fbpx

Sloboda i ograničenost pisanja

U književnosti je sve dozvoljeno, sve one reči koje u svakodnevnom životu, na poslu i u drugim prilikama ne možete koristiti.
Neologizmi su najproduktivniji vid slobode književnog stvaralaštva. Pored stvaranja novih reči, književnost dozvoljava vulgarizme, žargonizme, kletve, opscenu leksiku, dijalektizme. Sloboda pisaca je neograničena. Donekle. Ako ne koristite dijalektizme i žargonizme u funkciji karakterizacije likova ili oživljavanja neke epohe i sredine, vi ste, zapravo, ograničeni standardnim jezikom, normom.

OGRANIČENOST PRAVOPISA

Možda to nije tako veliko ograničenje, vi uvek možete kupiti pravopis i proveriti da li je svakodnevica, ili svakodnevnica ispravan oblik. Možete naći u pravopisu gde se piše zarez, dve tačke. Pravopis daje i osnovne napomene o glasovnim promenama, kao i odstupanja od njih. Tu možete naći i transkripciju stranih imena, svakako. Ali, i pravopis je ograničen, još više nego mi pisci. Vi ćete lako pronaći kako da napišete ime stranog porekla poštujući pravopisno pravilo, ali kako ćete izvršiti deklinaciju tog imena ostaje na vama. Pravopis je samo jedan deo o kome treba voditi računa. Šta je sa leksikologijom, sintaksičkim pravilima, morfologijom, stilistikom? Pogađate, pravopis ne obuhvata sve nivoe standardnog književnog jezika. Da li onda moramo najpre godinama izučavati ove oblasti jezika kako bismo savršeno savladali maternji jezik? Možda pisanje ostaviti samo za profesore jezika? Osim saveta da treba što više čitati uspešne knjige i dobre pisce, savet je i da imate dobrog lektora. Koliko samo školske knjige kao primeri odakle se uči i usvaja jezik i pravopis, sadrže grešaka? Veliki propust.

KOME (NE) PIŠEM

Nije strašno ako pišete za uži krug ljudi. Za one koji ne poznaju jezičku normu „u prste”. Ali, ako želite da vas čitaju mnogi, morate imati dobrog lektora. Ili, barem imati lektora. Mnoge izdavačke kuće nemaju lektore jer su oni danas u izopačenom sistemu vrednosti bespotrebni trošak, kad svako zna svoj jezik i pita se šta ti lektori rade uopšte što ne bi mogao svaki prosečni govornik jednog jezika. I nije strašno ako vas čitaju prosečni govornici jezika. Problem je ako vas čitaju oni koji se jezikom bave. Njihovo poverenje nećete zadobiti.

SA ETIKETOM ILI BEZ ETIKETE

Morate imati poverenja u svog izdavača kako biste zadobili poverenje svojih budućuh čitalaca. Inače će vaše knjige biti za jednokratnu upotrebu. Kada jednom dobijete etiketu polupismenog pisca, moguće je da ostanete dugo izloženi,a neotvoreni. Sa etiketom.

Ako ti se sviđa, podeli...
Scroll Up