Umesto uvoda: zašto pišemo?

Još u vremenima u kojima nije postojalo pismo, ljudi su imali potrebu da se izražavaju. Da saopšte misao, želju, potrebu, emociju i da tim zabeleženim izrazom komuniciraju sa svojim okruženjem. Mentalne putanje, osećaji,  kao i najtananiji delovi duše najpre su bili izražavani slikama, crtežima, piktogramima. Naravno da su ovako svedeni „umetnički“ izrazi imali daleko manju moć no što imaju današnje štampane stranice, ali i crteži u Dordonji i Altamiri, kako svedoči istorija umetnosti, jesu umetnost. Razvojem društva, lagano, ljudi sa slikovnog  jezika prelaze na jezik znakova, slova, te tako nastaju prvi književni zapisi. Ako ste mislili da njihova težina nije ni blizu današnjem književnom izrazu, varate se. Neka od najvećih književnih dela stvarana su vekovima pre nove ere. Kako je to moguće? Pa, otuda što je čovek oduvek bio misaono biće, što je umeo da doživi i oseti,  i što su neki, za nijansu misleniji i uporniji, baveći se zanatom kojim i vi upravo počinjete, poželeli da izraze sopstvenih najfinijih i najsuptilnijih tonova ostave na spomen svojim sunarodnicima i čitavom čovečanstvu. Shvatili ste, dakle, da je pisnje najdublja čovekova potrebe, suština postojanja. Naravno, to se odnosi na vas, koji upravo čitate ovaj tekst, i koji želite da u kvalitetnom književnom izrazu pronađete i ostvarite sebe.

Osnovno sredstvo piščevog stvaranja je reč. Simbol. Veština baratanja rečima neke od nas načiniće piscima, dok će odsustvo iste neke druge ostaviti na nivou čaršijskog i pijačnog naklapanja. A šta je reč? Ceovita i samostalna jezička jedinica nastala u konvencionalnoj sprezi zvuka i značenja, time što je sa pojedinim glasovima ili sa kombinacijama glasova asociran određen i relativno konstantan pojmovni sadržaj. Grafičko simbolizovanje glasovne strane reči dovodi do pisanja, tj. pisane reči. Čak i kada se deli na neke manje glasovno-značenjske jedinice, od kojih su neke potencijalno samostalne a druge nisu (rad-nja), reč zadržava izvesnu unutrašnju celovitost koja je čini autentičnom.

Skup simbola čini kompletniju sliku – rečenicu. Šta je  rečenica? Na ovo pitanje zasigurno možete odgovoriti i sami, ali da lii ste ikada pokušali?

Zadatak br. 1:

Pisanim putem odgovori na sledeća tri pitanja/zahteva:

Šta je rečenica?

Zbog čega mislite da je rečenica…?

Kada pišem, više mi leže … rečenice jer…

Eto već smo odradili prvu vežbicu u kojoj ste pokazali da baratate rečima. Svako od nas to  čini na svoj način, ali sada ćemo krenuti dalje.

Zadatak br. 2:

Od sledećih reči ( kroz kada pada krenuo/krenula park, kiše je Jutros, počela da neštedimice sam.) napravi rečenicu od

jedne reči

dve reči

tri reči

svih reči.

Da li su sve reči iskorišćene?

(Jutros, kada sam krenuo/krenula kroz park, kiša je počela da pada neštedimice.)

Zadatak br. 3:

Obogati rečenicu dodajući joj još ponešto.

Ukoliko ste voljni da sebi pomognete, preuzmite GRAMATIČKI PRIRUČNIK koji vam može biti od koristi. U svakoj lekciji imaćete i PRAVOPISNI PRIRUČNIK. Nije ga neophodno preuzimati, ali u njemu ćete pronaći sve ono što je neophodno da pisac zna.

GRAMATIČKI PRIRUČNIK 1 (ide u polje sa desne strane)

PRAVOPISNI PRIRUČNIK 1 (ide u polje sa desne strane)

Da biste u potpunosti savladali umeće pravljenja rečenice, čitajte. Čitajte što više, što raznovrsneje i što češće. Ali, čitajte pravu, ozbiljnu književnost. Ja sam vam pripremila jedan deo iz poznatog romana Miloša Crnjanskog Seobe, koji čita sam pisac.

