fbpx

Kako se piše lični esej?

 

Od kad su se, pre nešto godina, pojavili blogovi, u obliku pisanja ličnih dnevnika različitih oblika i formata na Internetu, pisanje eseja je doživelo svoju drugu revoluciju. WeBlogovi (otuda ono BLOG), postali su mala digitalna književna forma. Preterano? Možda. Al, tako su rekli i za glupu ideju da je zemlja okrugla, kad je ravna. Hm?

Tako je forma slobodnog eseja zauzela sajber prostor u raznim oblicima. Najčešći je lični esej: ono kad se svako dohvati tastature i pusti da mu misli teku…Nije to loše. Možda će neki od ovih kućnih blogera (u papučama i štiklama) postati i ozbiljni pisci. Ko zna? U svakom slučaju, kvalitet pisanja ovih eseja, od komentara, dnevnika, pa sve do ozbiljnih esejističkih dela, prilično varira.

[Tweet „Smisao je u dobroj plovidbi. Sve ostalo je manje važno.“]

I nije ni malo lako kako to na prvi pogled izgleda. A još manje je pisanje svega i svačega što ti padne na pamet. Jer su onda i rezultati takvog škrabanja više nego očigledni: niko ih i ne čita.

Dakle, šta je važno kod pisanja ličnog eseja?

1. Kratko, ali slatko. Zahvaljući Internetu, dani dugačkih razbacanih eseja su odavno prošli. Moderni čitači su površna publika, uvek u nedostatku s vremenom i strpljenjem. I željom da se sve brzo i odmah konzumira, uživa i naplati. Tako i kultura i umetnos(t).

Uvek kažem mojim polaznicima na seminarima i u online radionicama kreativnog pisanja, da ne pišu eseje koji su duži od 3,500 reči. Još ako si se nameračio da to objaviš u nekom književnom časopisu (valjda ih još ima), ili na nekom ozbiljnom književnom portalu, savet je da esej bude još kraći! Kao i kod kratke priče – manje je više!

2. Iskaži razumevanje za tvoju publiku. Književni časopisi nisu neki komercijalni časopisi na sjajnom, debelom i masnom papiru. Niti su to blogovi ili novine. I publika se razlikuje, prilično. Zato pažljivo razmisli da li pišeš za časopis, dnevne novine ili blog. U ličnom eseju, tvrde činjenice su izuzetno važne.

Štos je u tome da je i autor koji ponudi takve činjenice jednako važan. To je tvoj pogled, tvoj sadržaj, unutrašnji doživljaj, taj jedinstveni glas koji čini da tvoj esej bude živ. Zato baci pgled na omiljene književne časopise, kolumne, blogove i portale za koje pišeš, da vidiš šta publika voli.

3. Angažuj se. Ne moraš da skačeš u vatru i vodu, ali..prati aktuelna dešavanja oko tebe. Eseji su ogledalo života oko nas. Naročito oni koji se bave “vrućim” pitanjima i dešavanjima koja zaslužuju pažnju (ako si tip koji to voli). Takve eseje rado štampaju i čitaju po blogovima.

Zato, ako si u stanju da u svojim ličnim esejima daš svoj lični pogled, ugao gledanja, originalni stav, možda ćeš i postati objavljivan esejista i čitan pisac po blogovima. Možda.

4. Reci mi nešto što ne znam. Koliko si puta čuo kako u pisanju “nema novih ideja”. “Sve je rečeno sa antičkom tragedijom i grcima”. Bla bla. To nije tačno. Onda niko više ne bi napisao ništa. Stvar je u tome da svaki dobar pisac uvek ima nešto da kaže, na svoj jedinstven način. To je i razlog zašto se knjige pišu i štampaju, razlog zašto ljudi čitaju knjige, pišu blogove, itd.

Ali, da bi tvoje pisanje bilo zaista dobro, moraš da zakopaš dublje, da iznenadiš, da osvojiš mnoga značenja, smisao i poentu.Takmičiš se sa mnoštvom drugih pisanja, ideja i sadržaja širom književne sfere, blogova, izdavačke delatnosti i sl. Ako si bolji od većine, onda si na pravom putu!

5. Ostavi ego kod kuće. Ovo je najteži zadatak. Neki ćete voleti, neki neće, a naročito drugi pisci. Egocentrizam usružen sa sebičlukom je grandiozna ljudska osobina. Malo je pisaca koji vole ono što drugi pišu. Izuzetak je kad su ti drugi mrtvi. Tako da to što ti pišeš lični esej, ne nači da svaka druga rečnica mora da bude – o tebi. Niti će iko voleti to da štampa ili objavljuje po blogovima. Zato batali hedonizam udružen sa narcizom, to je formula za propast, pre ili kasnije.

Umesto toga, trudi se da oslikaš širu sliku — pokaži kako je tvoje iskustvo relevantno i za druge ljude – i uvek ćeš dobiti iskrenu podršku drugih. Čak i ako im se ne sviđaju tvoje ideje, ili se ne slažu sa tvojim stavovima.

Ljubav, iskrenost i smisao za saradnju su ključne ljudske osobine potrebne za preživljavanje. Bez obzira što se ponekad osećaš kao da plutaš u orahovoj ljusci u moru gluposti i nerazumevanja.

Smisao je u dobroj plovidbi. Sve ostalo je manje važno.

Ako ti se sviđa, podeli...

Komentari

Scroll Up