fbpx

Čemu pisanje može da nauči pisca?

Pisanje je interaktivna disciplina. Kada se bavi ovom delatnošću, stvaralac je u relaciji sa čitaocem. Ali isto tako je i u interaktivnom odnosu sa samim sobom.  Zidajući svoju priču, on se obogaćuje slojevima novousađenih osobina. Za takav linearni razvoj može da bude zahvalan prvo sebi. Potom i imaginarnom čitaocu koga pokušava da impresionira ili samo obavesti o saznanjima do kojih je, prilikom pisanja došao.

Čovek je kompleksan i ima neograničen kapacitet za učenje iz takve višeslojne strukture. Stoga je lista onoga što na tom putu može da zapati neograničena. Vođeni prirodom ovog prostora za izražavanje, ali i potaknuti potrebom da vas motivišemo da i sami malo istražite svoje iskustvo, sada ćemo pomenuti samo neke:

  • Strpljenje
  • Metodičnost
  • Empatija

 

Strpljenje ili kako zauzdati zanos

Da li ste nekada videli pisca rastrzanog između potrebe da nešto napiše i bujice ideja koje ga nadahnjuju. On sedi za stolom sa gorućom glavom u rukama, i korpom za otpatke pored njega, punom izgužvanih i iscepanih listova. E to je onaj lik koji nije uspeo da zauzda želju da brzo i bez mnogo napora napiše bestseler. Nemojte biti kao on.

Svakom ozbiljnom poslu je neophodno pristupiti hladne glave i poštujući pravilo malih koraka. Ne očekujte da je dovoljno nadahnuće koje ste usput dobili, prateći asocijativni niz misli. Jer on je možda diktiran više vašim trenutnim raspoloženjem, a ne onim mikrosvetom oko vas. Ne razmišljajte u podnožju planine kako ćete, kada stignete na vrh pobosti zastavicu sa svojim imenom tako da je ceo svet vidi.

Strpljivo krenite od samog početka i polako gradite priču, bez obzira na rokove koje ste sebi zadali. Tako će vaša priča živeti u svakom trenutku u kome ste je pisali, a kada je konačno budete podelili sa svetom, nastaviće svoje nepokolebljivo bivstvovanje.

 

Metodičnost ili zidanje kuće od temelja

Svi imamo različite pristupe pisanju, u zavisnosti od sklonosti, temperamenta, stepena razvoja kao pisca, i još mnogo drugih karakteristika. Ali za proizvodnju teksta koji će zadovoljiti i najoštrije kriterijume, neophodno je da u našim postupcima postoji logičan sled. To ne znači da pisac nije prvo napisao ono što se dešava na početku, zatim svoju početnu ideju razradio, da bi je na kraju, jel’ te doveo do samog kraja.

Nikakvi ispremeštani postupci vas neće dovesti bliže cilju da vam priča bude koherentna, osim što ćete i sami povremeno imati utisak da ne znate šta radite. Pa ako vi koji stvarate ne znate, zamislite samo sa kakvom će se enigmom tek čitalac sresti, i da li će uopšte imati dovoljno pažnje i solidarnosti sa vama da prati takav haotičan sled misli ili događaja. Poštedite ga zato nepotrebnog napora i uzaludne potrage za smislom i krenite da slažete priču onako kako bi se ona i u realnosti desila. Budite konzistentni i koristite logiku kao glavni princip delovanja.

Ako pišete neku fantastičnu priču i ona mora imati svoju logiku koja štima unutar izgrađenog sistema. Inače će biti, jednostavno, budalaština. A toga u svetu ima i previše, pa poštedite bar stranice kojima ste vi gospodar.

 

Empatija ili (u)poznaj svoje junake

Empatija možda i najdragocenija osobina koju ćete tokom bavljenja pisanjem razviti, a bez koje i nema kvalitetnih dela. Jeste, vi ste i inače kao emocionalni sunđer koji usput hvata i upija i najtananija raspoloženja. Zato ste i postali pisac. I to je u redu dok vaše knjige nastanjuju likovi koji su bazirani na ljudima iz svog okruženja koje ste kroz život sretali. Ali šta ćemo sa svim onim negativcima, ili za vas čudnovatim pojedincima koji zbog svoje specifičnosti izmiču vašem uobičajenom definisanju. E pa, moraćete da se stavite u njihov položaj.

Kako ćete prepoznati prirodu osećanja koje doživljava čovek koji vezanih ruku na leđima i sa kukuljicom na glavi, čeka svoj red za giljotiniranje? To je nešto što ćete morati da zamislite onako iz sebe. Kao kad dobijete blanko ispisan ček za svoju uslugu, pa morate savesno da odredite vrednosnu sumu. Baveći se na ovaj način sobom, a sve u službi prepoznavanja i najstranijih misli i osećaja, s vremenom ćete proširiti sopstveni izražajni dijapazon. Na sreću vašu, a posebno vaših vernih čitalaca, čija brojka može samo da raste.

 

I na kraju, kažu da je boks plemenita veština zato što u toku duela u ringu čovek istroši svu potencijalnu i stvarnu agresiju koju u sebi nosi, pa je posle dinamičnog meča toliko ispražnjen od nasilnog elementa da se oseća pitomo kao jagnje i u stanju je da voli ceo svet.

Tako je i sa pisanjem. U toku ovog alhemičarskog procesa, duša pisca protrči kroz toliko mnoštvo željenih doživljaja i emanacija njega samog, da na kraju samog putovanja, kada siđe sa te poludele kompozicije, može samo da uzdahne i prepusti se bestežinskom stanju lakog bivstvovanja.

I naravno, da posegne za novom knjigom koju će čitati…

 

 

 

Ako ti se sviđa, podeli...
Scroll Up