fbpx

Kako nastaje dobra priča

„Ono što pustinju čini lepom je saznanje da se u njoj negde skriva Izvor.”

 

Jednom je neki nepoznati kreativac rekao da je Božansko pravo ludila ne biti sposoban da vidiš negativnu stranu sveta koji leži pred tobom. Možda je i bio u pravu jer su naporan rad i rizik, visoka cena ljudskih apetita. Samo pojedinci žive hrabro, ostavljajući za sobom svetlucavi trag večne pobede. Neki bi to nazvali Večna Svetlost.

Svetlost koja putuje milijardama kilometara noseći sećanja na sam nastanak zvezda na svodu. Tu, na tom mestu, utkane su pulsirajuće sile života i to na najdubljem nivou postojanja, na onom nesvesnom.

Oduvek smo opčinjeni ovom misterijom. To je deo karaktera, da ga privlači sve što je daleko i nedostižno ali vremenom otkrije se duboka povezanost sa tamnim nebeskim sagom.

Iako to znanje ne pripada nikom jer, bilo je tu pre svih i biće tu i posle nas. Dovoljno je znati da nam pomaže da spoznamo suštinu svega.

Veliki put, kako bi ga neki nazvali, nije uopšte težak. Zato što ne trebaš raditi apsolutno ništa. Nemoj se upuštati u neku borbu, nemoj ni misliti. Samo budi. I sam prizvuk borbe stvara slabost u Umu.

***

 Možda je došlo vreme otvoreno progovoriti o duhovima prošlosti, o virtuozima koji pomažu čoveku da pretražuje stalno po njoj. Običan čovek stalno ispituje prošlost. Valjda zato ne bi li se bolje snašao.

Trebalo je da osetim studen do kostiju pošto je vrlo hladno. Ali bilo je toplo. Shvatam da je taj osećaj toplote po gotovo ledenom vremenu, zapravo poznat od nekuda. Nije dolazio od udobne odeće. Unutrašnja tišina je grejala, a kaput je bio samo sredstvo da uhvati moju pažnju i da je drži u žiži.

Duh je bezuspešno pokušavao da otkrije povezanost sa mnom. Koristeći svoj unutrašnji glas, odavao je tajne dok je običan čovek bio isuviše zauzet svetom da ne uspeva da shvati i da razmotri taj dar. Svako ima svoju sopstvenu priču o ispoljenju Duha.

Ako je i jedan ratnik svestan ovakvih priča, onda si to ti. Konačno, ti pišeš, znaš sve o apstraktnom. Ako ne primetiš odmah apstraktna jezgra to je zato što si i praktičan. Sve činiš da bi uvećao svoju praktičnost.

Kada baratamo svojim pričama do iscrpljenosti, nemamo pojma da svaka od njih krije svoje apstraktno jezgro. Kako prepoznati svog vodiča u svemu tome ?! Iako zvuči apsurdno, ali odgovor je: U zavisnosti od individualnih potreba. Mogao bi biti mlad, ali isto tako i star. Privlačan ili ružan, iscrpljen ili bolestan…nikakvih pomagala tu nema.

Stvar je u tome da je on sposoban da se preobrazi i da postane svaka od tih potpuno suprotnih ličnosti. Pošto je to i veliki glumac, mogao je da podražava sve i najmanje pojedinosti u ponašanju zbog kojih je svaka od tih osobina bila stvarna. Svaka promena bića lako pada pravom majstoru.

Konačno, kada postane nemoguće da veruješ u kontinuitet mojih misli, tvoje ogledalo počeće da se lomi. Od tog momenta pa na dalje, zaokretanje tvoje stvarnosti bilo je samo pitanje vremena. Jedina stvar koja nije sigurna je da li će ona stići do mesta gde prestaje žaljenje…

Ako ti se sviđa, podeli...
Scroll Up