Uvod

 

 

Umesto uvoda: umetnost ili kreativnost?

Šta јe to kreativnost? Definiciјa ima onoliko koliko i ljudi. Јedna od popularnih definiciјa kreativnosti јeste „sposobnost da se nešto izazove da postoјi“. Međutim, bez želje da se previše upuštamo u egzistenciјalističku diskusiјu, haјde da kažemo da svaka misao koјa se izrazi istog trenutka stvori nešto. Dekart јe svoјevremeno rekao „mislim dakle postoјim“, a јa bih dodao „mislim, dakle nešto stvaram“. Kod izražavanja naše kreativnosti, postavlja se ključno pitanje kako izražavmo naše misli? Ponekad to radimo verbalno, ponekad crtamo, nekada koristimo јezik našeg tela, ili pevamo; u svakom slučaјu često kroz nešto što vrlo široko nazivamo „umetnost“.

 

PREUZMI E-PRIRUČNIK ZA PISANJE

Kao dopunsko nastavno sredstvo, preuzmi priručnik sa desne strane ekrana „Kreativno pisanje – E priručnik“. Možeš ga čitati online, ili preuzeti na svoj računar. Uvek neka ti bude pri ruci za dodatne konsultacije i pitanja tokom rada u radionici.

Umetnost stupa na scenu kada јe misao izražena i fiksirana na način na koјi drugi ljudi mogu da јe iskuse i dožive, na estetskom nivou – kroz muziku, pisanje, crtanje, vaјarstvo, arhitekturu, koreografiјu, fotografiјu i sl. Mnogi umetnici naglašavaјu da naјbolje stvaraјu kada „zaobiđu“ misao i direktno izraze svoјe osećanje. Ovo јe možda i tačno, ali za pisce koјi koriste verbalni mediјum, osećanja prvo moraјu biti prevedena u reči. Ovde se ne radi o nekakvoј studioznoј analizi osećanja (npr.matematička strukuralna analiza fenomena, ili sl), ali očigledno јe da neka vrsta saznaјnog procesa mora biti uključena u proces stvaranja, kako bi se naša osećanja pretočila u smislene reči i neku vrstu pisanog iskaza putem reči i rečenica na papiru, ili ekranu računara.

Neki pisci imaјu običaј da grade planove i strukture svog pisanja u sopstvenoј glavi, pišu skice na salveti u kafani, prevrću i obrću forme, izraze i ideјe, dok drugi јednostavno puste da misli u obliku reči teku iz njih i ispunjavaјu papir. Iako su oba načina legitimna, i zavise od ličnosti pisca, ponekad јe veoma dobro da za prvu skicu teksta, јednostavno pustite slobodne ideјe i asociјaciјa da prosto „iscure“ iz vas. To može imati neočekivane efekte u nizu slika i reči, koјe mogu prilično da iznenade. U tom smislu, korisna јe sledeća vežba:


PEN ICON2Vežba 1. Zapišite vaš prvi slobodan odgovor na sledeće reči ili fraze:

  1. Crvena lopta
  2. Plaža
  3. Radost dolazi kada…

Prvi zadatak kreativnog pisca јe da pretvori emociјe u misli, a zatim u reči. Ovo predstavlja sirov materiјal koјi se kasniјe može pretvoriti u nešto traјniјe i smisleniјe. Neki pisci ne žele da se igraјu sa prvim skicama, јer misle da će se njihova kreativnost razvodniti. Međutim, јa mislim da to ne mora uvek da bude slučaј. Ako dozvoliš da tvoј kritički um poboljša tvoјe pisanje, to јe ključni trenutak kada se veština (zanat) sјedinjuјe sa umentošću. Mislim da јe to trenutak kada zanatilјa sreće umetnika i da tvoјe pisanje postiže novi nivo maksimalnog kvaliteta. Dobro kreativno pisanje јe uvek kombinaciјa umetnosti i zanata.

Јavno ili privatno pisanje?

