fbpx

Puškom… Na koga? – Deo prvi

Početna Forumi PROZA Puškom… Na koga? – Deo prvi

Gledanje 3 niti odgovora
  • Autor
    Članci
    • #28598
      Ivana Lazarević
      Учесник
      • Teme: 6
      • Odgovori: 13
      • Ukupno: 19
      • Mudrica
      • ★★

      Svet je spavao dubokim snom punim košmara, a on, ljudska i moralna olupina morao je da ga spasava. Ili da zakuca poslednji ekser i uništi sve za opšte dobro.

      Umoran svet, truo, duboko bolestan, jedva se drži u životu, diše na škrge i guta na silu. Vreme mu je. On je morao da ga spase ili satre do kraja. Čime? Pušku u ruke pa uperi. U koga? Ne zna…

      Očaj mrači njegovo lice i upliće se duboko u njegovu dušu.

      – khrhh – prolomi se neki glas iz magle – Ovo! Ovo zemlju da brani! – gunđao je njegov sused. Glas nagrižen kašljem, duvanom i mržnjom parao je uši. – Pu! – pljunu i rečima isprati zvuk pljuvačke koja se razbija o prljavi asfalt.

      – Vidi! – nastavlja – Ono! Ne zna da ide, ne zna kuda će, ne zna čemu. A ono treba da nas čuva.

      Mitar opet o vojsci i nekom momku koji se tetura, sređen i pijan. Baš on, Mitar, koji je od prethodna dva rata bežao u kafanu a pušku skrivao pod krevet. Junak, rezervista, na papiru. A u životu pijanica, prosjak i ološ.

      Svet se muči i pati, crkava kao ranjena zver i moli za kraj. Dosta mu je. Umoran je taj jadni svet koji toliko voli. Umoran. Izgubio lice, isprao oči, okaljao obraz. Šta je ostalo od njega? Šta da se sačuva? Za koga? Ne, ne može. Pušku u ruke pa uperi. U koga? Pa… u sebe.

      A ono nešto? Heroji, junaci, životi koji su obećavali da ipak postoji neko svetlo, nešto ka čemu da se uperi svaki dan. Zar su svi oni bili naivni, podlaci i lažovi? Oni su verovali u svet koji mi gubimo. Davali sve za njega. Ženu, decu, kuću, želje, život… Sve! I nisu pitali čemu, oni su znali…

      Naslanja se na zid i pušta da polako klizi niz njega. Ne oseća kako hrapava fasada grebe kožu i cepa mu onu jedinu tanku bluzu koja mu je ostala. Klizi i zavlači se pod smrdljivo ćebe koje mu je i utočište i beg godinama. Koliko godina? Zar je i bitno. Kao da vreme uopšte i prolazi… A ne prolazi, zna on, samo se vrti u krug i obnavlja.

      Smrad ga teši. Njegov je. Kiseo i poznat. Da ne zna za bolje rekao bi da je to dom. Šteta što zna. Spašavao je on taj svet već jednom. Vodio mase, mislio da razume. Dao i sam sve što je imao za strast, za ljubav, za ono nešto više. Dao sve, a ostalo samo ćebe, jedna torba i pijani Mitar da ga teše.

      Dobili su ga na foru. Naučili da ne misli. Bacali s jedne zablude na drugu, s jednog ometača pažnje na drugi. Oni bacali, a on dopuštao. E slavna budalo. Naivna. Slepa. Svetu si obećavao buđenje a ti sam spavao dubokim snom punim košmara.

      – Zavuci se pod ćebe i ugini. – govori sebi s nadom.

    • #28600
      mbd.zeka
      Учесник
      • Teme: 41
      • Odgovori: 426
      • Ukupno: 467
      • Heroj
      • ★★★★

      👌

    • #28608
      Nataša Nikolov
      Модератор
      • Teme: 65
      • Odgovori: 402
      • Ukupno: 467
      • Heroj
      • ★★★★

      Zaintrigirani smo i čekamo nastavak 🙂

    • #28637
      Ivana Lazarević
      Учесник
      • Teme: 6
      • Odgovori: 13
      • Ukupno: 19
      • Mudrica
      • ★★

      Hvala ljudi 🙂 nastavak je u izradi

Gledanje 3 niti odgovora
  • Morate biti prijavljeni da biste odgovorili u ovoj temi.
Scroll Up