fbpx

Spavao sam sa svojim čitaocima!

Moram nešto da priznam. U proteklih nekoliko godina spavao sam sa mnogim čitaocima i pratiocima sajta Kreativno pisanje. I to ne jednom, već stotinama puta. Možda čak i hiljadu. Spavao sam sa ženama. I sa muškarcima. Sa mladima i starima, uspešnim i neuspešnim. Sa svima sam išao u krevet, nekad i više puta dnevno. Da li mi veruješ?{…]

THE END: 9 efektnih načina da završiš priču

Najgora stvar koja može da ti se desi jeste da pišeš, pišeš, brišeš, pa opet pišeš, i stigneš nekako do kraja i onda…ćorak. Nema kraj. Ima kraj, al ti se ne sviđa. Kum ti je rekao da ne kapira. Žena ti kaže da je bezveze. Familija ti je razočarana. Urednik u izdavačkoj kući misli da bi to sve trebalo drugačije. A ortak u kafani da bi on to različito napiso, samo da ga ne mrzi.

Kako pisati istinitu priču?

Pisanje priče, koja je zasnovana na istinitim događajima, uopšte nije tako jednostavno kao što na prvi pogled izgleda. Prozni pisci, romana i kratkih priča, moraju da znaju kako da koriste prave detalje iz života, i da znaju kada takvi detalji prosto ne funkcionišu u priči. Pisanje o tvom stvarnom životu i realnim ljudima i događajima može biti vrlo insipirativno, ali u isto vreme i vrlo opasna rabota.Zašto?[…]

Zašto NE treba da budeš pisac!

Bio sam pre neko veče na jednoj književnoj večeri u jednoj od gradskih biblioteka. Pozvan od strane prijatelja, pa njegovog prjatelja. Čuli da imam neke veze sa pisanjem. I tako. Skupilo se neko šareno društvo, uglavnom pisaca u pokušaju i rodbina i prijatelji autora. […]

IZ RADIONICE: Dužina rečenice – tačka je majka pisanja.

Još tamo u srednjoj školi, sećam se i dan danas kako me je srpkinja gnjavila na časovima maternjeg kako je tačka prvo i osnovno pravilo svakog pisca. Rečenice dužine domaće kobaje bile su bauk, koji je budućim piscima uterivao strah u kosti. Tada su nas učili da variramo dužine rečenice jer ćemo dosaditi čitaocima ili, još gore, pokazati se kao totalni amateri u pisanju. […]

Kako da pišeš za internet?

  Da li bi danas Ivo Andrić imao svoj blog? Ili Meša Selimović? Hemingvej? Dostojevski? Da li ste primetili upadljivo odsustvo na internetu većine profesionalnih pisaca, domaćih i stranih (osim za potrebe sopstvene promocije)? Ko to onda piše na Netu? Amateri? Zašto? Da li su blogovi namenjeni samo prosečnim ljudima, koji prosečno pišu u potrazi […]

Da li umeš da pišeš „lepljive“ postove?

Ima jedan izraz koji se odomaćio među blogerima a zove se – “lepljivi postovi”. Šta je to? To su kvalitetni tekstovi koji se rado čitaju i koje tvoja publika deli naokolo u velikim količinama. E sad, nije ono narodski ko muve na g..no, ali tu negde. Fora je u tome da ti je tekst dobar i popularan. E sad, kako da se to napravi?

Zašto su većina blogera…ŽENE?!

Žene su čudo. Sad su se dočepale interneta, pogotovo blogeraja. Štrikeraj je otišao u trnje. Dok su se mužjaci, tradicionalno zabavljeni omiljenim igračkama kao što su oranje, klanje i fudbal, okrenuli oko sebe, ženke su kao i uvek mudro preuzele stvar u svoje ruke. Počele su da dominiraju internetom. Srećno su izbegle da ih one ludače feministkinje upropaste terajući ih da budu muškarci. One su se vratile svojim korenima, kao Feniks kad se podigo iz onog pepela (Feniks, ne ono drugo, za neupućene).[…]

BLOGERSKA TUGA: Piši kao što govoriš?

Ova poznata Vukova maksima, koju se izgleda mnogi doslovno shvatili, postala je prava noćna mora modernog blogeraja. I najgori mogući savet za pisanje koji ti neko može dati. To je i razlog postojanja gomile polupismenih blogova u domaćoj blogosferi, čak i onih “uticajnih” likova koji misle da su poznati u svetu društvene pljuvačine, teorija zavere, kuvanja i mode. Time je katastrofa još i veća, jer ovakvi polupismeni ljudi šire nepismenost apokaliptičnih razmera.[…]

Scroll Up