fbpx

Kako se izražavamo

Svi pravci u umetnosti imaju sopstvena sredstva izražavanja, pomoću kojih se ideje prenose na ili putem odgovarajućih medija. Kod nekih su to sllike, a kod nas koji volimo da pišemo, to su reči. One nam služe pre svega da formulišemo misli. Potom i da ih modelujemo na način razumljiv našoj publici. Da bi izbegli vavilonsku pometnju, moramo znati šta i kako pišemo.

Šta želimo da kažemo

Svako posmatra svet oko sebe iz svog vlastitog ugla. Radi uspešne komunikacije, biće potrebno da se uživimo u tuđi ugao gledanja. Različite perspektive daju jednoj istoj poruci različita značenja. Kako reče jedan Pisac, reči ne pripadaju nama, već poverenju onoga koji sluša.

Možda nam se dešava da imamo ideje koje je teško oblikovati tako da budu svima razumljive. Zato moramo dobro da utvrdimo kakvu poruku želimo da prenesemo. Osim što moramo dobro da poznajemo ideju koju želimo da iznesemo na svetlost dana, da bi istakli najvažnije moramo da poznajemo jezik.

Pored podrazumevanog poštovanja književnih normi, sadržaj, ideja i poruka će biti razumljiviji ukoliko se postigne jednostavnost i tačnost u izrazu. Tako će se i čitalac lakše uživeti u ono što želimo da mu saopštimo. To je neophodno iz zbog selektivnosti percepcije. Ona često zavisi od naših očekivanja, potreba, želja, mišljenja, stavova i uverenja – perceptivniji smo za ono što je u skladu s našim očekivanjima, stavovima.

…i kako to radimo

E sad, da bi smo ostavili dojam pisca bujne imaginacije i još bogatijeg vokabulara, upadamo u zamku redundantnosti. Svakog pisca ona čeka spremno razapeta, i kamuflirana prevelikim brojem nepotrebnih strana.

Prilikom smanjivanja nereda u našem pisanju moramo biti spremni da eliminišemo izraze koji ne dodaju ništa onome što je već rečeno. Ali, da li se dobri pisci nikada ne ponavljaju? Pa naravno da ne. Mnogi od njih čak imaju i omiljene reči i ne propuštaju ni najmanju priliku da ih puste u promet.

U efektnim strategijama ponavljanja možemo da vidimo kako se pisci oslanjaju na ponavljanje jer time naglašavaju ili razjašnjavaju glavnu ideju narativa. Pažljivim ponavljanjem ključnih reči i strukture rečenice možemo uspostaviti jasnije veze u našem pisanju. Znači, treba da izbegavamo ponavljanje reči samo u slučaju da ono naše pisanje čini dužim, a ne boljim.

Kad god smo u mogućnosti, treba da smanjimo dugačke pasuse na kraće fraze. Fraze opet možemo da svedemo na pojedinačne reči. Ukoliko izbacimo i prazne fraze, sprečićemo sebe u narcisoidnom pokušaju da se pokažemo. Ako jedna reč proguta značenje drugih reči, koristite samo tu reč.

Dakle, koristimo metanoju, čin preobraćanja pisanja putem naglašavanja reči uzimajući u obzir izraz i redefinisanje, i jasnoće izraza pružanjem poboljšane definicije. Kada se stavimo u ulogu čitaoca koji zajedno sa nama revidira tekst, pojačavamo i osećaj spontanosti pri stvaranju.

I ne zaboravite, ’mišljenja su kao guzice, svako ima po jedno’!

Ako ti se sviđa, podeli...
Scroll Up