fbpx

8 znakova da pišeš dobru poeziju

 

Kao i uvek, u inat i na radost onih koji su ubeđeni da se dobro pisanje ne može naučiti nigde, pa ni u radionicama kreativnog pisanja, evo jedan tekst o poeziji. Svi oni pesnici, koji smatraju da se pisac postaje isključivo rođenjem i čudnom lutrijom nebeskih muza, ne treba da čitaju dalje.

Oni su za svoje muze ionako samo dobar medijum.

Dakle, iskustvo iz radionica kreativnog pisanja me uči da je pisanje poezije izuzetno popularno u narodu. Puno ljudi piše pesme, i (bogu hvala) internet je prepun vrsnih poeta, ali i onih pesnika u pokušaju. I svi vole pisanu reč, što je meni lično najvažnije.

Stvaranje je proces kreativan sam po sebi. Kreativno pisanje pogotovo. On uzdiže i male i velike ljudske duše u univerzum toliko čudesan da se teško da opisati. I to je sasvim dovoljno, zar ne?

[Tweet „Pisanje i stvaranje uzdiže i male i velike ljudske duše u univerzum toliko čudesan da se teško da opisati.“]

Pisanje poezije je za mnoge pisce kao vazduh koji moraš da dišeš svaki dan. Način da se emocije i misli ujedine u jednu reč. Rečenicu. Ili samo u nagoveštaj. Ali, za mnoge početnike uvek ostaje moćna dilema: da li ja stvarno pišem dobro, ili me samo hvale (lajkuju) da me ne uvrede?

Iako svaki čitač tvoje poezije pesmu doživljava na svoj osoben način, ipak postoje neki dobri putokazi koje nije loše znati kad pišeš. Evo nekoliko malih saveta kako da prepoznaš da li sa na dobrom pesničkom putu!

1. Dodirnuo si VELIKU ideju.

Tvoje pesma se igra sa jednom idejom koja je teška, intrigantna, tajanstvena, uzbudljiva, uznemirujuća, suštinska, potpuno te obuzme. To ne znači da u svojim pesmama moraš da se baviš ratom, nuklearnim holokaustom, neprvdom siromaštva, politikom ili velikim društvenim teorijama. Čak i najmanji trenuci uvek mogu da se pretvore u veliku istinu. A u tvojoj pesmi, ti se ne bojiš da kopaš duboko.

2. Koristiš najbolju FORMU da saopštiš svoju ideju.

Pesnici imaju brojne alate i tehnike pisanja koje su im na raspolaganju. Mogu da pišu rimovano, ali i ne moraju. Igraju se sa sonetom, ali i da govore slobodnim stihom. Mogu da pišu refrene, ili da ih skroz izostave. Sa duplim proredom ili bez. Mogu da pišu vizuelne opise, ali i da odaberu tvrde, jasne, kratke reči. Ključ je da upotrebiš ono što ti leži i najjasnije saopštava suštinu tvoje ideje. I nije te briga šta drugi misle o tome.

3. Imaš savršen izbor reči.

Dobra pesma uvek pokazuje da pesnik izvrsno poznaje maternji jezik, dikciju i sintaksu. Napola dovršene rečenice nisu to. Nepreciznost takođe. Kao pesnik mora da radiš teško da bi perfektno obradio svaku reč u tvojoj pesmi.

4. Koristiš moćne slike.

Dobra pesma je uvek simptom autorovog pokušaja da svetu oko sebe da neki smisao. I, što je čest slučaj, ideje koje ne mogu biti izražene u prozi, ponekad mogu biti iskazane kroz upečatljive slike. Dobre pesme uvek koriste jasne, pamtljive, konkretne slike kako bi prenele poruku.

5. Hrabro izbaciš sve što je suvišno.

Zamisli se nad ovim: da li je svaka reč, zarez, znak interpukcije – apsolutno potreban tvojoj pesmi? Da li svaki prazan prostor potpuno iskorišćen? Onda ćeš znati da si na dobrom putu.

6. Ne daješ ni mnogo, ni malo.

Ponekad najlepše pesme imaju jedan neuhvaltjiv, zavodljiv kvalitet – bude u nama ideje i emocije koje ne možemo precizno da definišemo. Dobra pesma nikada nije zanimljiva autorska teza, izrečena na crno beli način. Ali nij dobro ni da je zamatamo u šarene oblande, kako bi zasenili prostotu. Kaščica i prava mera je idealan recept.

7. Tvoj čitač ima snažnu emocinalnu reakciju.

Tvoja pesma ne mora da bude keruša sa sedam kučića (mada je to moja omiljena od Jesenjina). Ponekad, nakon što pročitaš tvoju pesmu naglas, ili je podeliš sa prijateljima piscima, možeš da osetiš da tvoja publika ima iskrenu emociju na tvoje reči. Tada ne kažu “Ah, dobra je”. Tada kažu “Ta pesma mi je naterala suze, smeh, bes, i to na najbolji mogući način”.

8. Publika ima jaku intelektualnu reakciju.

Neke pesme nemaju nameru da izazovu jake emocije. Umesto toga, ove pesme mentalno proganjaju čitaoca danima i nedeljama nakon čitanja, moleći za sećanje i dešifrovanje. Možda tvoja pesma neće naterti čitaoca da jeca u suzama, ali će poruka dugo zvoniti u njemu.

Kako da znaš da si napisao dobru pesmu?

Kao što rekoh na početku ovog teksta, svaki čitalac ima svoj očekivanja od pesme. I ne postoje tvrda pravila kako jedna pesma treba da bude napisana.

Ipak, ako čitaš poeziju često, strasno i sa ljubavlju, i ako ponekad i primeniš nešto od toga što si saznao i naučio na svoje pisanje, onda postoji dobra šansa da i ti pišeš dobru poeziju.

Vrlo je korsino da proučiš zanatske tehnike i pravila starih majstora, kao i da se i sam oprobaš u njima, kako bi mogao da stvaraš svoja sopstvena. Niko ne traži da se ponovo smišlja rupa u saksiji. Ali malo znanja i zanata nije na odmet. Tome i služe radionice za kreativno pisanje.

Ako te tvoja muza pusti. Obično su ljubomorne. Tako je sa…muzama.

Ako ti se sviđa, podeli...

Komentari

Scroll Up