fbpx

Pisanje i naracija

Naracija kroz drugo lice jednine je oblik pisanja u kome se tačka gledišta naratora iskazuje kroz percepciju tzv. posmatrača, a to je obično, u većini slučajeva sam čitalac. Percepcija iz drugog lica jednine retko se koristi kada je u pitanju pisanje fikcije na primer, zbog određenih poteškoća koje pri tom mogu da se jave. Prilično je izazovno razviti priču, ali i karaktere u njoj, u kojoj je prikladno i poželjno prisustvo druge osobe.

Pored toga, nije jednostavno održavati tok naracije drugog lica u pisanju neke duže forme. Nešto je drugačije kada je reč o pisanju eseja ili nekog kraćeg sadržaja.

Primeri percepcije „druge osobe“

Uprkos izvesnim izazovima koji mogu da se jave kada je ovaj način pisanja u pitanju, postoje takođe autori koji odlično balansiraju sve elemente pisanja u skladnu celinu kako bi to na kraju zaista i zvučalo kao dobro napisana priča.

Kao primer možeš možda da osmisliš nešto poput ovoga:

„U narednom semstru profesor je bio opsednut pisanjem iz ličnog iskustva. Moraš da pišeš na osnovu onoga što ti je već poznato, na osnovu onoga što ti se dogodilo. Razmisli malo o svojim iskustvima, možda pronađeš neku vrednu ideju, inspiraciju.“

Izbor percepcije baš po tvojoj meri

Nemoj da te zbuni naracija drugog lica jednine, pisac se jednostavno na taj način obraća čitaocu. Mnogi veliki pisci na taj način direktno izražavaju svoje komentare i mišljenja, kroz likove svoje priče.

Autori modernog vremena takođe koriste ovaj tip percepcije kada imaju da poruče nešto korisno i pametno.

Postoji još jedan detalj koji bi eventualno mogao da te zbuni, a koji se takođe razlikuje od percepcije trećeg lica. Kada pisac postavi pitanje čitaocu, on to radi iz perspektive trećeg lica. Na primer: „Da li uživaš u pisanju kao i ja ?“ Ovo pitanje postavlja narator, a on je treće lice jednine.

Kada se to preformuliše da zvuči kao da je pitanje iz druge perspektive onda to zvuči ovako: „Voliš da pišeš tako da možeš da planiraš da radiš neke vežbe pisanja večeras.“

Primetiš li razliku ?!

Zašto da se odlučiš baš za ovaj tip naracije ?

Većini ljudi prirodno je da piše u prvom licu jednine ili eventualno u trećem licu. Za pisanje kroz percepciju druge osobe potrebno je malo truda i iskrena namera da se piše u ovoj formi. Razlozi za to su:

  • Želiš da ubaciš čitaoca u to stanje i iskustvo protagoniste
  • Želiš angažovati publiku kroz razne senzibilitete svoje priče. To se najbolje postiže tako što čitalac zamisli sebe kao deo iskustva o kom pišeš.
  • Želiš da napišeš zaista ubedljiv i zanimljiv tekst koji će postići svoj maksimum kroz percepciju drugog lica.
  • Želiš da probaš novi i drugačiji stil pisanja.

Nema ništa loše u eksperimentisanju sa raznim stilovima pisanja. Možda će ti samo za neku percepciju trebati malo više vremena ili vežbanja. Nema ničeg čudnog ili pogrešnog ako tvoji prvi pokušaji čitaocima budu zvučali konfuzno ili nervozno. Samo usavršavanjem sopstvenih veština i tehnika postaćeš dobar autor čiji trud i rad će drugi itekako da primete. Mi ti možemo pomoći u tome.

 

Ako ti se sviđa, podeli...
Scroll Up