Kako da pisanjem zaradiš u industriji zabave?

Industriji?

Dok kroz zatamnjena stakla promiče sumračni grad, udobna kožna sedišta škripuću pod tobom. Policija je zatvorila sve, pa vozač limuzine vozi brže nego što je dozvoljeno. Dok se točkovi okreću prema mestu gde obezbeđenje u crnim odelima rasčišćava gužvu, stavljaš telefon sa ugašenom zvonjavom u džep. Sutra ćeš pregledati mejlove,  nove poslovne predloge i pozive, jer večeras je Tvoje veče! Uz potmuli zvuk masivna vrata se otvaraju i stupaš finom cipelom na češljani crveni tepih. Blicevi sevaju, masa kliče, a pred tobom je veče slave, pokriveno crvenilom koje vodi u… STOP!

Da je ovo scena iz filma, možda bi i imala mlake šanse, ovako je to samo san i to moram dodati, loš. Ovakav san sanjaju samo oni koji ništa o poslu u industriji zabave, ne znaju. Taj glamurozni šlag, ta noć slave, priznanja i nagrade, zaista postoje, ali spoljni svet često ne vidi kakav to tepih do tamo vodi. Počinje zvonom za početak rada i punim radnim vremenom, baš kao u svakoj drugoj fabrici.  Tu je i niz neuspeha, bola, suza i po koja tačka od krvi. Mislim na onu kada se uštineš na pisaću mašinu ili poklopac laptopa! Ipak sanjanje je dozvoljeno, ali pored snova, nekada treba pod nogom osetiti i nešto drugo osim vazduha. Čvrsto tlo, o koje se možeš odraziti, nazad u visine.

Pisanje za novac

Postoje mnoga tržišta, više ili manje unosna, zanimljiva, ponekada i ne. Svako ko se odluči da napiše nešto i to ponudi publici dobije želju da od pisanja i živi. Eh kako bi lepo to bilo!. Kao i u svakom poslu, pisanje se može pretvoriti u soluciju za mesečne račune, ali uz niz kompromisa. Prvo treba razlučiti šta to društvu treba od pisca, a da se dobro prodaje. Šta to možeš ponuditi, a da neko drugi već nije? Da li je to roman? Da, svakako. Biti poznati romanopisac jeste lepo, ali da li je unosno? Da li je lako i brzo dostižno? Nisam siguran. Pored izuzetaka, bestselera, pisci romana grade svoju publiku godinama. Drugo roman nije lako napisati, čak ni skribomanima! Potrebno je vreme, a za to vreme mora se od nečega i živeti. Plus romane pišu mnogi i to veoma dobro! Treba sve uzeti u obzir.

Možda marketing! Pisci kao kopirajteri u marketingu imaju odličnu poziciju. Smisliš sedam stotina slogana za mesec dana, zajedno sa dvadeset kolega, odbor izabrere jedan i stavi ga ispod brenda. Kompanija zaradi milione, a ti objašnjavaš prijateljima, da su to tvoje reči, ali da nije običaj da se autor potpiše! Hm!? Ako je život u senci postavljen naspram bankovnog računa, razmisli dobro.

Film! Naravno filmska umetnost. Sam početak ovog teksta nekako baš izgleda kao film. Crveni teph, pa kokteli i žurke! Istinska sfera u kojoj se pisac može izraziti. Autorstvo je zagarantovano, novac odličan. Sedaj, piši, prioni na posao. Konkursi su svuda po internetu, ideje, ideje i ideje. Produkcijske kuće otkupljuju mnoge scenarije, samo da bi ih sklonili sa otvorenog tržišta. Plus, možda ti se posreći pa ubodeš tu milionsku ideju!? Filmska industrija je povezana i sa televizijom, sve je to igrani program, ideje, fikcija, žanrovi, sjajno tržište! Osim što u poslednje vreme rapidno propada, a paralelno, još uvek mnogo veoma stručnih autora gaji svoje snove o crvenom tepihu. Da, da, dobro čitaš. Filmska industrija polako gubi svoj nekadašnji sjaj, a broj krokodila u njoj uopšte ne opada. Pored toga ljudi sve manje idu u bioskope, Internet i TV preovladavaju, sadržaji se skraćuju. Kompjuteri…čekaj, čekaj, kažeš kompjuteri!? A zašto onda ne pisati za kompjutere?

