fbpx

IZ RADIONICE: Kako to izgleda kada polaznik prevaziđe očekivanje profesora?

 

Klara i ja smo započeli rad u radionici kreativnog pisanja naizgled uobičajeno: posle uvodnog zagrevanja u pisanju laganih vežbi asocijacija, motiva za pisanje, veštine izbora i slaganja reči, strukture pisanja priča…usledilo je iznenađenje:

Klara je sve bolje i bolje pisala, zapravo otkrivala svoj raskošni talenat za pisanu reč. Sve više je na videlo izlazila njena izuzetna sposobnost opažanja sveta i događaja iz njene okoline, i skrivena veština pretakanja unutrašnjih i spoljnih događaja u dobro oblikovani pisani iskaz.

A onda je usledio pravi šok za mene: zadao sam joj zadatak da napiše jednu običnu vežbu „Stvari iz torbe“, koju koristimo u vežbanju izgradnje likova i karaktera prilikom pisanja proze (pripovetka, roman). Po ugledu na formu policijskog dosijea, trebalo je da razradi karakterizaciju lika na osnovu sadržaja njegove torbe.

Ali…umesto dosijea, dobio sam malu dramsku scenu, koja je prevazišla sva moja očekivanja!! Neverovato koliko čovek može da u naizgled mali stvarima otkrije kreativni vulkan kod sebe i kod drugih! To je zaista pravo zadovoljstvo i jedina prava nagrada kada se baviš pisanjem, kreativnim stvaranjem i radionicama kreativnog pisanja, što je moj slučaj.

Pogledajte i sami kako to izgleda.

 

ekursevi

ISKORISTI PRILIKU – UPIŠI E-KURS! 

E- kursevi su poseban oblik online radionica u kojima možeš da učiš veštine i zanat pisanja potpuno samostalno, bez mentora.

Odaberi temu, upiši kurs i dobijaćeš lekcije i vežbe direktno elektronskom poštom u tvoj Inbox.

SAZNAJ VIŠE OVDE

 

Šta ima u torbi?

Mia: Hajde darling, ne javljaš se 6 meseci I sad me pitaš šta ima novo I zašto pijem porto u 11 ujutro, sama?

Boris: Ja sam bio zauzet, rekao sam ti. Kada radim ozbiljne poslove ne mogu tek tako da prekidam I prebacujem se sa teme na temu, to nije dobro za moj mozak.

Mia: Kakva si ti čudna ptica. Ma ne verujem ti ništa.

Boris: Kako da te ubedim?

Mia: Pokaži mi šta imaš u torbi.

Boris: U ovoj torbi? Da sve izvadim?

Mia: Da, sve.

Boris: Zašto?

Mia: Zato. Da vidim šta tu kriješ.(smeje se)

Boris: Nemam šta da krijem. Ne očekuj ništa posebno. (vadi dve velike fascikle)Ovo su novi slučajevi, nosim ih sa sobom da ih na brzinu prelistam uz kafu. Da sam znao da si ovde, ne bih ih vukao sa sobom. Zatim, Marko Aurelije ”Samom sebi”.

Mia: To sada čitaš?

Boris: To čitam godinama. Uvek je nosim uz sebe, kao ličnu Bibliju. Sada još moram da ti priznam I da sam malo sujeveran: kad god mi se nametne neko važno pitanje u životu, ja je otvorim nasumice I potražim odgovor.

Mia: Ha! (nalakti se o sto I gleda neko vreme u Borisa) Hajde pitaj Marka hoćemo li ti i ja dogodine, u isto ovo vreme, sedeti ovako zajedno kao drugari.(smeje se izazivački).

Boris: Ne, ne, ne! Nađi svoju knjigu pa pitaj šta hoćeš. Ova je samo za ozbiljna pitanja. Šta se duriš? Hoćeš li da ti pokažem još?…(vadi blok, naoštrenu drvenu olovku I lepu srebrnu hemijsku). Ovo je osnovno.

Mia: A pregrada sa strane?

Boris: Mmm..hajde. Ali mnogo tražiš, znaš ? (gledaju se ćutke, nasmejani, osećaju isti nalet radosti. Boris polako vadi požuteli papirić, presavijen do veličine kutije šibica). Ovo je poklon od mojih studenata u Bostonu, dali su mi ga kad sam odlazio. Tu piše nešto što mi daje nadu da sam bar jednom u životu radio stvari kako valja, da sam u nekim ljudim probudio ono najbolje. Izvini, ne mogu ti sada čitati ovo pismo, mislim da je prilično patetično za ovaj dan I ovo vreme u Beogradu. Ne ljutiš se?

