fbpx

Stare cipele

 

Pojeo sam komad reči,

izuo stare cipele,

zapitao se kako preko pesme preći

i šta su zapravo htele te reči.

 

Pesmu da napišem iz ničega da stvorim,

hiljadu stvari u jedan dan da stavim,

sa mišlju o pesmi da se borim,

prastare idole da slavim.

 

Video sam njene oči u polusnu vremena,

pružala je svoje ruke da ih čvrsto držim,

a ja, kao Atlas nebo držim svoja bremena

i lepotu vidim u svemu što tražim.

 

Vreme je prošlo kao olinjali pas,

godine su tačku stavile na godine,

u njenim očima videh spas,

al oči su njene još bile snene.

 

Pojeo sam komad reči,

Izuo stare cipele,

Zapitao se kako preko pesme preći

I šta su zapravo htele te reči.

 

 

Jaroslav Kiš

Ako ti se sviđa, podeli...

Komentari

Scroll Up