fbpx

THE END: 9 efektnih načina da završiš priču

 

Najgora stvar koja može da ti se desi jeste da pišeš, pišeš, brišeš, pa opet pišeš, i stigneš nekako do kraja i onda…ćorak. Nema kraj. Ima kraj, al ti se ne sviđa. Kum ti je rekao da ne kapira. Žena ti kaže da je bezveze. Familija ti je razočarana. Urednik u izdavačkoj kući misli da bi to sve trebalo drugačije. A ortak u kafani da bi on to različito napiso, samo da ga ne mrzi. I onda počneš da mrziš sebe i smeška ti se kanta za đubre. Šta to znači? Znači da tvoja priča, esej, roman, delo u nastavcima – nema valjan kraj.

Zašto je kraj tako važan? Stari Grci su cenili da dobro razrešenje priče pročišćava ljudski duh (katarza), a današnji klinci merkajuje li priča ima nastavak il nema (Poter, Igre gladi i prestola…). Oni srednji kažu poenta je ključ rauzmevanja. Koliko puta ti se desilo da pročitaš dobru knjigu, a onda je tresneš o zid jer je kraj bezveze. Razočaraš se i imaš utisak da si gubio vreme. Isto važi i za gledanje dobrog filma. E, da ne bi tvoji čitaoci treskali zidove tvojom pričom, dobro osmisli kraj i nemoj da ih razočaraš. Ili beri karijeru pisca na šiljak. I nije stvar u hepi endu. Baš suprotno.

ekursevi

ISKORISTI PRILIKU – UPIŠI E-KURS! 

E- kursevi su poseban oblik online radionica u kojima možeš da učiš veštine i zanat pisanja potpuno samostalno, bez mentora.

SAZNAJ VIŠE OVDE

 

Nije važno kako si počeo, važno je kako završiš

Kad malo bolje razmisliš, sve se u stvari vrti oko kraja. Ljudi imaju kratko pamćenje, i glavnu stvar koju pamte jeste kraj (većine stvari u životu). Cela tvoja priča ukazuje i kreće se ka nekom kraju.

Dobar kraj uopšte nije tako lako napisati kako se čini na prvi pogled. On zahteva da pisac ima odličnu kontrolu nad pričom, a naročito ritmom i tempom. Potrebno je da se svi glavni i sporedni tokovi radnje vrlo dobro i efektno uvežu, kako bi kulminirali u efektnom završetku, koliko god on bio (ne)očekivan!

[Tweet „Nije važno kako si počeo, važno je kako završiš.“]

Evo nekoliko sugestija i saveta kako se to može postići!

Nepredvidljivi element. Čak i kada se svi tokovi tvoje priče nižu nekim logičkim redom, to ne znači da ne možeš da dodaš nešto neočekivano što će iznenaditi čitaoca. U grčkim tragedijama obožavali su “boga iz mašine” (deus ex machina), koji se pojavljivao na kraju drame i svojim postupkom razrešavao priču u skladu sa porukom/idejom pisca i njegove priče. Naravno, danas to izgleda krajnje arhaično (mada ima nekih koji to i dalje mnogo vole).

Ali, ako kraj začiniš sa nekim malim iznenađenjem, to će doći kao začin na poentu priče. I uvek je omiljeno kod publike. Samo, vodi računa da ima neke logike sa pričom: neka crta u karakteru junaka, tajna koja se otkrije ili zaboravljena epizoda koja se ispostavi ključnom za priču, i sl. Ljudi vole da se iznenade, pa zato da im to ne pružiš?!

Zaokret u zalpetu. Preokret na samom kraju priče može biti grub i iznenadan ili suptilno postavljen. Ali ono što je najvažnije jeste da ne bude neočekivan. Neki pisci vole da ih preokret iznenadi više nego njegove čitaoce. Opet, to ne znači da treba po svaku cenu da smisliš neki šokantan kraj. Kako god bilo, dobar preokret na kraju mora da bude prirodan, odgovarajući i na neki način “pravedan”. Ili, knjiga o zid.

