Da li pišeš strahom?

 

Strahovi kod pisanja su najčešći uzroci blokada, razlozi zbog kojih odustajemo od teksta ili blokiramo pa ne možemo da ih završimo.

Strah da nas čitaoci ne shvate pogrešno.

To se dešava kada želite da ispričate neku priču, ali se u toku pisanja ustručavate da napišete ono pravo, nego napišete neku blažu verziju nekog događaja. Npr. počnete da pišete o nasilju u porodici gde muž bije ženu, ali onda razvijete neku simpatiju prema nasilniku, jer je npr. Vaša inspiracija vaš muž, pa njegove nagone ublažite i počnete da ga branite i opravdavate. Onda pišete subjektivno i pravu sliku kvarite svojim strahovima i stavovima. Ubrzo primetite i sami da vam je priča bezveze i odustanete. Morate biti objektivni pri pisanju, da ne bi ste pokvarili priču nekim svojim uverenjima i stavovima. Budite nepristrasni.

Strah od osude ljudi koji nas poznaju. Plašimo se da nas ne povežu sa pričom i da nas zbog nekih osobina junaka u priči ne osude i ne poveruju da smo stvarno mi. Ja sam se plašila da moj suprug ne poveruje u neku od mojih priča, da ne pomisli da je to stvarno priča iz mog iskustva. Znam da je odlično, kada pišemo uverljivo, to u stvari i jeste poenta dobrog pisanja, ali strah da neko od naših bližih poveruje da smo to u priči stvarno mi, često zna da nas blokira i da nas natera da svoje pisanje bacimo. Ili čak, iz straha da nam ne poveruju, onda pobegnemo od stvarnih osobina našeg junaka, pa počnemo da pišemo sa oprezom i da menjamo osobine, koje onda nisu prave i nisu uverljive. Tada nam priča gubi poentu i odvlači tok u neku drugu stranu, kojom obično nismo zadovoljni i tada odustajemo. Meni je to pri pisanju pravi i najveći strah, i najčešći razlog što od nekih priča odustajem.

Strah od prepoznavanja i povezivanja. Neki od likova u pričama jednog pisca, često su stvarni likovi, kojima je pisac odredio neku sudbinu ili ulogu u priči. Pisac ih često opiše drugačije, ali ih događaji i karakteristike otkriju. Ovo je posebno nezgodno kada pisac piše o istinitim pričama, ili motivaciju pronalazi u istinitim događajima. To zna da bude prihvatljivo ako je uloga dobra i mirna, ali ako pisac nekog lika stavi u neku neprijatnu situaciju, ili ako izrazi njegove osobine onako kako ih on vidi, može nastati problem. Pisac se uplaši da nekog ne povredi i onda odustane od pisanja.

Strah od mišljenja drugih ljud. Svaki pisac se plaši mišljenja kritičara, a ponajviše od utisaka njegovih čitaoca. Nesigurnost u njegovo delo, često zna da bude uzrok skrivanja i neobjavljivanja. A još češće se dešava, da su baš takve priče odlične.

Strah za ličnu bezbednost. Ukoliko pišemo o nekim stvarnim likovima i njihovim delima, posebno ako su im ta dela opasna i ako su uopšte ti likovi opasni, rizikujemo da se ta osoba okrene prema nama. Možda postanemo žrtva. Nevažno da li iznosimo činjenice o nekom političkom ucenjivanju, o zapošljavanju preko veze, mitu i korupciji po bolnicama, o nekom zločincu ili lopovu, postoji mogućnost da nam se takva priča obije o glavu. Ako pričamo o temama o kojima drugi ćute, možemo upasti u problem. Pa se zbog tog straha odlučujemo da i mi ćutimo i da tu priču zakopamo.

Koje je rešenje?

Za sve te strahove, postoji jedno jednostavno rešenje, da pišemo pod pseudonimom i da nikada ne izađemo u javnost kao autori tog dela. Ali, onda, postavljamo drugo pitanje, čemu onda ta priča ako ne možemo da se potpišemo ispod nje i ako od nje ne možemo da steknemo slavu i popularnost?

Pa šta onda da radimo?

Naše radionice: autorska blokada i pisanje kao samorazvoj, nude odlične odgovore na ova pitanja. Posetite neku od njih i videćete da će strahovi nestati.

Blokirajte vi strahove, a ne strahovi vas!!!

Najbolji način da pobedimo strahove je da prvo pobedimo sebe i svoj ego. Da radimo na svom samopouzdanju, na svojoj ličnosti i ojačamo naš karakter. Treba pobediti onaj nagon da se prilagođavamo drugim ljudima i da prestane da nam bude važno, šta drugi ljudi misle o nama. Vi znate ko ste i šta ste i to je jedino bitno. Ljudi koji vas dobro poznaju, znaće da je to vaše pisanje vaša mašta i da su vaša dela čista inspiracija i nadahnuće. Ljudi koji vas dobro poznaju vas nikada neće osuđivati i shvatati pogrešno, ali je pitanje, da li vas ti ljudi zaista tako dobro poznaju, kao što vi mislite? I da li vam je njihovo mišljenje uopšte važno?

Mišljenje drugih ljudi je ono što definitivno treba ostaviti po strani. Ono što je važno je da se usredsredite na vaše delo i da ga napišete onako kako ste zamisli, bez strahova i bez dileme. Ljudi će i onako pričati, pa zar je važno? Onda im dajte dobar razlog za pričanje!

Glavno i osnovno je dakle, da svaki pisac mora da ponese teret svog posla, hrabro i dostojanstveno. Mora raditi na sebi, na svom samopouzdanju i veri u sebe. Kada to ima, onda nema ni jednu prepreku na svom putu i može pisati o čemu god hoće.

Pravi pisac piše iz srca i iz ljubavi prema pisanju, a tamo gde je ljubav, nema mesta strahovima.

Dakle, strahovi na stranu, tastaturu pod ruke i, „što na um, to na drum“. Pustite da priča isteče iz vas.

Ivana Stevanović

Volim da čitam i pišem. Pisanjem se bavim od kada znam za sebe. Par godina unazad bavim se duhovnim samorazvojem i volim da pišem o tome. Članke na temu samorazvoja i popularne psihologije sam objavljivala na svom blogu http://fenixivana.blogspot.rs/

Latest posts by Ivana Stevanović (see all)

www.scriptsell.netwww.freepiratemovie.comBest Premium Wordpress Theme/Best Premium Wordpress Theme/
Scroll Up