Piše: Radovan Treći Jovičić Često mi јe postavljano sledeće pitanje: ako se sportista usavršava treniraјući, student učeći, kako da se usavršava pisac? Imao sam prilike da čuјem razne odgovore što od pisaca, što od profesora književnosti ili kreativnog pisanja. Iz svega što sam čuo, razvio sam svoјe mišljenje na tu temu. Tehniku spisateljskog treninga […]
Odlučio si da se baviš pisanjem. Ili se pisanje već bavi tobom, što je ista katastrofa. Ok. Pišeš svoj dnevnik, blog, kratke priče. I onda jednog dana rešiš da napišeš svoj prvi roman. I pomisliš: šta je bolje nego da već gotovu priču razvijem u pravi roman? Hit. Bestseler. Kako da to uradiš? I da li to uopšte treba da radiš?
Postavka u pisanju, odnosno mesto dešavanja priče, vreme i prostor, su važni elementi svakog pisanja, bez obzira da li se radi o prozi, pričama, romanima, poeziji ili nekim drugim žanrovima. Fizička lokacija i vremenski period dešavanja radnje, može da ima izuzetno veliku uticaj na tvoju priču. Kako kreativan pisac može da iskoristi postavku za svoje pisanje?
Da li voliš da pišeš tri tačke? I ja! Te tačke mogu da budu tako dirljive, mali znaci interpukcije koji govore tako mnogo. Ali. Ako se koriste na pogrešnim mestima, mogu da izgledaju napadno, suviše dramatično, glupo, trapavo, nepotrebno…Zar ne?
Ako si kreativna osoba, sigurno si se, pre ili kasnije, susreo sa nečim što se zove “trenutak gluposti”, ili kreativna blokada u pisanju. Ne moraš da budeš baš pisac da bi ovo iskusio. Zato što se ovo događa svim kreativnom ljudima – slikarima, muzičarima, glumcima, programerima…Odnosno svim onima koji kreativno žive i stvaraju. I svi su oni podložni ovim zastrašujućim trenucima, kada misle da im je mozak zauvek umro.
Tvoj blog nisi ti. On nije tvoja ličnost. On nije tvoj mozak, telo, niti tvoje životno iskustvo. On ne misli sam za sebe. I nema dušu. Ali mu treba glas. Zato mu daj glas. I neka bude jedinstven!
(VEŽBE IZ RADIONICE: ESEJ) Rešio sam da postanem čarobnjak, ili barem Guru neke nove psihoterapeutske metode za nesrećnike koјi imaјu neki problem a ne znaјu kako da ga reše. I da zaradim PARE. Velike PARE. Nek ide život. Smučilo mi se da mislim, a nema leba da јedem. Izdržavam decu (50% svih troškova i […]
Pisanje poezije je za mnoge pisce kao vazduh koji moraš da dišeš svaki dan. Način da se emocije i misli ujedine u jednu reč. Rečenicu. Ili samo u nagoveštaj. Ali, za mnoge početnike uvek ostaje moćna dilema: da li ja stvarno pišem dobro, ili me samo hvale (lajkuju) da me ne uvrede?
-Kako znaš da je to sad ona prava ljubav? Kako znaš da nije opet samo dobro ‘upakovana’ obmana, iluzija, zaslepljenost? Kako znaš ovog puta da je to ‘ono’ pronalaženje drugog dela tvoje duše, ta jaka, nevidljiva a neraskidiva povezanost? Kako? – I nemoj mi samo molim te reći da se to oseti i da […]
Pojeo sam komad reči, izuo stare cipele, zapitao se kako preko pesme preći i šta su zapravo htele te reči. Pesmu da napišem iz ničega da stvorim, hiljadu stvari u jedan dan da stavim, sa mišlju o pesmi da se borim, prastare idole da slavim. Video sam njene oči u polusnu vremena, […]