fbpx

Ljubav ne pobeđuje…

 

-Kako znaš da je to sad ona prava ljubav? Kako znaš da nije opet samo dobro ‘upakovana’ obmana, iluzija, zaslepljenost? Kako znaš ovog puta da je to ‘ono’ pronalaženje drugog dela tvoje duše, ta jaka, nevidljiva a neraskidiva povezanost? Kako?

– I nemoj mi samo molim te reći da se to oseti i da to se vidi, jer mi ljudi smo stvoreni takvi da težimo i želimo da nas neko bezuslovno voli, pa nekad sami sebe ubedimo u to, jer ‘Sizifima’ treba podstrek i pomoć, makar bila imaginarna da izguramo svoj kamen na vrh?

-Upravo tako i znam. Pođi od reči ‘stvoreni’ smo. Takve nas je Bog stvorio. Slabe, željne ljubavi, milovanja, podrške, pomoći. A to sve možeš i naći u njemu. Međutim to nama nije dosta, jer opet nismo stvoreni da bi bili sami dok dišemo. Neko bira Njega za životnog saputnika, neko bira drugo ljudsko biće, no to je već druga priča… Koliko nas On voli? Bezuslovno, bezgrešno i beskonačno! Toliko da nam je dao čak i slobodnu volju i slobodu da sami stvaramo i biramo kome ćemo se krstiti i klanjati, svejedno ti je to… Naravno, ta ljubav prema nama i takva ljubav je najčistiji i nijedna joj nije ravna i nikada neće ni biti…

[Tweet „Ljubav ne pobeđuje, ali je zato nepobediva.“]

-Ali, ja sam te pitala nešto drugo, ovo mi je jasno, da ne postoji takva ljubav na zemlji i da ne može poticati od ljudi, takva jačina osećanja…

-To si u pravu! I ne postoji ali prekinula si me. Moraš krenuti od početka da bi shvatila. Dakle, iako zna jedini ON šta će biti, kako, kada i gde ćemo zastraniti, izdati ga, pokleknuti, pa čak ga i proklinjati, opet nam ostavlja tu slobodu izbora i obraćenja kad mi to želimo.

-Da, jasno mi je to, u potpunosti, ali kakve veze to ima sa mojim pitanjem?

-Nestrpljiva si mnogo. Moraš znati i naučiti čekati… No, da ja sad tebe pitam;  Kada te neko voli, želi, ima potrebu za tobom, da ti bude zauvek u blizini, da provodi sa tobom dane i noći, voli tvoje mane, ljubi tvoje vrline, ističe ih, neguje i pazi na njih i na tebe celu, šta radi?

-Pa ne znam, ne pušta te više nikada da odeš od njega? Čuva te, poštuje i pazi da te ne izgubi? Trudi se oko tebe? Svaki put te poljubi i oprosti ti kada pogrešiš?

-Tačno delom, ali i pogrešno!

-Kako pogrešno? Sad tek ništa ne razumem? Pa zar nije to dokaz da te voli?

-Jeste i nije.

-Molim?

-Vidi, sve to jeste istina što si navela kako neko se ponaša kad mu je stalo do tebe, ali ne i ono prvo! Naprotiv! Daje tí i slobodu izbora!

-Ne razumem?! Zašto bi te neko pustio od sebe ako ne može bez tebe, ako te zaista, iskreno voli?

-Zato što je prevazišao svoju sebičnost. Zato što je spreman da živi s tom boli bez tebe, jer tebe stavlja na prvo mesto, tvoju sreću, tvoju odluku i tvoj izbor. Voli te, to je neosporno, ali toliko te voli da ti daje slobodan izbor, da ako odlučiš da odeš od njega, da nisi vezana i da nisi pod prisilom da protiv svoje želje deliš postelju s njim. Naravno, ne dopušta da je on kriv za mogućnost razlaska, ne čini ti zlo, ne tera te, ali ti ostavlja prostor slobodnog izbora iako bi mu srce od boli ostarilo i puklo. Da li sada shvataš kako znam? Ljubomorno me čuva, ne da me nikome, tu je uvek kada mi je potreban, najnežnije ali i najstrastvenije stvorenje me ljubi, poštuje me kao sebi ravnu, ceni sve što činim za njega, vezani smo nekim nevidljivim nitima duše, jer možemo osetiti misli jedno drugome… Vezao me za sebe, a opet pružio mi je slobodu… Zar to nije onda nešto najpribližnije i najsličnije ‘onoj’ iskonskoj i bezuslovnoj ljubavi?

-Sad shvatam. Nisam do sada nikada tako o tome mislila.

-Ne zaboravi, ljubav ne pobeđuje, ali je zato nepobediva!

 

Autor: Mala Škoripija

(Mala Škoripija http://www.malaskorpija.com)

Ako ti se sviđa, podeli...
Scroll Up