fbpx

УМРЕТИ  ХОДАЈУЋИ

Početna Forumi KREATIVNO PISANJE УМРЕТИ  ХОДАЈУЋИ

Gledanje 5 niti odgovora
  • Autor
    Članci
    • #28428
      Jedna
      Учесник
      • Teme: 13
      • Odgovori: 212
      • Ukupno: 225
      • Heroj
      • ★★★★

      Једна од најбољих, а истинитих херојских прича друге половине  ХХ века, прича о преживљавању и борби за живот, по мени је она о уругвајском рагби тиму,  чији се авион  руши негде високо у  Андима, у петак,  13 октобра 1972 године. Чланови тима  и њихове породице су  у тренутку пада путовали  на утакмицу  која се трабала одиграти у суседном Чилеу. Насрећа се одиграла баш када су прелетали планински венац Анда.

      Од четрдесет и пет путника преживело је двадесет и осам. Првих дана неки од њих подлежу задобијеним повредама, а још осморо страда од налета лавине. За остале то постаје прича о борби за опстанак, за живот, о храбрости, вољи и непосустајању по никаквој цени,   у условима када скоро да не постоје шансе за успех и спас.

      Та прича о њиховом преживљавању високо у планинама, где их нико није могао открити,  чак целих седамдесет и два дана, без хране и воде, без заклона од хладноће,  на висини од 3 500 метара,  је фасцинантна и заслужује да буде поново испричана.

      Дуга агонија преосталих четрнајсторице  преживелих завршава се спасилачком акцијом, али тек пошто двојца од њих, млади Нандо Парадо и Роберто, студент медицине, успевају да пређу Анде пешице, без зимске опреме и са минималним изгледима за успех тог подухвата. У току десет дана,  прећи ће око шездесетак километара и стићи до првих насеоба у подножју планина и тако донети неопходну помоћ.

      Оно што причу чини још занимљивијом  је податак да  Нандо, који данас ради као мотивацијски говорник и бизнисмен, у то време није никакав упечатљиви лик, већ само обичан симпатичан момак из тима,  кога не красе никакве лидерске способности.

      Не издваја се по ничему од осталих. Чак што више, по његовим сопственим речима, у то време он живи лагодним и безбрижним животом, не размишљајући пуно о будућности, без сопствене иницијативе,  пратећи углавном пут којим су кренули други.  Чак је и факултет одабрао само због тога што су се на њему уписали његови пријатељи. У својој аутобиографији он ће касније написати:

      (…) Прошао сам цело то лето играјући рагби, јурећи за девојкама и возећи мој мали рено по плажама Пунта дел Есте. Посећивао сам забаве и лежао на сунцу, живео за тренутак, остављајући да ме носи струја, чекајући сопствену будућност да се покаже сама, увек срећан ако могу другима допустити да воде напред (…)

      А онда, судбина се уистину показала и донела му право изненаћење. Његова сестра и мајка су с њим у авиону. Неће преживети пад. Данима он лежи  поврећен и обузет тугом и осећањем трагичности, сасвим пасиван и обамро. А онда, одједном, ствари се потпуно мењају.

      У овим ванредним условима, овај нетипични херој преобразиће се у правог вођу,  који преузима судбину, своју и других, у сопствене руке. Организује их и планира на изглед немогућу акцију. Кренуће да донесе помоћ. Исход такве одлуке је спас за све њих.

      Од целе приче, оно што је мени оставило највећи утисак је тренутак кад Нандо у разговору са Робертом, непосредно после  успињања на прву висораван изнад места несреће, док гледа пред собом непрекидан низ планинских превоја, који досежу у недоглед, каже:

      „ Да, ми ћемо највероватније умрети, али ће бар то бити  ходајући.“

       

      Највећи дар судбине је шанса „ да се умре ходајући“. Ходајући у сусрет усуду. Борећи се. Не чекајући пасивно предан и немоћан. То је задња милост, коју овај сурови свет може да пружи једном човеку. Фер шансу, покушај,  да свој живот спаси или преда борбом. На ногама.

      Нандо то успева. Побеђује судбину у том свом покушају. Уместо да седи у снегу и леду на некој неприступачној и безименој тачки у Андима, чекајући спас од других који никако није долазио, изабире да хода и ако и умре,  да то учини у покушају да се супротстави околностима, природи, судбини која га је тамо, на то место, безмилосно бацила као што ветар оддува зрно песка.

      Капитен тима, најјачи мећу њима и доскорашњи лидер групе, гине у налету лавине. Слаб ће постати јак, а онај који је јак ослабиће. Такав је  понекад живот. Непредвидљив.  Пун изненађења. И не увек неко зна, шта у себи  носи.