Mračni trenutak. Ovi trenuci u sudbini tvog junaka obično dođu kada sve izgleda izgubljeno. Bez nade, kada neprijatelji pobeđuju, kada je istina crna ko noć i budućnost prokleta (to je ono kad se obeznaniš od alkohola ili došetaš do mosta u ponoć, suznih očiju). Sada je vreme za preokret, spas, koji je idealan za kraj priče.

Mračni trenuci su korisni za efekat izbavljenja u poslednji čas. Osmeh sudbine. Poslednji atom snage koji te čupa iz živog blata. Pobeda. Što je situacija crnja, to će srećno rešenje dati dobar kraj. I olakšanje za publiku, koja sad može da odahne. Ovi emotivni trenuci su kljič svakog dobrog pisanja. I kraja tvoje priče.

Emotivna promena. Ovo se obično tiče likova u tvojoj priči. Trenutak kada dožive eureku, emotivno i saznajno prosvetljenje. I to je odlično rešenje za kraj priče. Trenutak kada glavni junak doživi konačnu spoznaju sudbine. I to mora imati vro značajne posledice po njega i likove koji ga okružuju.

Može da bude, ali se ne desi. Ovakav kraj se često osmišlja kada je tvoja priča zasnovana na živopisnim i produbljenim likovima, a manje na zapletu i njegovim preokretima. Ključ ove tehnike je da glavni junak prođe kroz unutrašnju transformaciju koja će mu na kraju pretumbati život na glavačke. Sve je u emotivnom balansu, ali na kraju priče junak ostaje onakav kakav je bio, ostaje dosledan svojoj sudbini kakva god ona bila. Ovo je istina, a istina se uvek prepozna. Svuda oko nas, pa čak i u nama samima, zar ne?

Mešavina sreće i tuge. Najčešće najbolji kraj priče nije ne hepi end ni neka tužna katastrofa, već pomalo od oboje. Kada napišeš kraj koji zadovoljava obe emocije, on je tada složen i životan, i tvoj čitaoc će dugo pamtiti priču, nakon što je sklopio korice tvoje knjige.

Ovde, uvek ipak imaj u vidu žanr u kome pišeš. Ako tvoja publika očekuje 100% srećan kraj (bajke, na primer, ili krimići u kojima pravda uvek pobeđuje), daj im ono što hoće. Ako im pružiš suviše realistični kraj, većina će te mrzeti, jer ljudi obično ne vole ukus istine.

Ostavi mesta za tumačenje. Ponekad je dobro da ostaviš kraj priče otvoren. Naročito ako se uklapa u žanr u kome pišeš. Ljudi vole da pričaju o mogućim krajevima, da ih sami izmišljaju, da postavljaju pitanja. I čekaju nastavak, ako pišeš obimna višetomna dela kao što su “Igra prestola”, “Hari poter” i slično.

Ne odugovlači sa završetkom. Jedna od najčešćih grešaka pisaca jeste da otežu sa zvršetkom priče. Stalno nešto odlažu, odugovlače, dodaju neke događaje i preokrete, kao neverending story. Bljak. Ne. Nakon ključnog preokreta u priči, potrudi se da završiš pisanje brzo i logično. Jednom kada se žurka završi, onda je gotovo. Ako i dalje nešto piskaraš, samo žeš da razvodniš priču i očekivana poenta će izostati. Kraj je uvek najvažniji!

Zato pazi šta radiš!!

A, da. Kakve krajeve u pričama ti najviše voliš?

 

 

Usavrši svoje pisanje, sada!

darko profil 3 cb

Ja sam prof. dr Darko Tadić, i već 20 godina se bavim pisanjem, copywrting-om i komunikacijama.

Da li je pisanje tvoj život, tvoja strast, muza koja neće da te ostavi na miru? Ako jeste, onda iskoristi priliku i usavrši svoje pisanje. Radionice kreativnog pisanja služe upravo za to!

SAZNAJ VIŠE

 

Ako ti se sviđa, podeli...

Komentari

Scroll Up