fbpx

Šta je lepo

Verovatno ste se i sami pitali, dok ste stvarali svoje delo, kako se određuje vrednost estetskog? Da li bi vaše čedo izdržalo test vremena, i popelo se na pijedestal istinskih vrednosti? I da li estetsku vrednost možemo da iskusimo samo ako prethodno zauzmemo stav, odnosno tek pošto zastanemo i prestanemo da je doživljavamo? Shodno tome, pitamo se da li je čulnost izvor saznanja? U kojoj meri estetsko iskustvo utiče na objektivni karakter lepote?

Subjektivni doživljaj kao merilo vrednosti

Lepota je rezultat procesa interakcije subjekta i predmeta. Danas smo svedoci da se pomera težište estetskog doživljaja sa predmeta na iskustvo. „ Lepota je u oku posmatrača“. Ali, ovde smo na skliskom terenu. U opasnosti smo, dok tragamo za estetskim zadovoljstvima, prolazeći kroz prostran svet čulnosti, da se sasvim slučajno sapletemo o retke pojave duha.

Pokušaji da se umetničke vrednosti promovišu čak i u njenom odsustvu, stvorili su povoljnu klimu za umnožavanje raznolikih tvorevina sumnjive estetske vrednosti, a najčešće – kiča masovne proizvodnje. Na taj način, tj. mehaničkim umnožavanjem estetskih artefakata i njihovih reprodukcija uništena je ekskluzivnost umetnosti. Ista stvar se dešava i kada umetnost pokušava da svoj domen prokrijumčari u društveni život, pa se umesto da estetizuje svakodnevnicu, ona u njoj utapa, gubeći svoju originalnost.

Šta je objektivno lepo

Da li je to, jednostavno, ono što se da opaziti, što predstavlja predmet našeg čulnog iskustva? Ili je to samo ono što je estetski vredno, ono iz čije čulne pojave isijava prisustvo duha. Umetnost je svoj nekadašnji položaj izgubila, a zauzvrat smo našoj celokupnoj svakodnevici pripisali estetski karakter. Da li estetsku vrednost treba pripisati isključivo umetnosti ili dozvoliti mogućnost da ona bude prisutna i u drugim vidovima izražavanja?

Bez subjektivnog opažanja univerzalnog u pojedinačnom i bez pretenzije da naš subjektivni sud ima opšte važenje – nema estetskog iskustva. Postoji i takvo estetičko stanovište koje svoje utemeljenje ima upravo u pojmu „estetskog zadovoljstva“, što znači da se estetski predmet tretira s obzirom na perspektivu recipijenta. Estetsko zadovoljstvo se razlikuje od prijatnosti koju, na primer,  u nama izaziva ukusan obrok.  Tada se estetsko iskustvo shvata kao svojevrsni eskapizam od svakodnevnog praktičnog života. Život je lepši kada se posmatra iz perspektive umetnosti, jer je ispoljavanje njegovih protivrečnosti ublaženo delovanjem estetskog zadovoljstva proisteklog iz opažanja estetske vrednosti.

Svet realnosti i svet umetnosti razlikuju se poput strogog realizma i slobodnog umišljaja, ali nam vežbanje prelaženja te granice pruža mogućnost širenja perspektive. Tako bi o estetskom iskustvu bilo pravilnije govoriti kao o naporu, nego kao o rezultatu.

U moru estetskih nadražaja, zahvaljujući sposobnosti prepoznavanja pravih estetskih vrednosti, vlast koju estetsko iskustvo poseduje nad nama, neće moći da nas pretvori u žrtve manipulacije već će nam pomoći da budemo duhovno budni i praktično slobodni.

Setite se ovoga sledeći put kada vam se ne dopadne nečija umetnost, pa dobijete želju da je uništite. Isti efekat bi ste postigli kada bi ste šutnuli auto jer je nepropisno parkiran na trotoaru kojim koračate.

Ako ti se sviđa, podeli...
Scroll Up