Poezija uvod

Šta je to poezija?

Pitanje “šta je to poezija?” izgleda prilično lako za odgovor. Ako je tekst rimovan i ima klasičan metar (vrsta ritma), verovatno je u pitanju pesma. Po principu “ako hoda kao patka, kvače kao patka, izgleda kao patka, mora da je patka”.

Problem je u tome što se danas mnoge pesme ne rimuju, niti se uklapaju u neku od formi iz teorije književnosti. I ako tragate za odogovorom na pitanje šta je to poezija, naći ćete mnogo izjava i tvrdnji o tome kako je poezija izuzetno važna i značajna umetnička i književna vrsta, kako ona predstavlja suštinu izražavanja našeg sveta, kisonik koji nas održava u životu i tome slično. Iako su neke od ovih izjava veoma zanimljive, i nisu baš od neke pomoći ako zaista tražite neko jednostavno objašnjenje i pravo značenje. Jedan od razloga zašto je teško odgovoriti na ovakvo pitanje je u tome što se ljudi uopšte ne mogu da slože šta se može smatrati poezijom i pesništvom, a šta ne.

Međutim, ono oko čega se većina slaže jeste da ipak postoje neke generalne razlike razlike između poezije i proze (proza je pisanje koje nije poezija), koje se mogu koristiti oko definisanja toga šta je to poezija.


 

pitanje1PITANJE: Koju vrstu  poezije najviše volite da čitate/pišete? Pošaljite mi nekoliko vaših pesama o objasnite kako su nastale i zašto?

 


Definicija poezije – strukura pesničkog reda.

Najlakši način da se prepozna poezija (setite se one priče o patki, s početka lekcije), je da ona izgleda kao poezija, odnosno pesma. Dok je proza tekst organizovan u rečenice i pasuse, poezija je obično organizovana u redove, ili linije.

Evo jednog primera kako izgleda poezija, u obliku jedne pesme:

Branko Miljković, Bol i sunce.

To u šta se sjaj i bol pretvara, isto
biva: ljubav koju još pesnik ne reče,
jarki cvete kojim vrtovi se leče,
iz probitog nerva rasteš bolno i čisto.

Daj mi da vidim svršetak tvog leta,
mir tvoga kretanja što mi nemir snio,
i nepokretnost moja kad sam mrtav bio
sam u svom srcu bez munje i cveta.

Gde je uteha za ono što znamo,
nada bez onoga koji se nada, san
bez onoga što sanja, svet bez seni!

Je li to ljubav što se iz srca tamnog
u vatru premešta, iz vatre u dan,
ljubav van nas i u uspomeni?

A sada, deo ove iste pesme, napisan u prozi:

To u šta se sjaj i bol pretvara, isto biva: ljubav koju još pesnik ne reče,jarki cvete kojim vrtovi se leče,iz probitog nerva rasteš bolno i čisto.

Ako odštampate ovu stranicu teksta u prozi, kraj jednog reda zavisi od margine stranice. Što je veća veličina slova, ili margine, redovi teksta će biti kraći. Međutim, u poeziji pesnik sam određuje gde se red pesme završava. Ovaj izbor je od suštinske važnosti kako ćemo čuti i videti jednu pesmu. On utiče kako ćemo brzo ili sporo čitati, i gde ćemo napraviti pauzu u čitanju. Takođe ova odluka utiče i na to koje će se reči posebno izdvojiti, kako će pesma izgledati na stranici. Na primer, da li će oko pesme biti dovoljno praznog belog prostora, što će nam dati osećaj lakoće i vazduha, ili će reči biti spakovane gusto i čvrsto zajedno uvezane?


penlogo

Vežba 1. Napiši jednu tvoju ideju u nekoliko rečenica, a onda probaj da od nje napraviš tekst u prozi, a zatim tekst u obliku pesme. Napiši šta ti se čini da je bolje i pošalji mi vežbu mejlom.


 

Definicija poezije – važnost fizičkog aspekta jezika.

Poezija, mnogo više nego proza, komunicira putem načina kako reči zvuče i izgledaju na stranici.

