fbpx

Magijski realizam – magično realan

Sećam se kada sam se prvi put upoznala sa književnim pravcem magični ili magijski realizam.

Nesvesna da uopšte postoji tako nešto, počela sam da čitam „Sto godina samoće“ od Gabrijela Garsije Markesa. Započela sam to putešestvije i već posle desetak strana bila skroz zbunjena. Znala sam da priča prati jednu porodicu kroz vreme, međutim nigde to vreme nije bilo jasno definisano. Mesto gde su prva dva člana porodice došla je bilo izmišljeno. Zapravo, njih dvoje su prvi koji su se tu nastanili i podigli prvu kuću. Pitala sam se gde su to, zaboga, došli?

Taj deo sam pročitala više puta, a onda prihvatila činjenicu da ću razumeti kasnije u knjizi. Završni udarac je usledio dolaskom Cigana sa svojim čudesima kao što su magnet, lupa, led i … leteći ćilim. Upravo tako, ćilim koji je leteo.

Zatvorila sam knjigu i ponovo pročitala opis pozadi – ne, nigde se ne pominje fantazija. Ovo je priča o jednoj porodici običnih ljudi, otkud ovde ćilimi koji lete? Da rešim enigmu, pokrenula sam internet pretraživač i tako uplovila i svet magijskog realizma.

Kratak Istorijat

Dvadesetih godina prošlog veka magijski realizam, iako osporavan zbog svog paradoksalnog naziva i značenja, koristio se mahom u slikarstvu. Tek nekih 40 godina kasnije zaživeo je u književnosti i to upravo sa objavljivanjem romana „Sto godina samoće“.

Iako ne potpuno tačno, mnogi smatraju ovaj književni pravac karakterističnim za Južnu Ameriku i njihove pisce, kao književni izraz naroda koji je dugo bio kolonizovan i pod nečijom vlašću.

Sam Markes je govorio kako je magični realizam realniji i iskreniji od pukog realizma. Tvrdio je kako ne možemo predstaviti stvarnost kruto, precizno i simetrično jer je ona u biti asimetrična i zbrkana. Ako hoćemo da knjiga živi i posle poslednje stranice moramo da utkamo u nju i dozu magije.

Pored Markesa, predstavnici ovog pravca su i Horhe Luis Borhes, Mario Vargas Ljosa, Migel Anhel Asturijas, Izabela Aljende, Karlos Fuentes i drugi…

Da li je magijski realizam ili fantastika?

Postavlja se pitanje kako razlikovati ovaj žanr od ostalih žanrova sa elementima magije kao što je fantastična književnost, bilo naučna ili epska?

Razlike između ovih žanrova su suptilnije i ne baš uočljive na naslovnim koricama knjige. Teorijski, magijski realizam obogaćuje pripovedanje sa fantastičnim elementima i likovima dodeljuje neke magijske moći kao što je telekineza, predviđanje, ili, kao što je slučaj u pomenutoj knjizi leteće ćilime. Likovi suočeni sa ovim neobičnostima ne budu iznenađeni, zatečeni i šokirani, već prihvataju anomalije kao realnost, dok je čuđenje ostavljeno čitaocu.

Citiraću jednog poznatog književnog kritičara, koji je slikovito opisao glavnu razliku između magičnog realizma i fantastične književnosti:

„Ako vam za doručkom za sto sedne duh i vi se uplašite ili prepadnete, to je priča strave i užasa ili ’fantastika’. No ako prosto kažete: ’Oh, evo ga duh, molim te dodaj mi džem’, to je magijski realizam”

Nerealno stvarno

Ne dajte se zavarati, magijski realizam je i dalje najrealnija pripovedačka književnost koju ćete naći. Sudbine i priče likova, paradoksalno naglašene nemogućim, su duboko stvarne i istinite.

Način da svet prikažemo onakvim kakav jeste, a ne kao puku crno-belu tvorevinu, jeste da ga prožmemo fantastičnim, magijskim kao svojevrsnu metaforu realnog pripovedanja.

Ne mogu, a da se ne složim sa Markesom, kada kaže da naša stvarnost nije tako uprošćena, linearna i jednostavna. I kako drugačije naglasiti kompleksnost života nego, na primer, uvođenjem letećeg ćilima u jedan sasvim regularan dan. Događaji su samo stvar perspektive ili pak sudbine?

Čitajući ovo delo, a kasnije i ostala istog žanra, bila sam poptpuno uvučena i zaražena svetom likova, njihovim sudbinama, patnjama, razmišljanjima, ličnim potragama i životom. Iako je cela priča ispunjena i uvijena sa stvarnim i nestvarnim, uživala sam čitajući jednu običnu priču i prigrlila sam tu magiju kao svakodnevnu i sveprisutnu.

Ova priča o porodici Buendija, kao i druge priče magičnog realizma su stvarne i realne koliko i svaka druga priča koju znate i koja vas okružuje. A da biste mi poverovali, jednostavno ćete morati da sednete i pročitate.

Naravno, postoje oni koji se sa mnom ne bi složili,mnogi zapravo. U širim književno-naučnim krugovima ovaj pravac je bio osporavan,mada  više u prošlosti nego danas.

Ali zar nije lepše uneti malo magije u običan dan? Zar život sam po sebi nije upravo to – jedno čudo?

Ako ti se sviđa, podeli...
Scroll Up