Pisanje u slikama

Kada se setite svih onih priča koje su vam u detinjstvu roditelji babe i dede i ostali čitali, da li se sećate, recimo, jednog od likova kome su trebale zelene naočari da bi prošao kroz kapije grada? Da, reč je o jednom od likova iz “Čarobnjaka iz Oza”. Devojčici Doroti potrebne su zelene naočari kako bi mogla da uđe u Grad Esmerald. Iako ova scena ne postoji u filmu, već samo u knjizi, ovaj primer je vrlo relevantan za pisanje za scenu, odnosno za pisanje scenarija za film, tv i multimediju. Suština je u vizuelnom – šta vam je potrebno da bi videli kuda idete?

Pisanje za veliki ili mali ekran, kao i pisanje multimedijalnih  projekata, zahteva jedinstvenu viziju, trenirane oči koje skeniraju svet vizuelnim čulom. Pa sad, rekli bi smo, svi to rade, mislim gledaju zar ne? Ali, pitanje je kako to rade i na koji način? Na kraju krajeva, posmatranje je vizulena aktivnost svojstvena svim ljudima, a moram dodati da je oči najlakše prevariti.

Razlika je pre svega u onome šta jedan scenarista a šta običan čovek vidi. Scenaristi, i uopšte kreativni pisci razlažu svet u kadrove i scene, odnosno u specifičan svet pokretnih slika. Razmislite na trenutak da li ste u mogućnosti da vidite pokretne slike dok:

  • posmatrate svet oko vas
  • čitate roman, dramu ili neku pesmu
  • čitate novine
  • slušate muziku
  • slušate priču koju neko priča

Scenaristi vide slike u svemu oko njih, u nekim stvarima još i više nego u drugima (slušanje muzike kao inspiracija, na primer).


klapa

Vežba 1. Napiši tri ideje za film koji bi želeo da napišeš. Šta želiš da kažeš tvojim filmom? U kom žanru bi tvoj film bio (dokumentarni, igrani, komedija, drama triler…)? Kakve filmove najviše voliš da gledaš i zašto? Zašto te privlači pisanje za film odnosu na pisanje u klasičnim književnim žanrovima?


 

Kreativni Um pisca

Ljudi sa talentom za pisanje i vizuelno mišljenje, stalno, kao hrčci, prkupljaju gomile materijala iz sveta koji ih okružuje – delove nečijeg razgovora, slike iz novina, neobične likove u samoposluzi, itd. Onda ove detalje iz života oblače i presvlače u nove likove i situacije, čudne sudbine, izmišljajući nove početke i krajeve, itd. Kako se to radi?

Uzmeš malo prašine, par čizama, konja i kolt za pojasom i – evo lika kauboja spremnog da odjaše u avanturu! Ili, mračne ulice u predgrađu, prgušeno svetlo, crno belu sliku, i cigaru koja se puši iz ugla usana neobrijanog junaka sa šeširom i – imaš krimić i “crni talas” na filmu! Zamisliš svemirski brod, nebo puno zvezda, mašinu za putovanje kroz vreme i eto naučne fantastike. Ovo je kratka skica kako pisci uglavnom provode svoje kreativno vreme. I nije baš neki opis profesije, ali je suština tu. Šta ćeš više?!


klapa

Vežba 2. Probaj da u dve-tri rečenice opišeš ideju za tvoj scenario koji koji želiš da napišeš. Izdvoj najvažnije elemente u reči iz koji bi mi shvatili o kome se žanru radi, i šta je glavna tema – ideja filma.

 


 

Treniranje vizuelnog mišljenja

I tako jednog dana dođeš na ideju da pišeš u slikama. Tja, to i nije neka mudrost, ionako voliš da gledaš filmove i serije, na internetu pratiš mnogo Youtube kanala. Imaš ideje koje u glavi deluju sjajno. Međutim, da li su tvoje ideje zaista najbolje za neki vizuelni sadržaj? Možda slike koje ti se vrzmaju u glavi više odgovaraju nekoj kratkoj priči, romanu ili pesmi? Za pisce početnike linija između ovih kreatvinih oblika izražavanja je često zamagljena. Iako na prvi pogled tako ne izgleda, razlike u ovim formama stvaranja su velike i zahtevaju različite kreativne senzibilitete.

Kada ljudi pričaju o filmovima ili serijama, oni generalno misle na filmove koje su gledali, retko kad na fllmove koje su pročitali. U stvari, kada žele nešto da pročitaju oni uzmu neki roman, kratku priču, novine, zbirku pesma i sl. Retko ko se uhvati za neki dramski tekst ili scenario, iako se i oni mogu naći na netu, ili u obliku knjige ili rukopisa (malo više treba kopati, doduše). Prosto nisu popularni kao forma za čitanje. Iz tog razloga mnogi početnici se pre odlučuju da ideje koje imaju pretoče u priču ili pesmu, pogotovu jer ne poznaju specifičnu formu pisanja scenarija li drame za pozornicu. I tako često dobra ideja za film završi u nekom drugu medijumu.

Pisanje scenarija je pre svega vizuelna umetnost i kao takva može se primeniti na čitav niz srodnih formi. Ona zahteva od pisca da na svet gleda drugačijim očima. Da brzo sažima akciju i fizičke detalje u pokretne slike. Da li ti imaš takve oči?


 

klapaVežba 3. SINOPSIS. Probaj da na maksimalno jednoj stranici A4 formata izneseš svoju ideju za igrani film. Sinopsis je najčešća forma koja još uvek nije scenario) u kojoj scenaristi predstavljaju svoje ideje producentima filma. U sinopsisu mora biti objašnjena glavna ideja/tema filma, zaplet odnosno priča u glavnim crtama, predstavljeni glavni likovi, objašenjeno o kome žanru radi, i na kraju šta je glavna poenta filma.

OBAVEZNO: ČITANJE / ANALIZA

Pre prelaska na narednu lekciju, obavezno pročitajte dodatak „Osnove filmskog jezika“ u kome je dat predlog filmske gramatike, tehničkih oznaka za pisanje scenarija, objašnjenje osnovnih termina koje se koriste u izradi scenarija za film.