Kako se piše za kompjutere?

Ne, zapravo se ne piše za kompjutere. Na „njihovom“ jeziku pišu programeri. Za korisnike, igrače, gledaoce Jutjuba i ostalih sadržaja i dalje pišu ljudi. Moja baba misli da igrice prave neki elektroni u tamo nekim čipovima. Srednja generacija, sve vezano za kompjutere vezuje za bubuljičave klince koji razbijaju matiš i sede u mraku kuckajući po tastaturi. Istina jeste da ti klinci jesu tu, ali nema previše vajde od njihovih piksela, rendera, endžina i kodova, fizike i animacije objekata. Suština je u idejama, naraciji i samoj priči koja je posredstvom pomenutog pretočena u igru ili  neki drugi interaktivni sadržaj. Pisanje za igre spaja ono najbolje od filma, televizije možda čak i od književnosti, jer se otvara  sasvim novi svet u kome forma može biti bilo kakva ako je priča dobra!

Zašto onda svi ne pišu za kompjutere?

Kompjuterska i informaciona tehnologija napreduje svakodnevno. Svedoci smo interfejsa koji već sežu do virtuelne realnosti. Govori se čak i o bio-povezivanju! Industrije igara stabilnim napretkom zauzimaju mesto prethodno moćnim industrijama filma i TV-a, jer ko je lud da gleda film, kada može da igra film! Ovaj ogroman i rastući potencijal hrani nas svakodnevno. Da li ste se zapitali ko, sa druge strane, hrani potencijal idejama i sadržajima? Programeri? Da, li baš oni? Njihov zadatak je više prevodilačke prirode. Oni pretaču nama poznato u ono što je kompjuterima poznato. Same ideje rađaju kreativci. Pisci, scenaristi i svi oni kojima je mašta snažan saveznik i svakodnevni pratilac. Ideja je to od čega sve počinje i gde se sve završava. Da li je između papirus ispisan perom ili novi ultra mega visoko rezolutivni monitor, nije važno. Važno je samo kako komunicira tvorac ideje sa primaocem iste te ideje. Da bi ova komunikacija bila dobra, pisac mora znati mnogo o svojim igračima (čitačima). Mora poznavati strukturu narativa kompjuterskih igara i mora da izbaci sve one kočnice koje standardni scenaristi i pisci imaju. Mora da se navikne na interakciju i saradnju sa programerskim timovima i da ponudi rešenja i objašnjenja koja će i najzagriženijim igračima biti dostupna. Mora da spregne maštu sa istinskom slobodom i „odlepi“ se od standarda i klišea. Pomenute veštine, baš kao i one samo pisanje, uče se, treniraju i praksiraju do savršenstva. Konkursa koje raspisuju kompanije za igre je sve više!

Zato pera u ruke, pardon, tastature pod ruke. Pisanje narativa za kompjuterske igre predstavlja komad tržišta koji je još uvek u ranom razvoju, a već nadmašuje ostala tržišta zabave. Obezbedi svoje mesto!

U radionici pisanja SCENARIJA, učimo i specifičnosti pisanja za kompjterske igre. Ko zna možda je sledeća ideja ili scenario za igricu tvoja? Tepih te čeka!

   

Nemanja Jovanov

Nemanja Jovanov

Pisac, master dramski i audio vizuelni umetnik. Član UFUS-a i UNS-a. Objavio roman Belina, prvi deo trilogije "Priča o odrastanju čovečanstva" Radovi su mu objavljivani u zbirkama i na internetu. Email: nemanja@kreativnopisanje.org
Nemanja Jovanov

Latest posts by Nemanja Jovanov (see all)

www.scriptsell.netwww.freepiratemovie.comBest Premium Wordpress Theme/Best Premium Wordpress Theme/
Scroll Up