Razislite o tome kako muzika čini da se osećamo – ljutito, nervozno, mirno, tužno, trijumfalno. Poezija radi na sličan način. Ali, umesto zvuka i ritma stvorenog od strane muzičkih instrumenata, ona koristi zvuk i ritam reči. U pesmama sa dobrom lirikom, melodija se kombinuje sa rečima što sve zajedno stvara prilično intenzivna osećanja. Slično tome, u poeziji zvuk reči radi zajedno sa njihovim značenjem, kako bi se proizveo što dublji emocionalni doživljaj.

Izgled napisane pesme na stranici papira dodaje još jednu dimenziju. Neke pesme imaju mekane oblike, neke veoma izražene i delikatne granice, a neke guste, teške obline. Prelom redova vodi naš pogled na tačno određena mesta u pesmi. Postoje čak i pesme koje namerno imitiraju ono o čemu je reč u pesmi, na primer pesma o vodopadu može imati oblik redova koji se proispaju i “padaju”, preko stranice, nalik na tokove jednog vodopada.


 

penlogoVežba 2. Pesmu koju si napisao u vežbi 1, (ili uzmi pesmu koju si ranije napisao) i probaj sada da je napišeš na dva načina: gusto i teško, i lako i lepršavo. Pošalji mi obe verzije mejlom i napiši kakve si efekte dobio na ova dva načina.


 

Definicija poezije – koncentrisani jezik.

Reči u pesmi rade nekoliko stvari u isto vreme. Prenose nam značenja s jedne strane, a sa druge bude nam emocije svojim zvučanjem. Čak i njihovo značenje može da se odvija na više nivoa. Iz tog razloga, jedna od najvažnijih karakteristika poezije je kompresija, zgusnutost, koncentrovani jezik. Kad kažem “koncentrovani”, ne mislim u smislu obraćanja posebne pažnje. Više je nalik na koncentrisani sok od pomorandže, ili koncentrovani prašak za pranje veša. Dovoljno je pola merice ovakvog praška koji će uraditi istu stvar kao i puna merica običnog praška za veš. To znači da poezija ima u sebi više značenja nego klasična količina tekste napisanog u prozi. Kao kod koncentrovanog soka od pomorandže, iz koga je izvučena suvišna voda, tako je i poezija intenzivirana uklanjanjem suvišnih reči. I to je razlog zašto su pesme obično kratke.

Definicija poezije – emotivna, ili iracionalna veza.

Proza se obično obraća logičnom delu našeg uma. Ona objašnjava i opisuje stvari, dajući im smisao. Poezija radi isto to, ali ima tendenciju da uposli i naše emocije i iracionalni deo našeg uma u isto vreme. Često, neki delovi pesme se trude da govore direktno našim emocijama. To prouzrokuje kod čitaoca osećanja radosti, tuge, nemira ili lepote, često nam izaziva suze ili smeh, čak i kada nismo sigurni zašto reagujemo na takav način.

Jedan od načina kako to radi pesma jeste i kroz zvuk. Poezija često sugeriše određene stvari daleko izvan onoga što je konkretno napisano. Ona može da proizvede veoma jake emocije a da to nema nikakve veze sa onimšto pesma opisuje, već ima veze sa čitaočevom imaginacijom. Neki delovi pesme mogu izgledati kao snovi iz tako dubokih mesta u našem umu, da čak ni pisac pesme ne mora uvek biti siguran o čemu se radi. Jednostavno dotakne nešto duboko u nama.


penlogo

Vežba 3: Pročitaj Jesenjinovu pesmu o keruši iz dodatka sa desne strane i napiši na jednom listu papira kako je i na koji način pesnik izazvao snažne emocije u ovoj pesmi, i kako ih je preneo čitaocima. Analizu pošalji mejlom.


 

imagesANALIZA: Otvori dodatak sa desne strane „Vrste poezije“, pročitaj tekst i objasni koja se vrsta poezije tebi najviše dopada i zašto voliš da pišeš baš u takvoj formi.