      Свако може успети. Све што треба је устати и покушати да се барем          „ умре ходајући“ ако су већ шансе да се преживи неизрециво мале. Онај ко тај пут може да изабере, стварни је животни херој. Тај избор  је оно по чему се  снажни разликују од осталих.

      Ниједна битка није унапред изгубљена. Ниједна судбина унапред закључана. Сваки човек може у одређеним околностиме  постати херој. Или кукавица. Свако изабере сам. У васиони, и испод звезда, све је увек могуће. Никад се не треба предавати и подлезати малодушности.

       

      ·       У филму „Живи“, снимљеном по овој истинитој причи, глумац Итан Хоук је у  улози Нанда Парада.

       

       

    • #28429
      Nataša Nikolov
      Модератор
      • Teme: 58
      • Odgovori: 353
      • Ukupno: 411
      • Heroj
      • ★★★★

      Čini mi se da je Nando od onih koji vole život, pa mu je to dovoljna motivacija da se za njega i bori u ekstremnim uslovima, dok je u običnim zadovoljan samim uživanjem u životu. Lideri su uglavnom ambiciozni ljudi koji su takmičarski nastrojeni, pa ako proračunaju da imaju male šanse za uspeh, može da ih ophrva malodušnost. Ali ovo su pre svega moje nenaučne špekulacije, sam život je velika tajna koja nadrasta skromno iskustvo prosečnih ljudi.

      Inače volim filmove katastrofe, fascinira me kako preživela grupa vrlo brzo uspostavi hijerarhiju, kao i preobražaji koje učesnici doživljavaju. Tek u ekstremnim uslovima možemo da vidimo ko je kakav zaista jer padnu maske koje ljudi nose u civilizovanim i pacifističkim okolnostima.

       

    • #28430
      Jedna
      Учесник
      • Teme: 13
      • Odgovori: 212
      • Ukupno: 225
      • Heroj
      • ★★★★

      Sasvim se slažem Nataša. U realnosti  lideri su uglavnom ljudi koji  su vučeni nekom ambicijom, možda pragmatičari čak materijalisti. Nije da ja imam nešto protiv amicije, ali nije ni uzbudljiva ni romantična .

      Ali su zato knjige i priče pune ovih, takozvanih,   slučajnih junaka ( unlikely heros ) .

      Možda mi je baš ovaj Nando zbog toga bio drag,  što mi je spojio priču i realnost. Pomešao je ta dva sveta.  Put heroja ( kako kaže Džozef Kempbel ) je struktura svakog dobrog filma  i knjige  🙂

      A zbog nečeg i ja volim  filmove i priče katastrofe, u kojima se  svakodnevni život preokrene naopačke i  junaci se nađu u nepredviđenim okolnostima kojima se moraju prilagoditi. I onda uvek imam neki alter ego svoj, koji je junak priče  pa tako …

    • #28431
      Nataša Nikolov
      Модератор
      • Teme: 58
      • Odgovori: 353
      • Ukupno: 411
      • Heroj
      • ★★★★

      Na zalost sad imamo prilike da vidimo kako se vampirski uzdižu ljudi čiji su životi inače prazni, pa se u tom vakuumu ugnezdila ova nazovi svrha…a prokrastinatori će uživati, konačno imaju opravdanje za bolesnu pasivnost…Vorholovih pet minuta slave u narodnom tumačenju 🙁

    • #28432
      Jedna
      Учесник
      • Teme: 13
      • Odgovori: 212
      • Ukupno: 225
      • Heroj
      • ★★★★

      Svet se prepunio anti-junacima 🙁  Meni je njih dosta.

      I što kaže Miss Marple (Kod Bjelog konja):  „Zlo je moćno. Nekad moćnije od dobrote. Među nama  je. Mora biti prepoznato. Prepoznati ga  i suprotstaviti mu se . Ili to ili će nas tama progutati“ ( svašta gledam ili čitam ovih dana pa sam puna citata :))))

      Nadam se da je svetu ipak ostalo i  dovoljno heroja , pa  kako bude

       

    • #28433
      Darko Tadic
      Главни мајстор
      • Teme: 19
      • Odgovori: 181
      • Ukupno: 200
      • Heroj
      • ★★★★

      Da ovo je izvanredna životna priča..čitao sam knjigu i gledao film…To je večna priča o ljudskosti, podivizima, herojstvu i ideji šta je to Čovek. Poučna priča za sva vremena, pa i za danas.

Gledanje 5 niti odgovora
  • Morate biti prijavljeni da biste odgovorili u ovoj temi.
Scroll Up