fbpx

Kako koristimo slobodno vreme

Desilo se eto da smo, kao pisci, upornim vežbanjem došli do stadijuma kada se iz papirne larve izlegao prelepi primerak pismenog stvaralaštva. Savladali smo metod pisanja koji nam najviše ’leži’, stil nam je postao kao druga koža, a o pravopisu i gramatici da i ne govorimo. Pisaći sto i lampu smo već imali, preteklo nam iz srednje škole. I da bi ovaj interfejs dao rezultate, potrebno nam je još samo jedno – slobodno vreme.

Šta je , u stvari, slobodno vreme

Pomislićete, evo konačno glupog pitanja. Pa to i vrapci na grani znaju, kako bi to rekli učitelji iz našeg detinjstva. To je ono vreme kad ne radim, a ako sam životinja, kad ne lovim sebi obrok. Ali da li je sve baš tako jednostavno?

Ako je verovati pametnijima od nas, tj. antičkim filozofima, vreme kada ne ispunjavamo radne obaveze nipošto nije neki bledunjavi interval između dva zadatka. Naprotiv, još u tim davnim vremenima dokolica je bila vredna kao zlato. To je bila prilika da se, oslobođeni od rada kao nužnog zla, posvetimo onome što volimo da radimo. I ovde je razapeta još jedna zamka. Poneseni stečenom slobodom, uzećemo štapove za pecanje i otisnuti se čamcem na reku, što dalje od civilizacije i ljudskih glasova.

Baviti se hobijem i nije tako loše rešenje. Svakako bolje nego provesti polovinu tog vremena koje nam je preostalo vozeći se od posla do kuće, usput gledajući bilborde. Koje bi kod kuće zamenili televizorom, oslobođeno dižući noge na stočić u iščekivanju večere, a sve to u domašaju mobilne mreže. Čak i ako ga nismo isprogramirali, slobodno vreme nam ostaje zaglavljeno između posla danas i posla sutra.

…i kako ga koristimo

Da li bi smo bili zadovoljniji da smo te dragocene trenutke posvetili sopstvenom usavršavanju? Ako je dokolica preduslov bilo kakve duhovne aktivnosti, onda bi bilo uputno negovati je. Možda bi je trebalo ispuniti nekakvom intelektualnom igrom koja barata realitetom na jedan originalan način. Možda bi rezultat takve igre bilo menjanje zadate realnosti, u svrhu sopstvenog oplemenjivanja smislom.

Prevarite sistem u kome živite, budite opčinjeni proizvodnjom, ali ne predmeta i usluga, već kreativnih dela.Toliko utisaka nosite u sebi, oni se međusobno gurkaju čekajući da ih izvučete na papir. A onda ih usavršavajte, polirajte do šljaštećeg sjaja, znate i sami da uvek može bolje. Ovi takoreći ukradeni trenuci su vaš najdragoceniji posed, pa nemojte od njega praviti veresiju. Sutra vas život može odvesti na totalno drugu stranu.

Sledeći put, kad proglasite slobodno vreme, razmislite dobro da li ćete se  mašiti za beležnicu ili štapove za pecanje. U prilog beležnici ide poznati citat Martina Hajdegera da se „…svet razotkriva na horizpntu pokvarenog oruđa“. Što se pecaroša tiče, njih je na pijedestal slobode mnogo pre nas uzdigao Erazmo Roterdamski u legendarnoj „Pohvali ludosti“, pokrećući drevno pitanje ljudskog usavršavanja.

 

 

 

Ako ti se sviđa, podeli...
Scroll Up