fbpx

Koliko često treba da objavljuješ na blogu?

BINGO. Ovo je pitanje svih pitanja za svakog Blogera. I jedno od prvih pitanja u radionici pisanja za Blog, koje mi svi, ali obavezno svi blogeri uvek postave. To je izgleda tolika muka i dilema, da zaboraviš na pisanje. A odgovor može da bude još veća muka, kod mnogih “stručnjaka” ili “umetnika pisane blogerske reči…

TEHNIKE PISANJA: Pokaži a ne govori

“Pokaži a ne govori”! Koliko puta si sreo ovaj savet na časovima srpskog, u radionicama i sajtovima koji se bave kreativnim pisanjem…I ovo je jedna od omiljenih tema u radionicama kreativnog pisanja. Toliko, da je u radionici ovoj temi i vežbama posvećena čitava jedna lekcija. A opet…

Marina Sabo: Pišem, znači dišem.

Autor: Marina Sabo Od kada znam za sebe uvek sam znala lepo da pretočim svoje misli na papiru. Uživam dok se poigravam sa rečima, dok plešem sa njima na praznom papiru. Dok zajedno osvajamo tu belinu ispunjavajući je svakim korakom, svakim pokretom, jer za mene je ovo ples. Moje je vam pružim ruku, vaše da […]

TEHNIKE PISANJA: Monstrum ispod kreveta

Svi smo imali noćne more barem jedanput u životu. Ja se uvek potrudim da moje i zapišem. Kasnije se uvek ispostavi da je to dobra stvar za brojne ideje u pisanju, čak i ako ne pišem nekakvu horor priču. Povremeno, strah je koristan. Prodrma. Tera da razmisliš i zamisliš. Strah odlično funkcioniše u svakodnevnom životu, a u pisanju još više. Zašto je strah tako važan u našim životima?

Stefan Megić: Zašto pišem – Vrati mi nebo da stanem!

Autor: Stefan Megić Težim svom nebu, izmišljenom, surovom. Čovek bez granica tiho korača želeći da ispod usijanog plašta i papira pronađe svoj lik. Ostao je samo odjek; poslednja nota pred novi život. Kažu da muškarac ne zna kako je roditi. Svakoga dana živim u postporođajnoj depresiji. Moja deca su pesme, tekstovi, priče; koje poslednjom tačkom […]

Spavao sam sa svojim čitaocima!

Moram nešto da priznam. U proteklih nekoliko godina spavao sam sa mnogim čitaocima i pratiocima sajta Kreativno pisanje. I to ne jednom, već stotinama puta. Možda čak i hiljadu. Spavao sam sa ženama. I sa muškarcima. Sa mladima i starima, uspešnim i neuspešnim. Sa svima sam išao u krevet, nekad i više puta dnevno. Da li mi veruješ?{…]

THE END: 9 efektnih načina da završiš priču

Najgora stvar koja može da ti se desi jeste da pišeš, pišeš, brišeš, pa opet pišeš, i stigneš nekako do kraja i onda…ćorak. Nema kraj. Ima kraj, al ti se ne sviđa. Kum ti je rekao da ne kapira. Žena ti kaže da je bezveze. Familija ti je razočarana. Urednik u izdavačkoj kući misli da bi to sve trebalo drugačije. A ortak u kafani da bi on to različito napiso, samo da ga ne mrzi.

Kako pisati istinitu priču?

Pisanje priče, koja je zasnovana na istinitim događajima, uopšte nije tako jednostavno kao što na prvi pogled izgleda. Prozni pisci, romana i kratkih priča, moraju da znaju kako da koriste prave detalje iz života, i da znaju kada takvi detalji prosto ne funkcionišu u priči. Pisanje o tvom stvarnom životu i realnim ljudima i događajima može biti vrlo insipirativno, ali u isto vreme i vrlo opasna rabota.Zašto?[…]

Zašto NE treba da budeš pisac!

Bio sam pre neko veče na jednoj književnoj večeri u jednoj od gradskih biblioteka. Pozvan od strane prijatelja, pa njegovog prjatelja. Čuli da imam neke veze sa pisanjem. I tako. Skupilo se neko šareno društvo, uglavnom pisaca u pokušaju i rodbina i prijatelji autora. […]

IZ RADIONICE: Dužina rečenice – tačka je majka pisanja.

Još tamo u srednjoj školi, sećam se i dan danas kako me je srpkinja gnjavila na časovima maternjeg kako je tačka prvo i osnovno pravilo svakog pisca. Rečenice dužine domaće kobaje bile su bauk, koji je budućim piscima uterivao strah u kosti. Tada su nas učili da variramo dužine rečenice jer ćemo dosaditi čitaocima ili, još gore, pokazati se kao totalni amateri u pisanju. […]

Scroll Up