Pre neki dan sam u knjižari našao i pročitao Blogdanovu zbirku priča. Uvek me obraduje kada jedan bloger objavi knjigu, što je živi dokaz moje teze koju stalno zagovaram, da je pisanje za blog pomerilo granice književnosti u ovom veku, i da se ta priča sve više zahuktava.
Nekada, u doba pisaće mašine, pisci su bili osuđeni da šalju rukopise književnim časopisima i izdavačima, što je bio spor proces dolaska do publike i sticanja odgovarajućih čitalačkih priznanja. Danas, stvari su se radikalno izmenile zahvljajujući Internetu, a naročito Blogu kao platformi za pisanje i objavljivanje tekstova. Ogroman broj ljudi širom sveta, a i kod nas, piše na blogovima: od eseja, kratkih priča, poezije, delova ili celih romana, pa do recepata za kuvanje, putovanja, političkih pamfleta i čega sve ne.
Ono što je zanimljivo, a vidim da i polaznici mojih radionica sve više to praktikuju, jeste pisanje eseja, priča i beleški iz života, kao dominantan oblik pisanja u prozi. Ova nova digitalna književnost otvara fantastična vrata kreativnosti i mašte putem pisane reči. Blog je sjajna tehnološka platforma za pisanje, ne samo za pisce amatere, ili one kojima je pisanje pre svega ličnakreativna psihološka terapija, već i za ozbiljne autore koji imaju visoke ambicije na polju književnosti.
Recimo, ruski pisac Dimitrije Gluhovski je svoju prvu hit knjigu “Metro 33” napisao na interentu, uz interakciju svojih potencijalnih čitalaca,koje je pretvorio u plodne saradike koji su mu davali dragocene književne i praktične savete u pisanju knjige. Stiven King je imao slične pokušaje. Brojni “ozbiljni” pisvi imaju danas svoje blogove gde pišu kratke eseje, beleške, kontaktiraju sa svojim čitaocima.
Književnost je tako dobila svoju novu formu u obliku članka na blogu. Ova nova forma, “post”, se razlikuje od klasičnog kratkog proznog teksta (pripovetka, novela, beleška), u nekoliko važnih stvari, od kojih su interaktivnost sa publikom i upotreba hiperlinkova dve najvažnije. A kao prilika za brzu promociju i plasman autorskih tekstova da i ne govorim.
Prema tome, moj savet svima koji vvole da pišu: ne oklevajte već otvorite sopstveni autorski blog i počnite sa pisanjem. Čitav svet mašte, kreativnosti, čitanja i pisanja je pred vama! Osim škole pisanja, ja se trudim da ovoj budućnosti damdoprinos i najnovijim konkursom za esej i post na blogu, u okviru napora da afirmišem novi digitalnu književnost. Nadam se da ćete se i vi pridružiti ovom poduhvatu!