ODLOMAK IZ SEOBA (nalazi se sa desne strane https://www.youtube.com/watch?v=oVkuRHi1MRI)

Odslušajte odlomak više puta. Zamišljajte rečenice, najpre vizuelno, a onda razmišljajte o onom što ste čuli. Da li ste primetili čarobnu igru zarezima? I igru odsustva zareza? Shvatili ste da nije jednostavno biti pisac, ali je, svakako, moguće. Zato ste sada tu gde jeste.

O LIČNOSTI PISCA

Da biste bili pisac, nije dovoljno samo mozgati, maštariti i žvrljkati. Potrebno je, najpre, imati oči, opažati. Neophodno je opažati interesantne, neuobičajene detalje u svetu oko sebe, ali imati oči i za one banalne i dosadne, koje svi nekako obično previđamo. Takvo je sivilo fasada, plavetnilo neba, saobraćajna gužva. Uloga pisca je da i takve obične i dosadne stvari – oneobiči i opiše. Potrebno je, potom, imati uho za zvuk oko sebe: zvuk prirode, koji je nekada jedva čujan a nekada gotovo preglasan za fini doživljaj i belešku. Uho je potrebno imati i da biste čuli svaki komentar, svaku emociju, svaku opasku koja je i vama i svima oko vas izrečena, ali i da biste čuli sve što neko ko želi može da kaže o vašem radu. Naravno da je neophodno imati i britak um. Kako biste inače smišljali, sažmali, proširivali i kombinovali? Kako biste pamtili sve pročitano i proživljeno? Kako biste stvarali? Potrebno je, potom, imati dušu. Da biste mogli da doživite sopstveni život, ali i živote i situacije likova koje ćete sami stvoriti. Uključujući srce, razmišljajući o njegovim frekvencijama, vi stvarate jedan novi svet, onaj koji pulsira vašim merilima. Zapisujući frekvencije, vi čitaocima dopuštate da žive nove živote, neke druge biografije, neke druge ljude i situacije, da se identifikuju, da očekuju, da se raduju ili tuguju, kako god. Vi ste pisac jer imate i ruke, kojima radite, ali i noge koje će vas izvesti iz okvira svakodnevice i odvesti u neke nove prostore o kojima ćemo čitati – onda kada nam vi to budete napisali.

O KURSU KREATIVNOG PISANJA

Kada ste pročitali naziv ovog kursa, verovatno ste se  zapitali šta je uopšte „Škola kreativnog pisanja“ i šta jedna takva »škola« može da ponudi. Evo objašnjenja:

Škola kreativnog pisanja je metodološki osmišljena igrarija koja ima za cilj da ne samo one koji su u pisanju vešti, već i one koji su za pisanje nezainteresovani, nauči nekim praktičnim i primenljivim stvarima. Ha, pomislićete, zar nije sve novo i neobično unekoliko i pametno. Naravno da jeste, ali će vas ova igrarija, najpre, osloboditi u mišljenju, u izražavanju, pa tako i u pisanju, i pokazaće vam da svako ko želi može, na neki način, postati pisac.

Sledeći sva uputstva i ponuđene radne zadatke, shvatićete da odgovoriti na zadatu temu i nije baš tako komplikovano, da lepo pisanje ne znači korišćenje nasleđenih šablona kakve ste navikli da provlačite kroz sve što napišete, već da znači samo pažljivo opažanje, intenzivno razmišljanje i beleženje onoga što se vama, kao budućim piscima, u određenom trenutku učini kao najbolji mogući izbor. Naš zajednički cilj je da, jednostavno, napustite dosadašnji način pisanja u kome je nešto „obavezno“, „neizostavno“ i u kome izneverena očekivanja osobe koja se bavi vrednovanjem vašeg stvaranja govore u prilog činjenici da, jednostavno, niste uspeli.

Sve što budete napisali na način na koji budete napisali je dobro, zapamtite! Ako postoji potreba za korigovanjem, učinićemo to zajedno, ali tako da niko od „pisaca“ ne prolije suzu i ne oseti se manje vrednim. Ali, ipak je neophodna određena vrsta discipline: duboko promišljanje o svemu što želite dapribeležite, baš kao i promišljanje o svakoj dobronamernoj primedbi koja će, na vaš račun, biti izrečena.

Neki sledbenici ove igrarije možda će stvarno jednog dana postati ozbiljni pisci, neki drugi će, pak, usavršiti tehniku i primenjivati je u svojim pismenim zadacima, neki će, bez sumnje, već posle nekoliko neuspelih pokušaja odustati, ali je jedno sigurno – svi zajedno odlično ćemo se zabavljati. Verujte mi na reč!

Pa, da krenemo. Srećan nam rad!