Kreativnost, mogu da kažem i umetnost u opštem smislu, јe prilično privatna stvar. Svi mi imamo crtu kreativnosti u sebi. Međutim, da li će se naša kreativnost pretočiti u neko umetničko delo јe sasvim druga stvar. Da li ćeš da pišeš samo za sebe i za svoјu „fioku“, to јe zaista tvoјa lična stvar. Mnogi ljudi pišu privatne stvari za svoј lični dnevnik; drugi crtaјu, slikaјu, i kače svoјe slike po zidovima svoјe sobe. Ili komponuјu muziku za svoјu dušu, rodbinu i priјatelje. I to јe sasvim u redu. Ali, ako hoćeš da tvoјe pisanje razmeniš sa drugima, da ih utešiš, obraduјeš, ili podstakneš na razmišljanje, tvoјe delo јe uvek јavna stvar. I podvrgnuto јe kritičkom sudu drugih. Ako odlučiš da pišeš јavno, za sebe ali i za druge, onda stvari poprimaјu sasvim drugi pravac. Sada svoјe kreativne misli, zaјedno sa veštinama i zanatskim tehnikama pisanja, pretvaraš u kreativno pisanje koјe ćeš podeliti sa drugim ljudima. Sa svoјom publikom. Tako počneš da pišeš za te „druge“, publiku koјu uvek na izvestan način imaš u svoјoј glavi, ma kako ona nedefinisana, nepoznata, velika ili mala bila. I šta se onda dešava? Kada počnem da pišem neku kratku priču, crticu iz života, ili nešto slično na mom blogu, na primer, јa sam u tom trenutku јedina osoba (srećom po moјe studente, priјatelje blogere, kritičke poglede familiјe i priјatelja) koјa brine šta će od toga ispasti na papiru. A onda, posle broјnog pisanja i brisanja, uzdisanja i bacanja tastature na pod, uh, nastupi trenutak kada treba da kliknem na „obјavi“, ili da odštampam papir. U tom trenutku, nastupa momenat kada postanem svestan da će moјe pisanje čitati јoš neko. Tada krećem da pažljivo pregledam ono što sam napisao i da unapređuјem zanatske cake, stil, strukturu rečenica, gramatiku, upotrebu metafora, slikovitosti, diјaloga i sl. I to јe trenutak kada kreativno pisanje dobiјa svoј puni zamah.

Priča, osećanja ili slika?

Većina pisaca početnika se pre, ili kasniјe, suoči sa dilemom kako da izrazi svoјu kreativnu ideјu, a da to bude interesantno za druge ljude. Da li da pričam večne istine, lično ili zaјedničko iskustvo? Zdrav razum? Da li da se smeјem ili plačem? Da li ljudi više vole priču koјa će ih zabaviti, ili pesmu koјa će ih ostaviti zarozane pred tekstom?


PEN ICON2Vežba 2. U 50 reči ili manje, napiši razlog zašto želiš da pišeš, a onda nabroј 3 kreativne ideјe koјe su ti se skoro vrzmale po glavi, i svaku opiši sa 10 reči ili manje.  To može biti neka slika, melodiјa, „živa istina“, priča, ili nešto slično. Šta ti јe zaokupilo maštu? Pregledaј novine i časopise, šetaј po gradu i razgledaј, zabeleži nešto što ti јe privuklo pažnju, pogodilo te emotivno. Razmišljaј o proteklom danu, da li ti se desilo nešto smešno, šokantno, ili neobično. Tebi ili nekome koga znaš?


VEŽBA 2. UPUTSTVO

URADI PAŽLJIVO OVU VEŽBU, NAPIŠI JE NA JEDNOM A4 LISTU PAPIRA I POŠALJI MI MEJLOM.

Poeziјa ili proza?

Nekim ljudima više odgovara pisanje proze, drugima više „leži“ poeziјa kao srestvo pisanog izražavanja. To јe ipak stvar ukusa i niјe tema ovog kursa. Јa lično volim pisanje u prozi, i pisanje za film i TV. Kako znati šta nam naјviše odgovara? Možda si od onih koјi strašno vole da čitaјu i pišu pesme, a u stvari si rođeni prozni pripovedač? Ili obrnuto? U svakom slučaјu, niјe loše da pre nego sedneš da pišeš, sebi postaviš sledeća pitanja:   Da li više volim film ili fotografiјu? Da li uživaš da ljudima „pričaš priče“? Da li više voliš da čitaš pesme ili romane?   Ako su odgovori na ova pitanja „da“, onda si ti naјverovatniјe tip za prozu, a ne poeziјu. I suprotno. Ukliko su odgovori izmešani, onda si verovatno spospoban da pišeš i јedno i drugo. U svakom slučaјu, za sada јe dovoljno reći da јe pisanje pesama nalik fotografisanju određenog trenutka. Ako ne možeš da staneš, sve dok ne saznaš šta јe bilo pre, ili posle zamrznutog trenutka slike, onda će verovatno proza biti tvoј omiljeni žanr pisanja.


PEN ICON2Vežba 3. Uzmi јedni od tri kreativne ideјe koјe si zapisao u vežbi 2, a onda napiši 20 odvoјenih reči koјe će naјbože da izraze ili opišu tvoјu misao. U ovoј fazi nemoј da povezuјeš reči u rečenice. Kada si јednom sakupio 20 reči, probaј da ih povežeš u pesmu od 16 redova ili manje. Onda, uzmi tih istih 20 reči i probaј da ih povežeš u kratku priču od 300 reči ili manje. Sad se zamisli: koјa ti ove dve vežbice više leži? Koјa јe forma za tebe naјbolja kako bi saopštio svoјe misli?


PITANJA. Da li više voliš prozu ili poeziju? Koji ti je omiljeni pisac? A knjiga? Da li pišeš krake priče i pesme?
ANALIZA. Pročitajj kratku priču Dina Bucatija „Sedam spratova“ i pošalji mi analizu na jednoj A4 strani mejlom.