Da li voliš da pišeš? Da li to dođe prirodno, onako kao kad dišeš vazduh? Da li ti okolina hvali svaki mejl ili post na blogu, “vala svaka ti je zlatna, ka u Njegoša”, pa ti predlažu da konkurišeš za Pulicera?
Onda, čestitiam, jer si verovatno osoba koja bar četvrtinu svog budnog stanja misli i…PIŠE!
Bez obzira što se sva nova tehnologija zainatila da zatre pisanje kao takvo,pa sad uglavnom stalno nešto piskaramo – mejlove, predloge za posao, spiskove za pijac, komentare na fejsu i tviteru, škrabamo po svojim i tuđim blogovima, trpamo smajlije i skraćenice gde treba i ne treba, to još uvek nije PISANJE. Iako se tako na prvi pogled čini, da je pisanje KRALJ ovog 21.veka, to pravo pisanje ipak nije. Spisak za pijac ili SMS nije kreativno pisanje, kao što je to dobar blog tekst, priča, roman, pesma…SAMO LIČI. I znači da ako ti je domet koment, like ili SMS poruka vrh, pisac svakako NISI.
ALI, ako ti se godišnje omakne pa napišeš, recimo, 40.000 reči, e onda stvari postanu ozbiljne. Znači da si se zarazio bolešću koja se zove KREATIVNO PISANJE. Obuzele su te neke čudne sile, DEMONI, kojih se nećeš otresti do kraja života. I onda nastavi da čitaš ovo, jer je to tekst ZA TEBE.
Ovde sada sledi 10 saveta i sugestija kako da počneš bolje da pišeš. Ili barem da sve to škrabanje ima nekog smisla. Što je dovoljno za početak?
- Jasnoća
Pre nego što sedneš da bilo šta napišeš, zapitaj se: zašto pišem? Šta hoću da postignem sa pisanjem? Da li pišeš da bi obradovao nekog? Postao slavan? Isplakao dušu? Pobedio nepravdu ovog sveta? Ili da se osvetiš profesoru srpskog iz srednje, što nije hteo da ti da više od dvojke?
Najbolje pisanje uvek ima jasnu i zvonku nameru. Razmisli i posveti se tome.
2. Pređi na stvar
Ako tvoje pisanje ne možemo da uhvatimo ni za glavu ni za rep, već se stalno muvaš i muljaš nešto naoko a da ne kažeš odmah i jasno šta si hteo, piši propalo. Ko će da se smara s tvojim nebulozama?
Da to razbistriš, pomoći će ti ako napraviš sledeće odgovore na ova pitanja:
Razlog zašto pišem je….
Ono što želim da znam je…
Ono što želim da ti uradiš je…
Zapiši sam sebi odgovore i drži ih na oku dok pišeš. Stvarno pomaže, garantovano!
3. Hemijsko čišćenje
Albert Ajnštajn je jednom rekao: “Ako ne možeš nešto da objasniš detetu od šest godina, to znači da ne razumeš samog sebe”.
Zamisli da pišeš nešto za decu u vrtiću – nemirnu, “sa deficitom pažnje”, uz razumevanje žargona jednako nuli. Pokušaj da nekom klincu objasniš od čega živiš, za početak. Vežbaj ovo malo, videćeš da će rezultati biti iznenađujući! Pravo hemijsko čišćenje od viša nepotrebnih reči, nerazumevanja, konfuzije – melem za bistre misli.
4. Piši kad nisi ljut
Da li si primetio da ti pisanje ne ide od ruke kad si nervozan, ljut, kad mrziš nekog, i kad pokušavaš da iscediš iz sebe neku smislenu reč po svaku cenu?I da to nikada ne funkcioniše kako treba?
Najbolje stanje za pisanje po zadatku, u vremenskoj stisci, ili iz namere da kažeš nešto u ograničenim rokovima (po zadatku), jeste da opustiš samog sebe. Istuširaj se, lezi u kadu, zatvori se u sobu, idi u šetnju…bilo šta što će te vratiti u balans. Kada je telo mirno, mozak najbolje radi. Meni muzika pomaže. Probaj i ti!
5. Rokovi su čudo
Ne rakovi (mada škampi…hm…), već vremenski rokovi su čudo za svako pisanje! Ivek se pogtrudi da sam sebi odrediš neki rok kada nešto treba da napišeš i završiš. Što duže uzmeš da mrljaviš neki tekst, situacija će biti sve gora. Kada imaš jasan motiv za pisanje i kada si zadovoljan i opušten, prva verzija teksta je uvek najbolja. Nema potrebe da mrcvariš sebe i druge beskrajnim verzijama jednog istog.
6. Šta bi moj junak rekao?
Kada se zaglaviš u preteranim emocijama i ne znaš kuda bi dalje sa pisanjem, zamisli nekoga kome se diviš, nekoga ko je junak i ideal tvog života, šta bi on radio i napisao u takvoj situaciji? Kako bi prevazišao kreativnu blokadu? Na primer, volim Hemingveja…kako bi on razrešio ovu priču?
7. Moćan kraj
Ovo je uvek najosetljiviji deo pisanja. Koliko si romana, priča, eseja…pročitao, a da nikada nisi našao kraj tome? Završi se onako, bezveze, pa budeš ljut i razočaran. Zato uvek prvo zamisli kraj svog pisanja, a onda kreni iz početka. Tako se nećeš izgubiti u bespotrebnim detaljima, prekrajanjima svega i svačega i tome slično. I neka ti kraj uvek bude neobičan, moćan i ….neočekivan!
8. Koristi ovih 7 magičnih reči
Sve što mi treba je sada i odmah.
Sve što je imao izgubio je za noć
Trebalo je da posluša njegov savet.
Sada su se stvari zauvek promenile.
Odmah je znala da on nije čovek za nju.
Što je želeo to je i dobio.
Ovih 7 reči će čitaocu uvek dati neki zadatak i akciju, Uvek možeš da ih obogatiš i dodaš nešto.
9. Reci to glasno
Kada god je moguće, pročitaj svoje pisanje naglas (to ne znači da moraš da se dereš, jer ćeš dobiti uput za neku od onih ustanova). Da li što si napisao zvuči kao govor ljudskog bića ili tekst nekog robota?Da li se mučiš sa beskrajnim rečenica i zaplićeš jezikom? Koliko ima duplih reči i ponavljanja? Ako je tako, preradi i uprosti sve što si napisao.
10. Pročitaj sve ovo ispočetka.
I…srećno sa pisanjem!