fbpx

Koliko verujemo u ono što pišemo

Pažljivi profesionalci su nam objasnili da su za pisanje, osim olovke i papira, potrebni inspiracija i motivacija. Tim redosledom. Inspiraciju nalazimo u svetu koji nas okružuje, kao i u sopstvenoj duši. Motivacija nam napreduje, u skladu sa čvrstinom volje koju posedujemo. Ali, da li je ovo dovoljno? Šta se dešava sa druge dve noge od stola – disciplinom i verom u ono što radimo? Ostvareni pisci imaju sve ove osobine naštelovane na maksimum. A šta je sa nama?

Disciplina discipline

Mislili ste da je stvar rešena onog trenutka kada ste shvatili da ste i više nego dobro motivisani da na nebeski svod slavnih okačite i zvezdu sa svojim imenom. Međutim, motivacija je nestalna i ukoliko se u pravom trenutku ne ukrcamo u taj voz, napustiće peron bez nas, to je sigurno. Zato ona ne putuje samostalno već ima pratioca koji je zadužen da je sprovede do željenog mesta. Ta družbenica je disciplina.

Disciplina je naš tutor koji je zadužen za pravilno upravljanje vremenom. Uspeli smo da održimo u životu ono dete u sebi, čija mašta je zaslužna za rađanje ideja. Ali kao što to sa decom uvek biva, ona bi se večno igrala i jela čokoladu za sva tri obroka, plus užina. Deca žive u sadašnjem trenutku i ne osećaju odgovornost za svoje postupke. Danas će biti neustrašivi vitezovi, sutra kauboji ili lopovi. Da oni odlučuju, sve ideje bi bile trenutni blesci munje koja perfektno osvetli scenu i odmah potom nestane i uključi mrak.

Da bi smo bilo šta u životu uradili kako treba, moramo ovo dete dovesti do zrelosti. Jer disciplina je stvar perspektive. Moramo biti sposobni da vidimo sebe u budućnosti. Ne smemo se zaustaviti u trenutku kad smo osedlali šarca i krenuli u juriš na zamak. Da bi akcija uspela treba da delujemo, a kada zasednemo na tron možemo post festum analizirati bitku u kojoj smo pobedili.

Verovali ili ne

Možda će nam se to učiniti suvišnim komentarom, ali uspešno pisanje zaista zavisi od toga koliko verujemo u ono što radimo. Ako smo izabrali da pišemo u žanru za koji smatramo da je popularan, a ne leži nam, onda će nam i vera u poduhvat podrhtavati kao fatamorgana na pustinjskom suncu. Ili smo izabrali da pišemo o temi koja nam i nije baš bliska pa su nam likovi ispali nekako neuverljivi, kao bokser pero lake kategorije (da ne kažem papir kategorije). On zadaje udarce ali ne možete se oteti utisku da su pretnja samo za komarce.

Kad se zagledate u sebe shvatite da možete da pišete dobro samo o onome što poznajete i volite. I to je u redu. Nekim drugim temama neka se bave oni koju tu teritoriju osećaju kao svoju. Nije važno da li ste se sa temom upoznali praktično ili teorijski. Ako je niste doživeli, to ne znači da je ne razumete dovoljno da bi ste pisali o tome kako vi to vidite.

Neko je jednom rekao da je lenjost fiziološki skepticizam. U ovoj izjavi sadržane su obe kategorije koje smo u ovom tekstu dotakli. Dakle pomeri prst i spusti reči na papir, i to će biti najveći dokaz tvoje dobre vere.

Rezultat pokušaja da se izbegne sloboda izbora i odgovornosti za taj izbor, Sartr naziva „loša vera“. Budimo lojalni sebi i svojoj svesti i potrebama, pa nam ni postavljeni cilj neće biti van dometa.

 

Ako ti se sviđa, podeli...
Scroll Up