fbpx

Za koga pišemo?

Nepobitna je činjenica da, koliki god da smo usamljenici, ipak ne živimo na pustom ostrvu. Shodno tome, ako pišemo, ne pišemo poruke u boci. Kroz drugu rupu na saksiji vidimo da papirus pripada romantizovanoj istoriji. Njegovi naslednici zovu se digitalni mediji. Oni funkcionišu po sopstvenim zakonitostima.

SEO iz pećine

Posmatrano iz istorijske perspektive, nikada nije bilo jednostavnije preneti neku poruku. O beskonačnom multipliciranju recepijenata, nekadašnji emiteri sopstvenih misli su mogli samo da sanjaju. Današnja sredstva izražavanja su mnogobrojna i višenamenska. Put od misli do poruke je naizgled pojednostavljen i dostupan svakome ko ne koristi telefon od bakelita.

U tom okeanu pruženih šansi za samopotvrđivanje kroz masovnu komunikaciju, pluta jedna ribica, nema ali sa pitanjem u mehuriću koji iz sebe istiskuje. „ Kome se obraćam?“. Morski krastavac bi joj, da može, rekao: „ Pa zavisi od toga šta hoćeš da kažeš!“. Ali, to su srodna bića sa dna okeana, koja sa nama imaju isključivo fosilnu vezu. Oni ne znaju da u svom vodenom ataru imaju neman zvanu SEO koja gaji velike apetite prema čitavim rečenicama iz naših misli, i u slast ih proždiru.

Sve bi to bilo u redu , da su aktivnosti ove ale slika prirodnog lanca ishrane. Međutim, dešava se da u iskonskom strahu od predatora, uključujemo autocenzuru i kompleksne misli svodimo na čitljive signale, zarad upotrebne vrednosti. U ovom slučaju, korisnost nadvladava autentičnost. Misao se svodi na informaciju čiji odjek zavisi od broja korisnika koji želi da je čuje. To jest, relevantna je ukoliko ispunjava zahteve onog odsečka vremena u kome je nastala. Ako pokušate neku nadogradnju smisla, dobićete nogom u zadnjicu, i vratiće vas na početak reda.

Povratak papirusu

Ova biljka je živi dokaz da se biološka datost može transcendirati.  Njen produkt papir je lakše prenositi i umnožavati od kamenog bloka potpisanog klinom i čekićem. Kakvoća mu je takođe podatnija za urezivanje beskonačnih misli o čemu, zašto i kako? Gustim tkanjem svojih finih niti on tvori jedan koordinatni sistem sposoban da izmeri našu veštinu pisanja i nivo inteligencije. Pomaže nam da se lakše i preciznije lociramo na požuteloj mapi literarnog blaga.

Papir nam dozvoljava da stavimo sebe u poziciju ranjivosti i izložimo se riziku da budemo ismejani. Zatomljuje u nama prirodnu zainteresovanost za materijalni dobitak i diže nam pogled ka udaljenom horizontu. Dopušta nam da uživamo u lepoti reči i njihovom zvuku. Omogućava da rečenice, ma koliko duge bile, zrače životom i uzbuđenjem.

Podstiče nas da kažemo istinu, naročito onu neprijatnu koju nema ko da saopšti. Da nas zapamte jer smo predvideli budućnost. Preko njega možemo da plasiramo svaku dodatnu informaciju koje smo se naknadno setili. Dobar je filter za naše stečeno iskustvo i okruženje iz kojeg smo potekli.

Tako papirus transpiriše naše misli i inspiriše nas da se iznova stvaramo, svakom novom reči koju smo nežno ili sa besom, ljuti ili ljubopitljivi, na njegovo telo spustili…

 

 

Ako ti se sviđa, podeli...
Scroll Up