fbpx

7 razloga zašto (besplatni) kursevi i obuke za blogere smrde kao neoprane čarape

AŽURIRANO. Dobih pre neki dan ovaj mejl od jedne gospodjice i njenog dečka (oboje su blogeri) koji su išli na razne kurseve da bi postali dobri blogeri (plus samostalno učenje po interentu na sajtovima “Kako da…” na istu temu). Evo šta su rekli, a ja klimao glavom i povremeno crveneo u ime njih i drugih.

 Šta su (na)učili tamo?

 

  1. Strategije povećanja saobraćaja na blogu (poseta) koje ne povećavaju saobraćaj. Drugim rečima, stvari koje se tamo uče jednostavno –  ne rade. Ili su informacije zastarele, ili nisu efikasne. Ponekad su čista naučna fantastika, ili statistički kompleks koji ni dva Zavoda za stitistiku ne bi rešila. Ti hoćeš da bloguješ a ne da reprogramiraš Net, ili dobiješ nagradu za nuklearnu fiziku. Pogotovo u zemlji Srbiji. Bljak.
  2. Strategije marketinga bloga stalno nešto koštaju i zahtevaju novac, a ne donose novac. Umesto da te nauče kako da uživaš i profitiraš od bloga na opšte zadovoljstvo, stalno te upućuju na kojekakve druge plaćene servise i usluge. Pa to mogu i sam bez njih, ako hoću da plaćam reklamu?!
  3. Obuke i kursevi su napravljeni za programere i neke čudne ljude koji pričaju u šiframa. Sav trening i materijali za kurs su napisani u nekoj čudnoj slovnoj supi punoj akronima i skraćenica kao što su HTML, CSS, PHP, PPC, CPM, SEO i tome slično (a ti nemaš kod sebe mašinu za dešifrovanje ovih poruka).
  4. Pravljenje bloga i rad na njemu je 70 časovna radna nedelja. Oni uče ljude strategijama i pravilima koje su odlične samo ako ih primenjuješ u ful tajm radnoj nedelji plus subota i nedelje, plus dan i noć, plus najmanje tri virtuelna asistenta na blogu koji će da ti pomažu.
  5. Kad se upišeš na neki online kurs, niko ne mari da postojiš. Zapravo niko se i ne uzbuđuje ako ne odgovaraš na mejlove, ne šalješ radove ili ne učestvuješ u diskusiji. Što se njih tiče, možeš i da si mrtav u nekom jarku pored puta, sve dok si platio školarinu.
  6. Evo ti besplatan E priručnik, neka ti je sa srećom, snađi se sam. Ovo je ono što mnoge sa ovakvim iskustvom najviše boli. Valjda je logično kada već plaćaš “kurs, radionicu ili trening”, da imaš i UČITELJA, nekoga ko je ima iskustvo i sopstveni blog(ove), a ne čitavu kolekciju prepakovanih blog tekstova prikupljenih kojekuda sa Interneta.
  7. Blog je pre svega pisanje. Tačno. Ali to svo pominju onako uzgred, kao da se podrazumeva. NE PODRAZUMEVA SE! To je osnovna i najvažnija stvar. Ključ je u sasržaju i veštini pisanja. Ako ne umeš da pišeš, tvoj blog je čisto traćenje vremena! Džaba ti sav dizajn, SEO i ostale marketing strategije, ako nemaš veze sa pisanjem, ili pišeš gluposti koje niko ne čita. A istina je da jako malo ljudi ume da piše, pogotovu za Internet (blogovi, sajtovi, portali…). Kako sad to? Pročitaj u sledećem nastavku „Kako da pišeš na internetu“.

Epilog:

I šta sam im odgovorio? Da mislim isto što i oni. I da, valjda, hvala Bogu, moj kurs nije takav. Jer, ja sam mislio i mislim da je blog u vezi sa pisanjem. Da je to neka vrste Web dnevnika. Otuda mu i ime. Dakle dobra tema, kvalitetno kreativno pisanje, dar za fotke i ilustracije, malo multimedije i još par pravila vezanih za medij Interneta kao takav.

Valjda zato i služi.

Ili, možda…?

Ako ti se sviđa, podeli...

Komentari

Scroll Up