fbpx

Kako da vam čitaoci veruju?

 

Ono što jednog pisca čini dobrim i izdvaja od ostalih, jeste poverenje njegovih čitaoca. Dobrom piscu, čitaoci veruju jer on zna šta, i o čemu piše.

Nije nepoznato to, da čitaoci uvek ili bar u većini slučaja umeju da prepoznaju kada je priča istinita, ili izmišljena. Dobro je kada poveruju, loše je kada počnu da sumnjaju u realnost i to priči daje loš utisak. Nevažno da li je kratka ili druga priča, esej, roman ili memoar. Utisak je neizbežan na kraju svakog pisanog dela.

E sada, kako da vam čitaoc poveruje i da na njega ostavite dobar utisak?

Nije važno da li pišete fantastiku ili realnu priču, i fantastika ume da bude odlična, važno je da priču prezentujete na pravi način, a da bi to uradili – potrebno je da razradite sledeće činjenice. Mi ovo u radionici kreativnog pisanja nazivamo postavkom i ona sadrži sledeće elemente:

  • Prodrite u psihu svakog od junaka, to znači da pre nego što postanete pisac, morate biti i dobar psiholog. Da bi vam se verovalo, morate da se stavite u ulogu junaka o kome pišete i da razmišljate kao što bi razmišljao on. Osoba koja je zaljubljena, neće reagovati isto kao kada to nije. Ubica neće imati takav um, ako nije doživeo nešto što je promenilo njegov svet (traume iz detinjstva, uglavnom, pogrešno vaspitanje). Morate se bukvalno uživeti u ulogu o kojoj pišete. Ako pišete o prostitutki, morate odlično da znate kako jedna takva osoba razmišlja i zašto se bavi time, čime se bavi. Zato između ostalog, pre nego što počnete da pišete o jednom takvom karakteru, morate dobro da istražite profil. Morate pronaći adekvatne sagovornike, posećujte forume gde se najrealnije razmenjuju različita iskustva. Ili nađite neki živi primer i navedite ga da vam se otvori i ispriča svoju priču. Ako ne uradite tako, ono što pišete, verovatno neće biti ubedljivo i čitaoc vam neće poverovati.
  • Druga važna stvar je mesto u kome se radnja odvija. Morate ga odlično poznavati. Nebitno, da li je mesto izmišljeno u vašoj glavi ili je to mesto koje stvarno postoji. Vaša je dužnost da čitaocu detaljno objasnite taj vaš svet o kome pišete, jer je jako važno da i on „vidi“ i oseti prostor u kome se radnja odvija.
  • Radnje, poslovi, zanimanja. Takođe su jako važni detalji koje morate dobro poznavati, da bi vam se verovalo. Ne možete pisati o nekom ko radi kao knjigovođa, ako se ne razumete bar u osnovne stvari tog zanata. Ponajmanje ne možete pisati o nekom doktoru ili inspektoru, ako se ne razumete u taj posao. Kako ćete pisati o lečenju neke bolesti npr. Ako niste upućeni kako se ta bolest stvarno leči? Ili kako ćete istraživati mesto zločina ako ne znate kako se to stvarno radi i koja je procedura? I to morate ispitati, da bi vam se verovalo.
  • Ispitivanje sredstava koje koristite u delu. Ako koristite neko oružje u delu, morate odlično da poznajete svojstva jednog oružja. Ako pišete o pištoljima i bombama, ili nekom drugom oružju, morate znati, model, kalibar i ostale karakteristike koje su važne (jačina pucnja, njegov domet, veličinu, karakteristike municije – kako metak deluje na metu, da li zrno ostaje celo, da li se rasprsne, da li ostavlja manje rupe, veće, da li ostavlja čauru i gde itd.) ako pišete o nekoj čudesnoj injekciji, morate znati ime leka, njegova dejstva, količina koja je potrebna da bude smrtonosna ili lekovita, način davanja i td. Ako pišete o nekom autu, trebalo bi da znate neke detalje o njemu, makar koliko brzina ima i koliko najbrže može da ide. Kriminalac neće baš moći tek tako da utekne vozeći fiću. Zar ne?
  • Još jedna važna stvar je vreme. Ako pišete radnju koja se odvija sada ili relativno skoro, neće biti iste mogućnosti kao kada pišete o vremenu 90ih, 60ih ili o nečemu na početku veka. Morate istražiti period u koji planirate da smestite radnju. Trebate da znate odlike društva, modu, karakteristike, oblike ponašanja. Ne možete pisati o hakovanju u 80im godinama, posebno ne u Srbiji, jer tada toga kod nas još nije bilo. Ne možete pisati o ratu u Bosni, početkom 21.og veka jer se zna kada je bio..itd.

Znači, da bi vam se verovalo, morate biti sigurni u ono o čemu pišete. Ako niste sigurni, onda pre nego što počnete da pišete, kada odredite temu priče, dobro istražite sve glavne elemente: psihu likova, mesto događaja, predmete i vreme radnje, oružja i sredstva koja se koriste, kao i vreme kada se sve ovo događa.

Kada je vaša  kvalitetna, istražena i potkovana znanjem, nema ni jednog razloga da vaše delo ne bude dobro i da vam se ne veruje.

Ako ti se sviđa, podeli...
Scroll Up