Kada pokušavate da napišete romantičnu kratku priču ili novelu, najvažnije je pre svega da se postrudite da priča koju želite da ispričate bude prikladna za kraći broj reči. To je zaista glavni vodeći princip. Postavite sebi nekoliko ključnih pitanja: Koliko problema vaš ljubavni par mora da reši? Možete li te sukobe ubedljivo uspostaviti i rešiti manjim brojem reči?n Ovo je i jedna od glanvih tema u radionici pisanja u prozi.
Tako biste, na primer, mogli da idete sa kraćim vremenskim okvirom – nedavno sam napisao priču od 1.000 reči koja se odvija u redu za kasu u supermarketu. Ili jednostavno završite priču na pozitivnom mestu, tako da čitalac zna da će ovaj par rešiti postojeće sukobe, jer za to ima volje. Međutim, nemojte misliti da to znači pojednostavljivanje ili umanjenje sukoba vašeg para. U stvari, ponekad i obrnuto može biti tačno.
Evo primera kako sam razvio kratku ljubavnu priču strukturiranu oko tog principa:
Pre nekoliko godina, rešio sam da napišem priču od 5.000 reči Prvo što sam odlučio je da se priča dogodi u jednoj sceni – dakle doslovno u trideset minuta u realnom vremenu – i na jednom mestu (nema potrebe za puno podužih opisa postavke!). Nisam želeo da učestvuju drugi ljudi, jer sam hteo da moj par ostane koncentrisan jedno na drugo. To me je navelo na ideju da koristim narativ o „prisilnoj blizini“ – u osnovi sam ih zaglavio u liftu …
E sad, očigledno, da su ovo dvoje bili potpuni stranaci, bilo bi vrlo teško, ako ne i nemoguće ispričati čitav niz događaja za pola sata, pa sam odlučio da im olakšam stvar. Naime, bili su ljubavnici kao tinejdžeri – što je bilo više od 20 godina pre ove priče – ona je zatrudnela, složili su se da će abortirati, ali on ju je ostavio na klinici kada mu je rekla da je odlučila da rodi bebu.
Kada su zajedno zapeli u liftu – ona je mislila da ju je namerno napustio i odbacio njihovo dete, a on se i dalje oseća krivim zbog abortusa za koji je mislio da je uradila, i osećao je krivicu jer joj nije pružio podršku – to je dovelo do mnogih stvari koje treba rešiti. Ali, to je moralo da bude uverljivo predstavljeno, jer kad se pogrešne predstave raščiste i oboje prebrode početni šok, sva osećanja koja su imali kao tinejdžeri jedno za drugo – pre te „slučajne izdaje“ – mogla su se ponovo razmotriti, ali sa njihovom novootkrivenom zrelošću i saznanjem šta se zapravo dogodilo između njih.
Važno je zapamtiti sa ovim primerom da što više sukoba imate, to lakše može ponekad biti da priča bude fokusirana i emocionalno intenzivna – što će takođe podići tempo i smanjiti potrebu za dugim opisnim pasusima, dugim ispitivanjima unutrašnje misli itd.
Drugim rečima, najvažnije je stvoriti priču koja će imati koristi od tog manjeg broja reči, a da ne bude siromašna ili ograničena. Ne pokušavajte da sažimate priču kojoj je potrebno više izlaganja, unutrašnjih misli ili sporednih likova u kraći format, jer će se vaša priča ispasti zbrzana i nepotpuna.
Dakle, što se tiče zanata, moji ključni saveti pri pisanju ljubavne priče sa kraćim brojem reči su:
- Obavezno započnite sa akcijom, tako da ne trošite reči na mnoštvo prošlih priča ili unutrašnjih misli ili postavki scene.
- Čitaocu recite samo onoliko koliko je potrebno. Na primer, oni ne moraju da znaju sve što kao pisac znate o svojim likovima, već samo moraju da znaju dovoljno da razumeju njihove ciljeve / motivacije / sukobe.
- Zapamtite da je manje više kada je reč o opisu. Izbrusite svoje pisanje kako bi ti odlomci zaista nastali u čitaočevoj mašti. Na primer, ako je postavka sastavni deo priče, pronađite načine da je opišete na jezgrovit evokativni način koristeći više od samog izgleda. Kako i ovo mesto miriše, zvuči ili oseća?
- Upotrebljavajte dijalog i fizičku akciju gde god je to moguće kako biste postigli da vaši likovi uspostavljaju, suočavaju se i rešavaju njihove konflikte međusobnom interakcijom, a ne unutrašnjim razmišljanjima.
- Smatram da je lakše koristiti kraći vremenski okvir za ovaj format – ako se radnja odvija tokom nekoliko sati, noći, vikenda, nekoliko dana itd. – jer akciju održava intenzivnom i fokusiranom. Ali to je samo moja lična želja (i zato što uvek volim da sebi olakšam stvari što je moguće više!).
Zanimljivo je da su mnogi od ovih saveta takođe korisni za priču sa većim brojem reči.
Najvažnije što treba imati na umu prilikom pisanja bilo koje vrste žanrovskih priča, bez obzira na to koliko ima reči, jeste da se reči ne smeju uzalud trošiti. Svaka od njih je važna i treba da radi nešto u vašoj priči, bez obzira koliko ih je mnogo ili malo. Iz tog razloga je zaista dobro da pokušate da pišete kratke priče, jer su one sjajan način da naučite kako ne izgubiti nijednu reč!