fbpx

Stefan Megić: Zašto pišem – Vrati mi nebo da stanem!

Autor: Stefan Megić

sasuke_evil_eyes_by_debbiethehedgehog-d35xmy7Težim svom nebu, izmišljenom, surovom. Čovek bez granica tiho korača želeći da ispod usijanog plašta i papira pronađe svoj lik. Ostao je samo odjek; poslednja nota pred novi život. Kažu da muškarac ne zna kako je roditi. Svakoga dana živim u postporođajnoj depresiji. Moja deca su pesme, tekstovi, priče; koje poslednjom tačkom prestaju da budu deo mene.

Sedim u tišini, zavaljen, i razmišljam ’nekada su ljudi ručno ovo radili’. Sedeli ispod sveće, čekali novi trenutak da bi zapisali redove koje ja u trenutku izbrišem, izmenim, izgubim. Pisac je jedan veliki gubitnik, to ljudi ne shvataju. Ne mislim u socijalnom smislu, to da li čovek zarađuje od književnosti zavisi od mnogo faktora, kao što su tržište, kvalitet i želja izdavača da izađe u susret piscu; mislim na to da ja kao pisac svakodnevno gubim delove sebe na taj način što pišem, izbacujem reči koje posle prestaju da budu moje; postaju svačije.

Razvlačite harmoniju koju sam sklepao svojim umrtvljenim umovima; Nekada sam pisao devojkama pesme; jednoj sam čak sonetni venac sklepao. Nemojte to da radite! Ovo je imperativ koji je za vaše dobro, ili bar nemojte da date sve od sebe. Napišite nešto ofrlje, čisto da bi se rimovalo i ćao đaci… Ja sam deliće svoje ljubavi, zaljubljenosti ostavljao na papriu. Papir je ukrao postojanje. Ono što sam bio ja, bile su reči; ono što nisam bio ja, bilo je u meni.

Znate li kako je kada jedini način da prepoznate emociju jeste da pogledate reč. Pre nego što sam je smislio bio sam srećan. Sada vas mrzim jer uzimate ono što je moje i razvlačite me kao životinje. Na kraju šta će ostati? Raspala freska koja ima unutrašnju lepotu! Najlepše stihove sam pisao kada sam bio srećan. Krilatica da je tužan pesnik dobar pesnik, ima drugačiju konotaciju. Postoji samo srećan pesnik i tužan čovek. Srećan pesnik je pre nego što je seo; tužan kada ustane.

I kako da ne volimo svoj ego, kada je on jedini koji je ostao posle svega?

Kako da zaboravimo sopstvene težnje i da ne likujemo nad našim pesmama; to je kao da vidiš sina kako prvi put ljubi devojčicu. Ponosan si i to održava u životu. Podstiče te da ponovo ulaziš u crvotočinu zvanu stvaranje; podstiče da ponovo umreš da bi se ponovo rodio, preporođen. Feniks je mrtav!

Biti u duhu vremena, to je cilj pisca oduvek bio. Biti u duhu sa tradicijom, ali, takođe, znati kako razmišlja publika. Ne kažem da treba pisati za nju, ali treba imati na umu sve oko sebe. Inteligentno funkcionisati. Jer pisanje je zanat; pisanje je posao; naravno pisanje je lepo i podstiče ljude da tragaju, ali ona priča „nemam inspiraciju“, tako razmišljaju amateri. Toman Man je rekao ne treba pisati mnogo, treba pisati često. Svakog dana naterati sebe da ispuniš normu. I videćeš kako izlazi, bez razmišljanja, brzinom kucanja i razmišljanja.

Biti u duhu vremena znači umeti da gledaš u budućnost; da znaš šta će se ljudima dopasti ne sada, nego kada završiš delo.

Biti u duhu vremena znači odbaciti pisaće mašine i olovku i uzeti tastaturu u ruke. Osetiti miris ekrana, kafe i uživati u svom stvaralaštvu.

I možda ponekad spazim koju liniju, pravu, krivu, vijugavu, ispresecanu raznim neravninama, slobodoumnim izmišljotinama, nekadašnjim iscepkanim molekulima sreće koji kao u kristalnoj rešetci usiljeno podupiru jedan drugi dok se veze ne pokidaju i ta sreća ne postane samo izvitopereni deo nekadašnjeg osećanja koji i dalje skriven, kao oganj, čuči u utrobi i izjeda ono što je nekada bilo srce i ponosno naglašava svoje postojanje samo u zanosnim noćima kada tiho tlapi rosa na obližnjem travnjaku; i dok nesuđeni snovi nasumično izbijaju u vidu zasebnih slika koja svaka u sebi od hiljadu reči čuvaju jednu koja me svakodnevno podseća na nekadašnji izgubljeni trenutak, dok je ponos carovao, a razum je bio zaključan i odstranjen samo zbog naboja i proklete strasti, te ja ustajem i upućujem se u tajne ratovanja koje zasigurno smetaju običnim smrtnicima, no ja sebe ionako nikada nisam smatrao običnim, stoga i uzeću pištolj, koji je sada u mojoj ruci i samo čeka na poslednji znak koji će se završiti tačkom u ispovesti jer svaki kraj kažu divan je na svoj način, a ovaj je spreman da zasija jer život je kao linija, a na tebi je da je iskriviš ali dobro znaj sve se, pa i ovo, uvek završava samo tačkom.

 

Usavrši svoje pisanje, sada!

darko profil 3 cb

Ja sam prof. dr Darko Tadić, i već 20 godina se bavim pisanjem, copywriting-om i komunikacijama.

Da li je pisanje tvoj život, tvoja strast, muza koja neće da te ostavi na miru? Ako jeste, onda iskoristi priliku i usavrši svoje pisanje. Radionice kreativnog pisanja služe upravo za to!

Ako si početnik u pisanju, nauči osnovne tehnike zanata pisanja, osnove dramaturgije izgradnje likova, postavke, tehnike pričanja priče. Možda  želiš da postaneš profesionalni pisac i da živiš od pisanja? Imaš svoj blog i voliš da pišeš?  Nauči sve o copywriting-u, pisanju za  Blog i Interent, freelancer poslu, i pisanju za biznis.

Radionice pisanja će ti u tome pomoći! Sve je u komunikaciji, zar ne?

SAZNAJ VIŠE

 

Ako ti se sviđa, podeli...

Komentari

Scroll Up