedan od onih časova u kojima nema načina da pobegneš od samog sebe. Tobom će zagospodariti misli i kretanja duše, a društva nema da se, kao obično, ispričaš. Onome ko je u tuđini, pred oči izlaze kuća i bašta u domovini i detinjstvo, šume u kojima je proživeo najslobodnije i najnezaboravnije dečačke dane, sobe i stepeništa na kojima se čula graja njegovih dečačkih igara. Slike roditelja, strane, ozbiljne, ostarele, sa ljubavlju, brigom i tihim prekorom u očima. Pruža ruku i uzalud očekuje da i njemu neko pruži desnicu, prekrivaju ga velika tuga i usamljenost; izranjaju i drugi likovi i u nesigurnim i ozbiljnim raspoloženjima ovih sati čine nas, gotovo sve, tužnim.

Ko u mladosti nije zadavao brige svojim najbližima, odbijao ljubav i prezirao naklonost, ko nije bar jednom iz inata i obesti izbegao sreću koja je pred njim stajala, ko nikada nije povredio svoj ili tuđ ponos, ili se ogrešio o prijatelje nekom nesmotrenom rečju, nekim ružnim i uvredljivim ponašanjem? Sada svi oni stoje pred tobom, ne govore ništa i čudno te gledaju mirnim očima, a tebe je sramota od njih i od samog sebe.”

Herman Hese je zasigurno jedan od najkvalitetnijih pisaca koje ćete sresti. Njegovo suštinsko pripovedanje, sposobnost da pogodi srž, dodirne misli i dileme svih nas a onda ih pretoči u reči, ostaviće vas bez daha. Ovaj autor krize, kako ga mnogi nazivaju, biće vam blizak, osetićete njegove reči i misli.