fbpx

6 načina da kreiraš sukob u priči

 

I nevolju za tvoje junake. Sukob, ili konflikt kako neki vole da kažu, jeste jedan od ključnih elemenata svake priče. To je i razlog zašto čitamo. I vrlo je važno da našeg junaka, protagonistu kako opet neki vole da kažu, dovodimo u nezgodne situacije koje moraju da se rešavaju, i to pre nego što otkucaš rečenicu “Kraj”.

Ili, da kažem to na drugi način:

[Tweet „Posao pisca je da popne svog junaka na drvo, a kad jednom dospe tamo, da ga onda gađa kamenjem.“]

Dakle, suština pisanja u prozi (i ne samo u prozi), jeste da dovedeš svog junaka u neku nevolju, tako kreiraš sukob u priči, i osiguraš da će publika čitati tvoje škrabanje.

Postoje brojni način da se to izvede, kao i u životu i ovde je samo mašta granica, a ja predlažem šest jednostavnih načina da to uradiš. Kako?

Za one što mrzi da čitaju moje piskaranje, odabrao sam šest načina koje sam podelio u dve grupe: aktivni način (kada tvoji junaci imaju neki izbor) i pasivni (kada su stvari van njhove kontrole).

Formula

Bez obzira da li je tvoj junak pasivan ili aktivan, dobar način da ga strpaš u neku nevolju jeste da ga poteraš van njegovih mogućnosti. Bez obzira da li likovi mogu da biraju situacije ili ne, problem mora da bude suviše veliki zalogaj za njih, što će rezultirati ličnim rastom i žrtvovanjem, kako bi ostvairli svoje ciljeve.

Dakle osnovna formula za uvaljivanje junaka u sve vrste nevolja izgleda ovako:

 

Prepreka + reakcija junaka = razlog da čitalac okrene sledeću stranu

 

 Kako da aktivne junake smestiš u nevolju

U pričama, kao i životu, likovi su suočeni sa stotinama izbora. Na nesreću za njih – ali srećom po čitaoca – ovi aktivni izbori postoje da se naši junaci zaglave u nečemu što može lako da im dođe glave. Predlažem tri načina kako da ih uvališ u sve to:

1.Pobuna

Ovo je prilično jednostavan način, vrlo zgodan kada su u pitanju mladi junaci, adolescenti, neobični čudaci, oni što vole da misle svojom glavom, za one koje ne vole čopor jer, iako je tamo toplo i sigurno njima smrdi, i slične likove. Da bi ovo funskiconisalo, moraš da smestiš svog junaka u neki uređeni svet (što više to bolje, malograđanština i slično je odlična postavka), a onda nateraš svog junaka da krši postojeća pravila.

  • “Nemoj da ideš tamo” = on naravno ode tamo
  • “Da nisi nikad dodirnuo crveno dugme” = on uvek stisne crveno dugme
  • “Ne približavaj se ogradi čamca” = on je već do pola u vodi
  • “Ova devojka nije za tebe” = oni su već pred oltarom

….i tome slično. Shvataš poentu, zar ne?

Nije štos u tome da su ti junaci lenji, neodgovorni, ili rastreseni. Ovde se radi o svesnim izborima tvog junaka, koji ima tvrdoglavu volju i svoja ubeđenja od kojih neće da odustane, prosto je individualac i nezavistan lik. Ovo uvek zapali neki sukob u priči i čitaoci će ga definitivno mrzeti ili obožavati.

2. Strah

Strahovi su nešto sa čime se svi ljudi bore, i prosto uživamo kada čitamo o likovima koji se nose sa svojim strahovima. To je tako ljudski, tako blisko svima, prosto ugrađeno u našu egzistenciju. Lepota ove tehnike je u tome što karakterni nedostaci i strahovi naših likova mogu vrlo lako da odvedu junaka u propast i to na dva načina:

  1. Strah čini da tvoj junak beži kao đavo od krsta zbog nekog problema s kojim se suočava (nagon za preživljavanjem je čarobna stvar!).
  2. Strah čini da tvoj junak juri ko sumant u susret nevolji (nema ništa lakše da zapadneš u problem kada ideš ko muva bez glave i na kraju ispadneš glup).

Da bi ovi načini funkcionisali kako treba, osnovno je da poznaješ u detalje svoje likove, i da znaš šta je to čega se najaviše plaše: seti se onog pasaža iz Orvelove “1984”, kada se glavni junak susretne sa svojim najskrivenijim i najstrašnijim strahom od pacova, a onda sve prizna odmah i neopozivo!

3. Heroizam

Iako je vreme velikih heroja prošlo, ja i dalje volim heroje. Ne ovaj polusvet sa ulice koji je preplavio medije i trči za lovom, već one prave junake, od obraza, morala i sistema vrednosti za koje je vredno i umreti.

