fbpx

Kako pisati istinitu priču?

lj-2Pisanje priče, koja je zasnovana na istinitim događajima, uopšte nije tako jednostavno kao što na prvi pogled izgleda. Prozni pisci, romana i kratkih priča, moraju da znaju kako da koriste prave detalje iz života, i da znaju kada takvi detalji prosto ne funkcionišu u priči. Pisanje o tvom stvarnom životu i realnim ljudima i događajima može biti vrlo insipirativno, ali u isto vreme i vrlo opasna rabota.Zašto?

Pisanje priče iz ličnog iskustva

Život, sam po sebi, je prebogata riznica materijala za svakog pisca. Mnogi romani i priče su autobiografski do izvesne mere, s obzirom da pisac crpe insipiraciju iz svog sopstvenog sveta. Prvi poljubac, rođenje, smrt, ratovi, krize, deca, brakovi, razvodi, promena posla itd. Ponekad može da ti se desi da se priča desi iz nekog najfinijeg, ili najmanjeg, detalja: sećanje na kopanje u pesku sa drugarima, moeže da se izrodi u uzbudljivu priču o čoveku koji za život zarađuje kopanjem bunara!

Jedna iskra može da zapali čitavu životnu storiju prepunu uzbudljivih likova i događaja, koji će vešto uzburkati dušu tvojih čitalaca.

Pričaš o tuđem iskustvu

Posmatraš i prisluškuješ tuđe postupke i razgovore. Gledaš ih u kafićima, autobusu, na poslu, zabavama, čitaš u knjigama ili gledaš film. “Pauk pojeo čoveka”, “Srbin preživeo ebolu”, “Dete preživelo američke bombe u Iraku”…Svaki naslov, treptaj oka, bolan osmeh, grč ili sreća tuđa, mogu biti izvor tvoje priče. Pij slobodno ovu inspiraciju i uživaj.

Ili, možeš da se prebaciš u prošlost, u detinjstvo i ranu mladost. I da se setiš Milene iz osmog tri, stidljve devojčice sa kikama, koja je malo govorila a mnogo stidljivo crvenela. I koja je postala poznata glumica. Ili serijski ubica? Mogućnosti su neiscrpne.

Posao ti je inspiracija iz prve ruke?

Mnogi savremeni pisci, naročito oni što pišu trilere, horore i drugu sličnu popularnu literaturu (Grejem Grin, Grišam, Kuk), inspiraciju za svoje pisanje i čitav niz romana, od kojih mnoge u nastavcima, našli su u bivšoj profesiji kojom su se bavili dok nisu postali poznati pisci. Oni su svoja iskustva, priče i likove crpli iz nekadašnje prakse života – Grin je bio špijun, Grišam advokat, a Kuk doktor. Ko zna, možda tvoja profesija može biti rajski vrt za tvoj pisanje? Iskoristi, što da ne!

O čemu treba da vodiš računa kada pišeš o stvarnim događajima?

Razmisli o sledećem: Nekada davno, živeo je jedan čovek koji se rodio, išao u školu, postao učitelj, oženio se, dobio dvoje dece, i umro kada je napunio 82 godine. Skupljao je marke, strašno se bojao letenja, i jednom se na poslu potukao sa kolegom i tada je slomio dva rebra. Tokom svog života, pomogao je svojoj deci i svojim đacima da postanu uspešni i zaokruženi ljudi, što je stvarno sjajno dostignuće. Hm. Ali, da li je to roman?

Većina priča ima svoj oslonac u stvarnom životu, ali ako razmisliš o životima većine običnih ljudi, o tome se obično ne može napisati dobar roman. Život je prilično haotičan i komplikovan, i ne sledi pravila pričanja priče. Uglavnom je dosadan i jednoličan. Veštia je u tome da se podignu likovi, događaji, tragedije i trijumfi iz stvarnog života i da im se stvori novo postojanje, uz pomoć književnih tehnika i sa velikom dozom kreativnosti. Tako oni postaju uzbudljiviji, interesantniji, prilično zastrašujući i – vredni čitanja.

Potrebno je, dakle, samo da vodiš računa da budeš dovoljno pošten i iskren u prikazivanju ljudi i događaja iz stvarnog života. Ako postaneš suviše emotivan u pretakanju tvoje realne životne priče u fikciju, može da ti se desi da izgubiš osećaj za one elemente koji izdvajaju dobro skrojenu priču od prepričavanja životnih događaja. Emocije su u pisanju ključni gradivni blok, ali mogu biti i prepreka ako pisac nije fleksibilan.

Takođe, imaj u vidu da ponekad priče iz realnog života jednostavno ne izgledaju realno u pisanju priča. Priča o nespretnom provincijskom policijajcu koji u sred velegrada rešava najveće mafijaške zločine, izgleda krajnje nerealno, liči na kliše, be obzira da li je stvarna ili ne. Kada život postane suviše neverovatan za dobru proznu priču, pisanje eseja ili publicistike uvek bude bolje rešenje.

I da. Vodi računa da te tvoji pravi likovi, ako ih već pominješ imenom i prezimenom ne tuže. Zato izmisli barem imena, i promeni mesta događanja. Većina neće voleti da se prepozna u tvojoj priči, jer takvi su ljudi: uvek o sebi misle bolje, nego što vide u sopstvenom ogledalu.

I ne zaboravi: ne baviš se ti pisanjem, već se ono bavi tobom!

 

Usavrši svoje pisanje, sada!

darko profil 3 cb

Ja sam prof. dr Darko Tadić, i već 20 godina se bavim pisanjem, copywrting-om i komunikacijama.

Da li je pisanje tvoj život, tvoja strast, muza koja neće da te ostavi na miru? Ako jeste, onda iskoristi priliku i usavrši svoje pisanje. Radionice kreativnog pisanja služe upravo za to!

Ako si početnik u pisanju, nauči osnovne tehnike zanata pisanja, osnove dramaturgije izgradnje likova, postavke, tehnike pričanja priče.

Želiš da postaneš profesionalni pisac i da živiš od pisanja? Imaš svoj blog i voliš da pišeš?  Nauči sve o copywriting-u, pisanju za  Blog i Interent, freelancer poslu, i pisanju za biznis. Radionice pisanja će ti u tome pomoći!

SAZNAJ VIŠE

 

Ako ti se sviđa, podeli...

Komentari

Scroll Up