fbpx

Tri K za uspešno pisanje

Učili su nas u školi da je kontekst u odnosu na koncept kao ram koji uokviruje jednu sliku. Kada kažemo kontekst mislimo na okolnosti u kojima je delo nastalo. Da bi smo svi razumeli okolnosti isto, moramo da uspostavimo neke konvencije. Kod pisanja, sam tekst je konvencija jer preko njega komuniciraju autor i čitalac. Znači, oko nečega se moraju složiti, da bi se razumeli.

O kontekstu

Ali nije sve baš tako jasno određeno u današnjoj umetnosti. Kontekst se često upoređuje sa crnom kutijom. Ima uticaj na fenomen, ali je prirodu tog odnosa teško odrediti. Više nego ikad konvencije zavise od subjektivnog ugla posmatranja. Samim tim kontekst dobija jednu fluidnu prirodu, podložnu promenama i uplivima raznih uticaja.

Stvorili smo nove modele mišljenja pod uticajem svih promena koje je ljudsko društvo ‘pretrpelo’ do današnjih dana. Tradicionalni koncept mišljenja pretpostavlja određenu ideju, sliku sveta i istine koja objašnjava svet. Taj se našin danas pervertira, pa dolazimo do situacije kada se kvalitet umetničkog dela određuje ‘spolja’. Određuju ga razni spoljašnji fenomeni, poput trendova ili političke, ekonomske  socijalne situacije.

O konceptu

U ‘detinjstvu’ umetnosti, čitanje je bilo proces u kome se značenje prenosilo sa autora na čitaoca. Danas, kada je i umetnost ‘porasla’,  čitanje je pre svega proces proizvođenja značenja, jer se smisao proizvodi u odnosu na posmatrača. Osim toga, literarna dela nisu direktno povezana sa socijalnim kontekstom.

Moglo bi se reći da je umetnost postala demokratična. Svako može da je ‘stvara’, sad kad se pod stvaranjem podrazumeva i reciklaža u nedostatku novih ideja ili iz potrebe da se ideje stavljaju u drugi kontekst. Umetnost je i ponavljanje, u smislu citiranja, tada svaka rečenica koju smo izvukli iz konteksta počinje da živi jedan poseban, samo svoj život. I tako može u nedogled.

Umetnost se svuda prikazuje, muzeji i tradicionalne institucije više nemaju primat. Slike se mogu izlagati i u spavaćoj sobi, a pesme čitati na pijaci. Šta tek reći o toj promeni konteksta. Na kraju krajeva i stvara se od bilo čega, i organskog, i  neorganskog materijala, a umetnici koji koriste performans, od sebe samih prave delo.

Umetnost se kroz nove digitalne tehnologije multiplicira do u beskraj, a ponekad i sam fragment nekog dela može da postane delo po sebi, u zavisnosti od konteksta u kome se prikazuje.

O kvalitetu

Šta je onda uslov da neko delo nazovemo uspešnim po umetničkim standardima. Da li je danas dovoljno da neka knjiga postane bestseler da bi bila proglašena za vrednost. I po kojim to parametrima, ako ne po književnim. Po onim oko kojih bi svi trebali da se složimo da bi se uspostavila konvencija.

E pa to će biti malo teže. Danas se konsenzus ne gradi oko jedne centralne ideje ili po strogoj hijerarhiji. Nema organskog jedinstva, umesto njega imamo umrežavanje, kretanje od tačke do tačke koje brzina pretvara u liniju. Pluralistički modeli su na snazi, nema dualnog povezivanja (autor-čitalac), ni binarne logike (realnost-ideologija).

Možda je zato danas teško napisati veliko delo. Pažnja je rasuta, a značenja zavise od mnogih elemenata, od kojih je subjektivnost samo jedan. Često se dešava i da sam kontekst dobije ulogu koncepta. Kada budemo došli do konsenzusa oko toga šta je vrednost, možda se i kvalitetna dela vrate na velika vrata.

Na kraju, parafraziraću onu čuvenu Duška Radovića : “ Dajte mi dobru knjigu, pa ću vam pokazati kakav sam pisac.”

 

 

 

Ako ti se sviđa, podeli...
Scroll Up