Takvi junaci su u stanju da zbog svojih stavova, principa i idela lako padnu u nevolju. Ispoljavajući heroizam, to znači da su oni u stanju da čim vide neki problem deluju odmah. Na taj način možeš dovesti junaka u sred neke nevolje koja ne mora da ima nikakve veze sa njim.

To je prilično dobra tehnika za brzo izazivanje sukoba, ali moraš da vodiš računa da tvoj junak heroj ima zaista ljudske osobine: slabosti, empatiju, ranjivost i sve ono što krasi jedno ljudsko biće. Niko ne voli jednodimenzionalne heroje.

Načini da pasivne junake metneš u nevolju

Ne događaju se svi sukobi zbog izbora koje smo napravili. Tvoj junak možda uopšte nema nameru da se gura tamo gde mu nije mesto i tako upada u probleme. Ponekad će se sasvim slučajno pojaviti na tvojim ulaznim vratima. Evo tri načina kako da ga uvališ u nevolju.

4. Pogrešno mesto, pogrešno vreme

Vreme i mesto su odlični alati da baciš svog junaka u ključalu vodu. Na primer, tvoj junak je neki običan lik koji se trudi da gleda svoja posla kad…prodavnica u koju je ušao da kupi čips, odjedanput bude opljačkana! Ili, meteor preti da mu se sruči na glavu! Ili, dok čeka u pošti žena ispred njega krene da se porađa! Način kako će tvoj junak da reaguje i odgovori na izazove pred kojim se našao, je ključna stvar za razvoj njegovog karaktera u priči, isto kao i postavka, odnosno okolnosti u kojima se našao.

Ključ kod ove tehnike je da je situacija ona koja goni tvoj karakter da reaguje van njegove kontrole. Mlada Japanka koja se zatekla u polju pirinča u Japanu pored Nagasakija 1945 godine, mora da smisli način kako da preživi okolnosti oko nje koje su se najedanput promenile. Ili, stariji čovek koji se zatekao u bombardovanom Beogradu u proleće 1999.godine, mora odjedanput da promeni celu svoju rutinu kada je bomba pogodila njegovu zgradu.

Bez obzira ko je tvoj junak u priči, pogrešno vreme i mesto može da stvori sukob u priči koja će ga pogurati u pravcu koji ti je potreban.

5. Dužnost zove

Tvoj junak može da gleda svoja posla, kada se iznenada umeša nekakav viši autoritet i promeni mu svet. To može da bude:

  • Poziv za regrutaciju
  • Iznenadni otkaz na poslu
  • Bude prisiljen da se oženi/uda protiv svoje volje
  • Mora da izvrši neku obavezu, naredbu ili zahtev

Neka vrsta autoriteta može da ubaci tvog junaka u vrtlog događaja čak i kad on to nije tražio, i može da bude vrlo dobra tehnika koja će ga naterati da izađe iz svoje prosečnosti i počne zdušno da rešava probleme.

6. Želja jača od komfora

“Neka tvoji junaci žele nešto jako, čak i kada je to obična čaša vode. Likovi paralizovani beznačajnošču modernog života još uvek moraju da piju vode, s vremena na vreme”. – Kurt Vonegut.

Čak i krajnje pasivni lik želi nešto. Kakvo god da je mrtvo puvalo. Glavna razlika između aktivnih i pasivnih karaktera je što ovi aktivni vrlo brzo kreću da delaju bez mnogo razmišljanja. Pasivni lik, s druge strane, mora da oseti neku potrebu, i to mnogo, pre nego što krene da muti vodu. Drugim rečima, neće se pokrenuti sve dok ne zaboli.

Ako je neka potreba tvog junaka jača nego uobičajena udobnost njegovog života, on će konačno delati nešto u tom pravcu. I što više bolno čeka na ispunjenje te želje ili potrebe, tebi kao piscu je dovoljno sasvim malo da ga gurneš preko crte na put bez povratka.

Nevolja je haotična

Tvoji čitaoci žude da vide kako će se tvoj junak iskobeljati iz neke nevolje, ali takođe žele i da vide kako će se promeniti u tom procesu.

Budi voljan i velikodušan i dopusti tvom junaku da pravi greške duž njegovog puta. To je deo svakog dobrog sukoba; to je uvek i deo ličnog rasta i razvoja. I sve to zajedno uvek čini dobro ispričanu priču.

VEŽBA ZA TEBE

Razmisli o nekom tvom junaku o kome trenutno pišeš, a onda odvoj 15 minuta i napravi listu kako će on zapasti u nevolju – kao pasivni ili aktivni karakter. Kada završiš, napiši nam svoje utiske i rezultate u komentaru. Pomisli malo i na tvoje kolege pisce koji čitaju ovaj blog i vežbaju vredno u online radionicama za kreativno pisanje! Razmena iskustva uvek dobro dođe!

 

Ako ti se sviđa, podeli...

Komentari

Scroll Up