Koja je svrha tvog Bloga uopšte?
Većina blogera – čak možda i 95% njih – uopšte nemaju pojma zašto imaju blog.
Skoro sam dobio mejl od jedne buduće polaznice radionica pisanja za blog. On je dobra ilustracija zašto sam uopšte i napisao ovaj post:
Poruka:
Dobar dan, prvo izvinite na vašem uznemiravanju, ali videla sam da ovde mogu da Vam postavim pitanje i smatram da će mi vaš odgovor biti izuzetno značajan, tako da se izrazim. Naime počela sam da vodim blog i ok mi ide, imam problem da počnem da pišem, ali kada krenem odlično mi je, jedva stanem. Moj prvi post je imao odlilčan feedback, preko 450 pregleda za manje od 2 dana, što mislim da je odlično, ali opet htela bih da vi pogledate i da mi kažete vaše misljenje o blogu…Što se tiče teme, to mi jeste veliki problem, još nisam sigurna o čemu bi pisala, jer imam toliko tema o kojim bi volela da pišem da još nisam sigurno šta bi tačno pisala, tako da pišem uopšteno dok ne vidim šta ću, a i šta drugi ljudi vole da čitaju. Ciljna grupa mi je negde od 15 – 40 godina ne verujem da bi moje pisanje leglo starijim osobama od 40 godina. A to da pisem na foru dnevnika, to bi mi najviše odgovarali, opet razmišljam, što bi ljudi čitali moj dnevnik, dnevnik neke skroz za njih nebitne osobe.
I tu dolazimo do suštine teme: većina blogera – čak možda i 95% njih – uopšte nemaju pojma zašto imaju blog.
Ovo uopšte nije neki pakosni kriticizam, ili osuda. Čak nije ni nešto mnogo originalno rečeno. To je prosto situacija koja nema mnogo veze sa talentom za pisanje, ili strašću za Internetom. Čak nije ni pokušaj da se potencira tako izvikana podela između amatera i profesionalaca, onih koji pišu na blogu iz zabave, da im prođe vreme, ili Ozbiljnih Blogera.
Postoje blogeri koji sjajno pišu, često objavljuju, ali koji prosto, po sopstvenom priznanju, ne znaju kuda idu i šta će da rade sa sobom i sa svojim blogom.
Ali oni su manjina. Postoji daleko više onih koji nikada ništa ne naprave sa svojim pisanjem na blogu, jer ne znaju kuda idu.
Moderan digitalni svet je gladan znanja i pravih usmerenja. Indsutrija samopomoći, koje kakvi gurui, alternativci, psihoterapije, priručnici za život i van njega, cvetaju. Teorije zavere i društvene nepravde, takođe. Koučinzi i ostali da ne govorim. Ljudi žele da budu srećni. Tragaju za smislom i svrhom života, žele da postanu slavni, uz malo rada i mnogo pameti…Preterujem? Pročitaj bilo koji prosečni blog (Fejsbuk tek neću da pominjem). Šta vidiš?
Mnogi blogeri se bore za malo pažnje i svoje mesto pod suncem, na interentu krcatim raznim glupostima i mnoštvom besmislenih infromacija, parčića istine i smisle koji pokušavaju da zakrpe prosečan život. Prosečan bloger otvori svoj blog, pun entuzijazma i to traje neko vreme. Ako ne nađe svoje binarno mesto, ubrzo odustane.
Tako da 95% posto blogova postane – digitalni otpad.
Skoro sam švrljao po Netu, pregledao sam statistiku za hiljade blogova na Wordpresu.com, i pročitao razne istraživačke statistike na tu temu i došao do zapanjujećeg podatka:
Izvini, nisam pisao ovde VEKOVIMA. Dugo me nije bilo. Ne znam šta da kažem (LOL).
To je pisalo na naslovnim stranama ili impresumu mnogih „mrtvih“ blogova. Ovo me je prilično zapanjilo. Zašto je to tako? Jasno mi je da oni koji otvore blog iz poslovnih motiva, imaju veće šanse da opstanu. Njihova motivacija je novac – žele da žive od svog pisanja, i lakše im je da se nose sa svim problemima koje jedan blog postavlja pred pisca. Ali, prosečan bloger obično nema ideju šta da radi, piše, kako da napravi publiku, kako da se njegova reč, autoritet, eskpertiza čuje u svetu oko njega.
Na prvi pogled sve izgleda prilično lako: većina blogova se automatski otvara, potrebno je samo malo znanja oko računara i- to je to. A onda dolazi mnogo teži deo. Ono čuveno ZAŠTO? Zašto da pišem? Ko će to da čita? Šta imam da kažem svetu oko sebe? Koja je moja tema? Kako se pišu postovi? Zašto su drugi blogovi mnogo čitaniji od mog, iako su bezveze?
I tu se vratimo na početak priče. Zato je pisanje, tema , svrha, mehanika pisanja jedan od ključnih tema koje radimo u online radionicama pisanja za blog. Pisanje za blog je mnogo više zanat od klasičnog kreativnog pisanja. Pisanje za blog je kombinacija znanja iz copywritinga, marketinga, poznavanja softvwera i hardvera i veštine kreativnog pisanja.
Pisanje za blog je poseban oblik moderne digitalne umetnosti. Nešto što ranije nije postojalo. I budućnost koja je začeta u Informativnom dobu. Specifična kombinacija i neka vrsta potpuno novog kreativnog žanra koji kombinuje pisanu reč, vizuelne umetnosti, veštine promocije, marketinga i informatike.
Zato pisanje na blogu nije uopšte tako jednostavno, kao što na prvi pogled izgleda.
I zato će još dugo većina blogova, ubrzo po otvaranju, postati – digitalni otpad. Kao svedočanstvo početaka jednog vremena koje je tek pred nama.
Možda tako i treba da bude. Zar ne?
PS. Da li misliš da je tvoj blog – digitalni otpad. I ako nije, zašto?
[section title=““]
Usavrši svoje pisanje, sada!
Ja sam prof. dr Darko Tadić, i već 20 godina se bavim pisanjem, copywriting-om i komunikacijama.
Ako si početnik u pisanju, nauči osnovne tehnike zanata pisanja, osnove dramaturgije izgradnje likova, postavke, tehnike pričanja priče. Možda želiš da postaneš profesionalni pisac i da živiš od pisanja? Imaš svoj blog i voliš da pišeš?
Nauči sve o copywriting-u, pisanju za Blog i Interent, freelancer poslu, i pisanju za biznis.
[button color=“primary“ size=“small“ url=“https://www.kreativnopisanje.org/“ target=“self“]Pogledaj radionice pisanja[/button]
[/section]