Mia: Ti misliš da ja to ne bih razumela, je l’ tako? Ili da bih ti se podsmevala?

Boris: Grešiš Mia, nije tako. Hajde, probaj da ne insistiraš. Vidi šta je ovo- možda te zanima ovaj privezak (dodaje joj ključeve, u trenu im se ruke dotaknu I ona se hitro povlači sa “plenom”.) Jesam li te opekao?(smeje se).

Mia:(uvređeno) Nisam te dugo videla, a ne dodirujem se sa strancima, kapiraš?

Boris: Ok, šalio sam se. Znači, ovaj privezak sam kupio u…pogađaš?

Mia: Španiji?

Boris: Baš tako. Andaluzija, Sevilja. Sećaš li se kad smo pričali o putovanjima na koja se ide bez dece, mala vikend putovanja koja čine čuda za brakove…Pominjao sam ti Španiju, kada smo sreli Milačiće, i brbljivu Ranku, baš kada su nam najmanje trebali …Te večeri smo bili sami na nekom malom trgu u Sevilji, slučajno naišli na koncert, jedan gitarista i stara igračica flamenka, i njen neverovatni duboki glas….šta da ti kažem, to je bilo nešto najlepše I istovremeno najpotresnije što sam video I osetio. Ne umem da ti opišem rečima, jednostavno, trebala si biti tu… I Jeleni se dopalo, napravila je neke lepe fotografije. Ja sam kupio ovaj privezak, male kastanjete od maslinovog drveta, da me podsećaju na to veče.

Mia: Pa ti si u stvari jedna sentimentalna bitanga. Mnogo mi se dopada ova tvoja torba, ukrašću ti je jednom. Da vidim kako plačeš. (uvija pramen kose, začikava ga). Hajde, hajde, ima tu još nešto…

Boris: Evo, sve ću ti pokazati. Do gole kože, kad već tražiš. Vidiš, ovo je nitroglicerin, nikad se ne zna…

Mia: Ali prošlo je sedam godina…

Boris: Bolje je biti spreman na sve, tako sam sigurniji. Ova lepa šarena narukvica je delo mojih kućnih životinjica: Une, Ivana I Ognjena. Napravili su mi je za rođendan pre par godina.

Mia: Lepa je, baš divan poklon. Zamisli moj slučaj, oboje su povukli na Sašu, ni traga nekom umetničkom talentu. Saša kaže da je jedan moler u familiji dovoljan.(smeje se, setno).

Boris:(gleda u Miu neodlučno, zatim vadi iz malog unutrašnjeg džepa papirnu kesicu) Šećer.

Mia: Šećer?

Boris: Apsolutno.

Mia: Iz “Sekvoje”. Lep dizajn.

Boris: Imam ga u torbi šest meseci.

Mia: ( gleda okolo, zakašlje se, glas joj je nesiguran) Jesmo li poslednji put tamo pili kafu?

Boris: Ja sam pio kafu, a ti si pila čaj. Kijala si, i oči su ti suzile.

Mia: Hahaha, izgledala sam očajno. Znači, onuo su kastanjete iz Sevilje, a ovo “užas iz Sekvoje”?

Boris: Čist sentiment.

(Ćute oboje, niko se ne usuđuje da progovori prvi)

Boris: Sad znaš.

Ona izbegava njegov pogled, nervozno provlači male kastanjete kroz prste).

Mia: Lepo i potresno, zar ne?

 

Usavrši svoje pisanje.

darko profil 3 cb

Ja sam prof. dr Darko Tadić, i već 20 godina se bavim pisanjem, copywriting-om i komunikacijama.

Da li je pisanje tvoj život, tvoja strast, muza koja neće da te ostavi na miru? Ako jeste, onda iskoristi priliku i usavrši svoje pisanje. Radionice kreativnog pisanja služe upravo za to!

Pridruži nam se na sajtu kreativnog pisanja i uživak zajedno sa nama!

SAZNAJ VIŠE

 

Ako ti se sviđa, podeli...

Komentari

Scroll Up