fbpx

VEŽBE IZ RADIONICE: POEZIJA?

(IZVOD IZ LEKCIJE U RADIONICI KREATIVNOG PISANJA)

Šta je to poezija?

Hajde, onda, da priču o pisanju poezije počnemo sasvim ispočetka. Nekada je na pitanje “Šta je to poezija” bilo lako dati odgovor. Ako je pesma bila rimovana i imala odgovarajući metar, verovatno se radilo o pesmi. Međutim, stvar pogotovu danas nije tako jednostavna. Ne uklapaju se sve pesme u ovu tradiocionalno šemu rime i metra. I kada danas prisustvujete nekoj raspravi o tome šta je to poezija, često ćete čuti brojne i zbunjujuće definicije, opaske, komentare kako je poezija zapravo suština sveta, kiseonik koji je neophodan da bi smo se osećali živim, itd. Mnoge od ovih definicija jesu interesantne, ali nisu baš od velike pomoći kada pokušamo da damo pravi ili zadovljavajući odgovor.

Međutim, ipak možemo da navedemo neke razlike između proze i poezije, koje možemo koristiti kako bi definisali šta je to poezija. Barem za školske potrebe jednog ovakvog priručnika iz osnova kreativnog pisanja.

Definicija poezija – linijska struktura. Najlakši način da se prepozna poezija je da ona obično i izgleda kao poezija, odnosno pesma. Dok je proza organizovana u rečenice i pasuse, poezija je najčešće organizovana u redove ili linije. Evo, na primer, deo poeme “Emina”, Alekse Šantića:

Sinoć, kad se vratih iz topla hamama,

Prođoh pokraj bašte staroga imama;

Kad tamo, u bašti, u hladu jasmina,

S ibrikom u ruci stajaše Emina.

A sada isti deo pesme organizovan u pasuse kao da je proza.

Sinoć, kad se vratih iz topla hamama, prođoh pokraj bašte staroga imama. Kad tamo, u bašti, u hladu jasmina, s ibrikom u ruci stajaše Emina.

Obično, kada pišete i štampate prozu, kraj reda zavisi od toga gde se nalazi margina u dokumentu. Sa većom veličinom slova, ili većom marginom, redovi su kraći. Ali u poeziji, pesnik odlučuje gde će završiti red. Ovaj izbor suštinski određuje kako ćemo čuti i videti pesmu. Takođe, on utiče koliko brzo ili sporo čitamo, i gde ćemo zastati, odnosno napraviti pauzu u čitanju. To uzrokuje i da se pojedine reči istaknu, manje ili više, da zazvuče i odjeknu u našoj svesti na pravi način. Osim toga, ovaj izbor utiče i kako će pesma izgledati na strani. Na primer, postojanje mnogo belina (praznog prostora između i oko stihova), daje nam osećanje vazdušatosti i lakoće; ako su reči gusto pisane zajedno, imamo osećaj težine, i sl.

 

Definicija poezije – važnost fizičkog aspekta jezika. Poezija, za razliku od proze, mnogo više komunicira sa čitaocem putem načina kako napisane reči zvuče i načina kako izgledaju na stranici.

Dobar način za razumevanje ove suštinske odlike poezije je da uporedite kako jedno muzičko delo čini da se osećamo srećno, ljutito, tužno, uznemireno, spokojno, pobednički. Pesme funkcionišu na sličan način, ali umesto zvuka i ritma stvorenih putem instrumenata, koriste zvuk i ritam reči. U muzičkim pesmama sa dobrom lirikom, melodija se kombinuje sa rečima kako bi se evocirala intenzivna osećanja. Slično tome, u poeziji, zvuk reči stvara zajedno sa njihovim značenjem provocira intenzivne emocije u doživljaju pesme.

Izgled pesme na papiru dodaje poeziji još jednu dimenziju. Za razliku od muzičkog dela, kada prilikom slušanja obično ne gledamo u note na papiru, mi smo u prilici da vidimo reči. Neke pesme imaju mekan oblik, neke vrlo delikatne obline, neke opet imaju teške, guste forme. Prekidi u linijama vode naše oči na tačno određena mesta u pesmi. Postoje čak i neke pesme koje svojim oblikom imitiraju temu pesme: na primer neka pesma o vodopadu može rasporedom svojih “padajućih” redova na papiru vizuelno asocirati na pad vode i sl.

 

Definicija poezije – koncentrisani jezik. Reči u pesmi ispunjavaju nekoliko funkcija istovremeno. Jedna od funkcija je igra značenjem, a druga njihovim zvučanjem. Čak i značenja u pesmi mogu da funkcionišu na nekoliko nivoa. Jedna od važnih karakteristika poezija je sažimanje, ili vrlo koncentrisani jezik. Pri tom,ovde ne mislim na koncentraciju u smislu isticanja samo najvažnijih reči; koncentracija se ovde odnosi na ideju da se sa što manje reči isto ili čak i više kaže, kao kad bi se za istu stvar upotrebila veća količina reči. Ovde je stvar u koncentraciji na suštinu, što znači da dobra pesma ostvaruje uspeh tako što uklanja nepotrebne reči i intenzivno deluje na čitaoca pažljivim izborom kvalitetnih reči. To je često i razlog zašto su pesme obično kratke.

 

Definicija poezije – emocionalna ili iracionalna veza. Proza se, u najvećem broju slučajeva, obraća logičkom umu čitaoca. Ona objašnjava i opisuje stvari, ljude i događaje, daje smisao i značenje idejama i pojavama. Poezija radi to isto, ali takođe ima tendenciju da značajno “radi” na emocionalnom i iracionalnom planu u isto vreme. Ponekad se čini da jednim delom pesma direktno utče ili se obraća emocijama čitaoca. Tako čitaoci postaju uznemireni, radosni, tužni, plaču, a da čak i ne mogu da budu sigurni zašto se tako osećaju.

Jedan od načina zašto poezija tako funkcioniše jeste – zvuk. Osim toga, pesme imaju običaj da sugerišu određene emocije i stavove čak i kada se čini da o tome direktno ne govore. Često se događa da pesma proizvodi snažne emocionalne reakcije koje nisu u direktnoj logičnoj vezi sa onim što se opisuje u tekstu, već ono što čitaoc zamišlja u svojoj glavi. Pojedini delovi pesme mogu izgledati kao san koji se pojavljuje iz nadubljih kutaka uma, koje čak ni pesnik ne razume do kraja. A onda jednostavno dodirne nešto slično u čitaočevoj duši proizvodeći snažne emocije i razumevanje na mnogo dubljem nivou nego što je prosto logičko poimanje značenja.

Divno je pisati poeziju, zar ne? UPIŠI I PIŠI!

Ako ti se sviđa, podeli...

Komentari

Scroll Up